Претрага

Церемонија заједничког обележавања 81. годишњицe Битке на Козари, Владе Републике Српске и Владе Републике Србије, одржана је у Националном парку „Мраковица“ код Приједора у Републици Српској.

 

"Присуство највиших званичника Републике Србије и Републике Српске на овом догађају снажно сведочи о нашој блиској вези, пријатељству и подршци. Данас смо заједно, као један народ, како бисмо се сећали оних храбрих војника и цивила који су се храбро супротставили окупаторским снагама, неустрашиво бранећи своју слободу и достојанство", рекао је државни секретар Министарства Миле Карановић.

 

Он је истакао да је Битка на Козари подсетник на нашу заједничку прошлост, али и на нашу заједничку будућност. "Kао пријатељи, партнери и савезници, наставићемо јачати наше везе и солидарност како бисмо изградили просперитетна и стабилна друштва за све наше грађане", нагласио је Карановић на обележавању 81. годишњице Битке на Козари.

 

"У име Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије, у име министра Николе Селаковића и у своје лично име изражавам дубоку захвалност свим ветеранима, борцима и њиховим породицама. Ваша храброст и преданост су темељи на којима градимо нашу слободу и напредак. Нека ваша жртва никада не буде заборављена", истакао је државни секретар Карановић.

 

Званичници Републике Српске и Републике Србије, представници градова и општина, делегације и представници СУБНОР-а, организација потеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, удружења за неговање традиција Србије и Српске положили су венце и цвеће и одали почаст на централно спомен-обележије на Мраковици, поводом обележавања 81. годишњице од Битке на Козари.

 

Венац су у име институција Републике Српске положили председник Републике Српске Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске Републике Српске Данијел Егић.

 

У име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, венац је положио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миле Карановић у пратњи државног секретара Зорана Антића и конзула Србије у Генералном конзулату Републике Србије у Бањалуци Драгана Протића.

 

На Меморијалном зиду централног споменика на Мраковици уписана су имена 9.921 погинулог борца у борбама на овом подручју у току Другог светског рата. Битка на Козари симбол је страдања и отпора српског народа у борби против нациста и усташа, у којој је убијено 40.000 цивила, а 68.000 је заробљено и одведено у логоре, међу којима више од 23.000 деце.

      

                                                       

Битка на Козари почела је 10. јуна 1942. године и трајала је 27 дана, до пробоја на југозападном делу планине, 15 километара источно од села Међувође.

 

У пролеће 1942. године партизани су ослободили територију реке Саве на југу до планине Козаре и Грмеча. Немачке и усташке власти су организовале офанзиву да униште покрет. Партизанска формација на Козари, Други крајишки партизански одред бројала је око 3.000 војника. Након битке, у ноћи 3. јула неке партизанске јединице пробиле су обруч, али је главна група следеће ноћи остала опкољена и убијена од стране Немаца. Преостали су одведени у концентрационе логоре махом у Јасеновац и Стару Градишку.

 

"Организовали су и војну параду. Наравно да парадом нису обележили Дан победе над фашизмом и нацизмом, Дан победе над концентрационим логорима и геноцидом. Куд би против себе?", навео је председник Србије.

Хрватска је војном парадом, како је истакао, прославила дан када је некажњено побила и протерала свој народ.

"Парадом кажу живим и протераним Србима: не враћајте се, све вас чека поново", поручио је Николић, истичући да је пре 20 година, протеривањем и убијањем Срба из Хрватске, довршен историјски задатак Павелићеве Независне Државе Хрватске.

Како је навео, за само 48 сати, у зверској акцији са елементима геноцида, коју је један део светске заједнице иницирао, а други остао трагично нем и незаинтересован, јер су убијани и протеривани били Срби, решен је хрватски проблем који се звао Република Српска Крајина, територија под заштитом Уједињених нација.

Србија се, према његовим речима, моли да се такво зло никада и никоме не понови.

"Чинимо то мада изгледа да не може само једна страна, српска, константно да пружа руку помирења и сарадње, а да друга страна на сва звона слави туђу несрећу и бол", рекао је Николић.

Србија то чини иако велика већина протераних Срба није решила кључне проблеме који се односе на имовинска питања, одузета станарска права, мада није решено питање неисплаћених пензија, одузетог пољопривредног земљишта, дуговања по основу динарске и девизна штедње, навео је Николић.

"Србија је са своје стране показала искрену посвећеност миру и стабилности у региону и превазилажењу свих отворених питања. Прошлост је болна и оптерећујућа, али будућност мора да се гради у сарадњи и превазилажењу разлика", истакао је председник Србије.

Да би живот будућих генерација био могућ, каже, потребан је компромис и стварање осећања заједништва, а не мржње и потцењивања.

"Потребна је слога. Разумевање. Да би мањинске заједнице прихватале државу као своју, требало би да имају живот достојан човека, макар право на свој језик, писмо, веру, историју, културу", наводи председник.

Док у Хрватској Срби немају право ни да имају натписе на улицама на свом писму, у Србији мањинске заједнице Уставом имају загарантована и већа права од српског народа, поручује Николић, додајући да Србија не очекује апсолутну примену реципроцитета, већ минимум људског достојанства.

Председник Србије је казао и да опростити никад не значи заборавити, али да је Србија кроз историју умела да се у име неких интереса, који су били свачији само не српски, лако одрекне и готово заборави своје жртве.

"Никада није касно да исправимо историјска сагрешења и да памтимо своје који су страдали и још увек страдају", рекао је Николић.

Према његовим речима, победа српског народа је у томе што је преживео и што живи, гради и опстаје.

Патријарх српски Иринеј рекао је да је Србија после 20 година први пут у прилици да покаже бол и ране, наводећи да су Срби, иако мали народ, по броју жртава велики као и Јевреји и Јермени.

''Ово је први пут да можемо јавно да кажемо оно што се десило, јер смо годинама прикривали истину у име лажног братства и јединства, штитећи оне које је требало да изведемо пред суд. Многи су избегли суд овоземаљске правде, али по веровању поред људске постоји правда Божија коју нико не може избећи'', поручио је патријарх.

Он је оценио и да су трагични народи који своју историју, културу и битисање темеље на крви других.

Наводећи да смо много зла проживели, он је истакао да ипак морамо да будемо хришћани и да у сваком човеку треба да видимо брата без обзира ком народу и нацији припада.

Академији, која је почела интонирањем химне "Боже правде", су присуствовали и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александра Вулин, министар правде Никола Селаковић, представници Владе Републике Српске и председника Милорада Додика, чланови Скупштине Србије и других државних органа, градски менаџер Горан Весић и други.

Приказан је и филм о страдању Срба и изведен уметнички програм.

 

Министар Вулин полагањем венца одао пошту страдалим Србима

 

БЕОГРАД - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин и представници више удружења страдалих Срба положили су данас венце на спомен плочу Србима страдалим у оружаним сукобима на простору бивше Југославије у Ташмајданском парку.

Вулин је том приликом рекао да му је жао што се 20 година чекало да се проговори о "Олуји", наводећи да не могу да се мире џелати и жртве, али да треба да се мире деца, а да они који су починили злочине морају да буду кажњени.

На питање колика је одговорност председника Владе Србије Александра Вучића, председника Србије Томислава Николића и њега, Вулин је рекао да они тада нису били у власти.

Вулин је подсетио на речи премијера да је сваком Србину, без обзира где је рођен, где живи и како је дошао у Србију, Србија његова земља и да ће то увек моћи да каже.

"Било је крајње време да то неко каже", рекао је Вулин и додао да прича о повратку Срба у Хрватску није нешто што је само српска одговорност.

Напоменуо је да Хрватска, 20 година од акције "Олуја", мора пред ЕУ, самом собом и Србијом, али и пред својим државаљанима које је протерала, да каже шта ће урадити како би се они вратили.

"Хрватска је та која мора гласно да каже да жели ове људе назад, 20 година је дуг временски период и могло је до сада да се уради све то", рекао је Вулин.

Председник Коалције удружења избеглица Миодраг Линта рекао је да је циљ парастоса да се подсети домаћа, али и светска јавност, да је на простору бивше Југославије страдао велики број Срба.

Он је апеловао на међународну јавност да се све жртве третирају на једнак начин, да ти злочинци буду кажњени, без обзира на националну припадност починилаца , и да се поштују људска права свих грађана, без обизра да ли су у питању Срби, Хрвати, Бошњаци или Албанци.

Данас је, како је рекао, на жалошт доминантна теза да су Срби агресори и злочинци, а да су Хрвати, Бошњаци и Албанци жртве и ослободиоци.

Поручио је да са таквим тезама и приступом сигуно неће моћи да се дође до искреног помирења и разумевања међу народима који живе на овом простору.

"Инститирамо на једнаком односу према свим жртвама, злочинима и људским правима, јер је то једини пут да на овом простору уследи трајни мир и стабилности", рекао је Линта и захвалио премијеру Вучићу и Влади Србије што ће 5. август у будуће да се обележава као Дан сећања.

У цркви Светог Марка је претходно одржан парастос страдалим Србима, који је служио патријарх Иринеј, а потом су грађани пешке кренули ка Центру Сава, где ће бити одржана Меморијална академија, на којој ће говорити председник Србије Томислав Николић.

 Дан жалости, сирене и парастос за настрадале у "Олуји"

БЕОГРАД - У Србији је данас Дан жалости поводом обележавања Дана сећања на страдање и прогон Срба у акцији Олуја.

На платоу испред цркве Светог Марка парастос страдалима у Хрватској и Босни и Херцеговини служи патријарх СПЦ Иринеј, а присуствују министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта, председник владине Комисије за нестала лица Вељко Одаловић, комесар за избеглице Владимир Цуцић, заменик предеседника Српског народног већа Саша Милошевић, као и велики број грађана.

На почетку парастоса представници Удружења избеглица и колониста Алибунар развили су транспарент на коме је писало "Олуја = злочин".

Пре парастоса грађани су палили свеће у припрати, а са звучника су читана имена убијених и несталих током и после акције "Олуја".

Црквена звона и сирене у почаст страдалима и прогнанима

Србија је данас, тачно у подне, минутом ћутања, црквеним звонима и сиренама са сигналом за престанак опасности обележила Дан сећања и одала почаст страдалим и прогнаним Србима.

Грађани у целој Србији су тачно у подне, на Дан жалости, застали и на улицама и радним местима минутом ћутања одали пошту страдалима.

Сирене и црквена звона огласила су се и у Републици Српској, где је такође прогласен Дан жалости.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Поповић положио је венац на Споменик жртвама рата и браниоцима отаџбине од 1990. до 1999. године и том приликом рекао да је вечита борба српског народа за слободу и да је реч слобода реч која описује српски народ.

"Већ више од 200 година траје борба српског народа за слободу, за очување свог идентитета, за своју будућност и поколења. Већ више од 200 године наши храбри јунаци и хероји нам уграђују оно своје најмилије што имају и највредније, а то је свој живот", рекао је Поповић.

Истичући да Срби нису геноцидан народ, он је рекао да Срби никад у историју нису освајали туђе, већ бранили своје.

"Данас, после 20 година, променили смо, надам се, свест и размишљање свих наших грађана и држава је променила однос према дешавањима од пре 20 година", рекао је Поповић.

Венац је на Споменик жртвама рата и браниоцима отаџбине положио и члан градског већа Драгомир Петронијевић.

"Када се сећамо наших жртава, поносно морамо да кажемо да смо ми народ који се увек бранио. Неки нас оптужују да смо ми напали Хрватску, али људи који су живели на својим огњиштима нису напали никога, они су бранили своје њиве, домове, децу, комшије", рекао је Петронијевић.

Министар Вулин ће са делегацијом Коалиције удружења избеглица после парастоса у Ташмајданском парку положити венац на спомен плочу Србима страдалим у оружаним сукобима на простору бивше Југославије.

У 12 сати кренуће шетња од цркве Светог Марка до Центра Сава, где ће бити одржана Меморијална академија.

Колона ће се кретати поред Народне скупштине и хотела Москва, низ Призренску улицу, преко Бранковог моста до Центра Сава.

У 14 сати у Великој дворани Центра Сава, у организацији Коалиције удружења избјеглица, биће одржана Меморијална академија "Олуја - да се не заборави злочин", на којој ће бити приказан филм о страдању Срба и изведен уметнички програм.

Председник Србије Томислав Николић оценио је данас да је Хрватска војном парадом у Загребу поручила протераним Србима да се не враћају и да их све чека поново.

"Организовали су и војну параду. Наравно да парадом нису обележили Дан победе над фашизмом и нацизмом, Дан победе над концентрационим логорима и геноцидом. Куд би против себе", навео је председник у говору којим ће се обратити присутнима на Академији поводом Дана сећања на страдале и прогнане Србе.

Парадом су прославили дан када су некажњено побили и протерали свој народ, наверо је Николић и додао: "Парадом кажу живим и протераним Србима: не враћајте се, све вас чека поново".

Министарство културе и информисања позвало је медијске куће да се стриктно придржавају обавеза о обележавању Дана жалости, које су јасно дефинисане законским одредбама.

Пружаоци медијских улога дужни су да своје програмске шеме детаљно прилагоде обележавању Дана жалости, укључујући и емисије намењене иностранству, као и да емитују прикладну музику и емисије, уместо хумористичких, забавних, фолклорних и других садржаја са забавном и народном музиком.

На насловним странама дневних новина, које треба да буду искључиво у црној и белој боји, што важи и за фотографије, потребно је објавити и одлуку о проглашењу Дана жалости и његовом обележавању, наводе из Министарства културе и информисања.

У складу са Законом, обавезу да прилагоде своје програме имају и све установе културе.

У знак сећања на страдања и прогон Срба у "Олуји" 5. август је проглашен Даном жалости на територији Србије и Републике Српске.

 

04.08.2015. Олуја је била злочин, етничко чишћење, бесмислени покољ и погром

 

СРЕМСКА РАЧА - Страшан злочин је била "Олуја" и Србија то више неће да крије, рекао је данас премијер Александар Вучић на обележавању Дана сећања у Сремској Рачи, додајући да Олује треба да се стиде они који су је починили.

Надам се, додао је, да ће Србија моћи од сада слободно да каже да је то био злочин и поручио да се злочин мора опростити, али никако не сме и не може да се заборави.

Премијер Вучић је изјавио је да је у новијој српској историји тешко наћи тужнији дан од 5. августа када се пре 20 година десила "Олуја" и поручио да се злочин мора опростити али не и заборавити.

Данас одајемо почаст жртвама, а њих је више од 2000 убијених и несталих у једном од највећих поргома српског народа и његовој страдалничкој прошлости.

"Желим да речи мрзње, сукоба и освете не буду те које ће обележити данашњи дан - са Хрватском имамо мир, чуваћемо га и желети најбоље односе у будућности", рекао је Вучић, додајући да се нада да ћемо брзо бити и добри пртијатељи у заједничкој кући ЕУ.

"Али данас одавде шаљемо свету јасну поруку да се злоцицн мора опростити али не може и не сме заборавити - и то баш на овоме месту где су Република Српска и република Србија уједињени у болној тузи на месту које је прегазило 250.000 прогнаних Срба у страху да их не прегази хрватска, како неки кажу ослободилачка чизма" навео је премијер.

Он је додао да је данас превише тешко за велике речи и поменуо имена неких од прогнаних...и рекао да су они део страшне статистике од више од 250.000 имена који су убијени, протерани пре 20 година августа 1995. године.

Вуцицћ је рекао да је за тај списак жртава потребно исписати 4.000 страница и шест дана и ноћи да се прочита.

"Дође ми када то знам да питам оне који тај погром славе два дана - зашто не славите шест дана и ноћи - тако ћете бар моћи да се сетите свакога кога сте протерали - да га прославите појединачно", поручио је Вучић.

Симболичним сусретом председника Владе Србије Александра Вучића и председника Републике Српске Милорада Додика на мосту код Сремске Раче, вечерас је почело обележавање Дана сећања на страдање и прогон Срба.

Премијер Србије и председник РС у реку Дрину спустили су венце у знак сећања на све пострадале Србе.

Обележавање је настављено интонирањем химни Србије и Републике Српске, а парастос за све страдале Србе служио је патријарх српски Иринеј.

Девојка из колоне: Очекивали смо кишу, Олују нисмо могли ни замислити

Тада се нису бројали дани већ изгубљени животи, колона избеглица је била пресецана, бомбардована, људи су убијани... Хтела сам их пребројати, јер никада нисам видела толико људи, али ни почетак ни крај колоне се није назирао, рекла је вечерас Ђурђица Поповић, девојка која је пре 20 година била у колони избеглица која је из Хрватске у Србију бежала пред хрватским војницима.

Поводом обележавања 20. годишњице и Дана сећања на прогон Срба током хрватске војне акције "Олуја", она је рекла да је тих летњих дана била окупирана мислима о свадби кума.

"Размишљала сам шта ћу да обучем, каква ће ми бити фризура. Изабрала сам хаљиницу и лаковане ципелице. Само нисам знала шта ћу ако буде падала киша. Кишу смо још и могли да оцекујемо, али олују нисмо могли ни замислити. И једно јутро пробудила нас је пуцњава", навела је ова девојка.

Поповићева је навела да то није био први пут да дечији сан прекидају рафали.

"Нисам ни помислила да је 4. август 1995. године била последња ноћ коју ћу провести у свом кревету, у својој соби, да ми је то последње свитање зоре у мом месту", рекла је она.

Тих дана се, како је рекла, дани нису ни бројали, већ само људски животи Како ја невела увек је хтела да преброји људе у колонама, али им никада није видела “ни поцетак ни крај”.

"Гледам нас и питам се шта смо ми? Несећници, хероји, кукавице, играчке? Да ли се то историја шали са нама или нас подсећа на заборављене лекције. Уместо закључка, јер га у рату никад нема, исповест ћу завршити цитатом: Има ли шта горе, онај оставио мртву матер у јарку, други опет несарањеног сина, трећи још и не зна где му је ко. Рат је велико зло", закључила је Поповићева.

Додик: Не негирајте РС као што ми не негирамо БиХ

Додик је поручио да не треба да се обесмишљава и негира Република Српска, јер у РС нико не обесмишљава и не негира Босну и Херцеговину.

"Говорили су да је БиХ Југославија у малом, а сад постављам питање зашзо живи мала, а није могла велика.. Нико да не негира БиХ. Ево, ми нећемо, али престаните негирати РС, не можемо живети у тој негацији. Ово је сомбол нашег заједништва, као наш вапај за мир ", рекао је Додик приликом обраћања на свечаности поводом Дана сећања на страдање и прогон Срба на мосту у Сремској Рачи.

Само су Срби, поручио је, веровали у Југославију, нистакавши да су је зато последњи и напустили.

"Срби су увек желели мир", рекао је додик и поручио да сви знају шта је БиХ, те да то не треба нико да објашњава Републици Српској.

Каже и да је Сбија увек била уточиште за све Србе "коју су плаћали високу цену заблуде" која се звала Југославија, од Словеније преко Хрватске, Бих, Косова, Македоније, па до Црне Горе.

"РС је уз помоћ Србије пролазила кроз тешке тренутке када је морала да даје одговоре, тако је било и са Дејтонским споразумом, којим се дошло до мира", казао је Додик.

Истакао је и да напори свих у региону треба да буду усмерени ка миру, и окренутости ка европским цивилизацијским вредностима.

Додик је изјавио да је Србија увек била уточиште за све припаднике српског народа коју су плаћали високу цену заблуде која се некада звала Југославија.

"Срби желе мир. Желели су га и онда када се десио прогон Срба у хрватској војној акцији "Олуја", а једина грешка српског народа је што смо веровали у Југославију и били њена жртва", рекао је Додик у Сремској Рачи на обележавању Дана сећања на страдање и прогон Срба.

"Овај мост био је знак свега - слободе, мира, Србије која је била сигуран бег од смрти. То је мост истине, а истина је била да су Срби морали да напусте куће и да крену једино тамо где је слобода, у Србију. Знали су да су на сигурном кад пређу мост, да су међу својима", рекао је он и додао да је Република Српска пружала и тада све што је могла да да уточиште, окрепљење, охрабрење...

"Солидарност показана тих дана остаће дубоко запамћена од стране свих тих људи. Више од 50.000 људи из Крајине је остало и они су интегрисани у наше друштво", рекао је он.

Додик је навео да ће 4. август бити дан сећања на прогон Срба ма где се он десио.

"Посветили смо то овом датуму јер је најупечатљивије страдање Срба након "Олује", у којој су, предвођене хрватским снагама учествовале и снаге из САД и из других земаља Европе, који су заједно направили етничко чишћење", рекао је Додик.

Према његовим речима то је била удружена акција западне војне алијансе и хрватских снага која је многе недужне, који тада и нису знали шта се дешава, лишила живота.

Додик је рекао да и није немогуће разумети зашто су виђени Срби и у време мира и бивше Југославије одлазили.

"Морали су да напуштају и у миру,и да иду ка Србији. Србија је била увек сигурно уточисте за све нас. Република Српска је загледана у Србију и њу дроживљава као саставни део свог националног бића и Србија за нас јесте доказ насег постајања", поручио је Додик.

Иринеј: Олуја је била трагедија библијских размера

Патријарх српски Иринеј рекао је вечерас на обележавањ Дана сећања да је српски народ у "Олуји" задесила трагедија библијских размера и да је почињен велики злочин који су чинила наша браћа по вери са којима нас везује историја.

Патријарх је у обраћању у Сремској Рачи рекао да је то била трагедија библијских размера какву су некада доживели Јевреји и Јермени и да смо ми Срби одмах иза њих.

Како је рекао злочин су починила наша браћа по вери, исти по цркви "са малим разликама што смо ми православни а они римокатолици" и да смо били криви само зато што смо Срби православне вере.

Навео је да зато радује недавно упућен предлог папе Фрање да се формира комисија представника српског и хрватског народа која би се бавила разлозима толике мржње између два суседна и по много чему слична народа.

Патријарх је поручио и да Срби нису геноицидан народ, да то нису никад били уз својој историји, да су напротив много пострадали, а да је о њима створена слика као о народу који мрзи и прогони и убија.

Та је слика далеко од нас, поручио је патријарх Иринеј и додао да зло и злоба никоме добро нису донели, те да је потребно да завлада љубав, да њу треба да носимо у себи, али и међу народима.

Дао Бог да се поврати мир народу нашем и свим народима - то је жеља наша и божија и молимо се господу да наша жеља буде услишена, поручио је на крају обраћања српски патријарх.

Велики број грађана дошао на церемонију

Велики број грађана окупио се вечерас код моста у Сремској Рачи, где ће бити обележен Дан сећања на страдања и прогон Срба, у оквиру хрватске војне акције "Олуја".

Грађани, који су дошли да одају пошту страдалим Србима, на дан када је пре 20 година из Хрватске протерано више од 250.000 Срба, а око 2.000 убијено, носе српске заставе и обележја.

"Ово је значајан дан, јер је током прогона Срба из Хрватске било страшно. Било је страшно гледати наш народ како бежи. Хвала премијеру Вучићу што је омогућио да се на то укаже", истакла је за Тањуг Вера Фектар из Сремске Раче.

Мирјана Цабо, која је избегла из Сарајева, наглашава да је ово важан дан за српски народ и породице жртава, али и, посебно, за све оне који су, као и она, прогнани из својих кућа и са својих станишта.

Мирослав Смрзић, који је некада живео у Слуњу у Кордуну, а избегао је у Инђију, рекао је да је овај дан битан како би се показало и онима који то не признају "да смо и ми људи, избегли, протерани".

"Одузели су нам све. Протерали су нас и немамо никаква права у Хрватској. У Слуњу одакле сам протеран је пусто, и немам где и коме да одем тамо. Поднео сам неколико пута захтев за помоћ за обнову, али од тога није било ништа", рекао је он.

Министар за рад, запошљавање борачка и социјална питања Александар Вулин, који је такође стигао у Рачу, нагласио је у изјави Танјугу да је вечерашње обележавање изузетно значајно:

"Србија је 20 година ћутала, пропуштала да каже колико је боли 'Олуја', колико је боле 250. 000 протераних, 2. 000 убијених, највеће етничко чишћење у Европи. Можемо слободно да кажемо да је то и највеће етничко чишћење у историји српског народа, јер никада у историји није за тако кратко време толики број народа трајно отишао да се никада не врати", објаснио је он.

Вулин је изразио уверење да ће преко овог сећања свет боље да нас разуме и види колико нас те ране боле, као и да ће се у будуће понашати у складу с тим, да и овај народ има своје емоције и да се над њиховим жртвама мора спустити глава.

Централној државној манифестацији присуствују чланови влада Србије и РС, председницаНародне скупштине Србије Маја Гојковић, представници Народне скупштине РС и других државних органа, представници Војске Србије, Српске православне цркве, дипломатског кора и бројни грађани.

Сутра, тачно у подне, огласиће се звона са српских православних цркава у Србији и Републици Српској и сирене.

Из владе позивају грађане Србије да у подне застану и да тај минут посвете сећању на све убијене и страдале.

Акција Олуја почела је 4. августа 1995. офанзивом хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа одбране (војска босанских Хрвата) на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације.

Дан касније, хрватска војска је ушла у Книн и истакла хрватску заставу.

У операцији је учествовало 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског већа одбране, док је српска страна имала 31. 000 војника.

У тој акцији избегло је више од 250.000 Срба, па се она убраја у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.

Нема прецизних података о жртвама. По неким изворима, у акцији хрватске војске нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло укупно 677 цивила.

Документационо-информативни центар Веритас у својој евиденцији има имена 1. 960 погинулих и несталих Срба од којих 1. 205 цивила, међу њима 522 жене и 12 деце.

 

Државна манифестација посвећена обележавању 5. августа – Дана сећања на страдање и прогон Срба 

Централна државна манифестација обележавања 5. августа – Дана сећања на страдање и прогон Срба почеће 4. августа 2015. године у 20:00 часова на мосту код Сремске Раче, симболичним сусретом председника Владе Републике Србије Александра Вучића и председника Републике Српске Милорада Додика, који ће у реку спустити венце у знак сећања на све страдале Србе.

Након тога, у 20:10 часова, на платоу поред моста, парастос за све страдале Србе служиће патријарх српски Иринеј.

Манифестација ће бити настављена уметничким програмом под називом „Наша је туга...велика“ и обраћањем председника Владе Републике Србије Александра Вучића, председника Републике Српске Милорада Додика и „девојке из колоне“, избеглице Ђурђице Поповић.

Централној државној манифестацији посвећеној обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе присуствоваће владе Републике Србије и Републике Српске, чланови Народне скупштине Републике Србије, Народне скупштине Републике Српске и других државних органа Републике Србије и Републике Српске, представници Војске Србије, Српске православне цркве, дипломатског кора и бројни грађани.

Важне напомене:

1. Београдски медији
Акредитације (име и презиме, функција и ЈМБГ, на меморандуму редакције) су обавезне. Акредитације слати на мејл: press@gov.rs до понедељка, 3. августа до 17 сати. Накнадно приспеле акредитације неће бити уважене.

Превоз за новинаре је обезбеђен. Прилаз месту обележавања неће бити могућ сопственим превозом.

Полазак из Београда је у уторак, 4. августа у 17:00 сати испред зграде Владе Србије, Немањина 11.

2. Локални медији
Акредитације (име и презиме, функција и ЈМБГ, на меморандуму редакције) су обавезне. Акредитације слати на мејл: press@gov.rs до понедељка, 3. августа до 17 сати. Накнадно приспеле акредитације неће бити уважене.

Превоз за новинаре од Општине Сремска Митровица до Сремске Раче је обезбеђен. Прилаз месту обележавања неће бити могућ сопственим превозом.

Полазак из Сремске Митровице је у уторак, 4. августа у 18:00 сати испред зграде општине Сремска Митровица, Светог Димитрија 13.

Oбележавањe 5. августа – Дана сећања на страдање и прогон Срба

Поводом обележавања Дана сећања на страдање и прогон Срба, у среду, 5. августа 2015. године, у 11:00 часова, у цркви Светог Марка у Београду, одржаће се парастос Србима страдалим у Хрватској и Босни и Херцеговини. После парастоса, у Ташмајданском парку, делегација Коалиције удружења избелгица положиће венац на спомен плочу Србима страдалим у оружаним сукобима на простору бивше Југославије.

У среду, 5. августа 2015. године, у 14:00 часова, у Великој дворани Сава центра, (Милентија Поповића 9), у организацији Коалиције удружења избеглица, одржаће се Меморијална академија на којој ће бити приказан филм о страдању и прогону Срба током оружаних сукоба на простору некадашње Југославије.

"Тестамент", филм о ужасима НДХ, о усташкој мржњи и злочинима који често нису били кажњени, премијерно се приказује у Србији, на иницијативу министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александра Вулина, који за Тањуг каже да му је велико задовољство да може да га погледа и представи читавој српској јавности.

"Филм ће бити приказан и на РТС-у из два дела, 25. и 26. априла, моћи ће да га види цела Србија, а ужас о коме говори не може да се прикаже на било какав пристојан, миран начин. Не можете говорити о усташким злочинима, а да их не прикажете какви јесу. Ја вас молим да филм погледате, молим вас да говорите својој деци о њему", рекао је Вулин.

Када се говори деци о њему, сматра Вулин, о ужасима који су некада постојали, тако се гарантује да се више никада неће поновити и да наша деца никада неће прихватити да било коме другом учине оно што је чињено њиховом народу.

Вулин каже да филм није приказан у нашој земљи пуне 24 године, јер сматра да су Србијом дуго владали људи "који су се извињавали за туђе злочине и људи који су сматрали да, ако не буду говорили о злочинима који су чињени над Србима, да ће тако постати већи Европејци и да ће тако избегавати конфликте са својим суседима и околином".

"Зато што смо ћутали о тим злочинима током читавог постојања Југославије, зато су се злочини и понављали, морамо говорити о њима, да се више не би поновили. Нећете постати ни већи ни бољи човек, ако икада занемарите злочине над својим народом, нећете то постати ни ако занемарите зло усташког фашизма и нећете добро живети са суседима ако не говорите истину", истакао је министар.

Подвлачи да истина о усташким злочинима мора бити испричана, и посебно наглашава да наш народ и свака жртва, јеврејска, ромска, сви пострадали у Јасеновцу заслужују пијетет, пошту и да бар на овај начин сећање на њих буде сачувано.

Говорећи о Зафрановићу као свакако једном од највећих аутора са југословенског простора и "сигурно најхрабријим човеком и највећим антифашистом међу филмских уметницима", Вулин је нагласио да је због "Тестамента" морао да се сукоби са читавим естаблишментом и да напусти своју земљу Хрватску, али и да је остао веран својим идеалима, те да је читав живот посветио антифашизму и борби против усташтва и свих облика фашизма, без обзира како се звали и где се налазили.

"Погледајте ''Тестамент'', морамо да будемо сви поносни што коначно имамо прилику да га погледамо по први пут у Србији и надам се да ће и остале земље са простора бивше Југославије следити наш пример и приказати га и тако одати поштовање жртвама усташког злочина", истакао је Вулин.

Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић, чија је институција била домаћин премијере, нагласио је да је Лордан Зафрановић својим стваралаштвом несумњиво обележио комплетну југословенску кинематографију и "можда као нико до сада" задужио српску кинематографију, бавећи се у својим филмовима темама национализма, ратних злочина и геноцида у Другом светском рату.

"На иницијативу министра Вулина, у прилици смо да погледамо један од најзначајних докумената који кроз покрену слику листа најмрачније странице историје, тај документарни филм из 1993. године фокусиран је на један од најконтроверзнијих периода у хрватском друштву- време НДХ. Представља епски запис успона и пада усташког режима у Хрватској и нека је врста Зафрановићевог тестамента за крвави 20. век", рекао је Пантелић.

Режисер филма Лордан Зафрановић рекао је за Тањуг да је филм почео да ради 1986, када је испоручен ратни злочинац Андрија Артуковић, који је био министар унутрашњих послова НДХ, што је за њега, "као сваког филмаша", био знак да се, поводом тог суђења, отвори слика НДХ, шта је заправо била.

"Ми смо то радили до 1991, када је почео рат и ја сам морао напустити своју земљу Хрватску са тим филмом, јер било га је немогуће завршити. То је била одисеја, ишли смо преко Љубљане, Беча, па Париз, до Прага где сам студирао и имао пријатеље који су били на телевизији. Доста је било да кажем једноставно ту завршити филм, направио сам велику премијеру и добили смо награду Литерарног фонда, то је њихова најбоља и највећа награда за документарни филм те године", рекао је Зафрановић.

Након тога, наводи Зафрановић, ишао је по свету и у специјалним секцијама фестивала приказивао филм, јер је доста дуг, а прошао је Москву, Бијенале, Берлинале, Лос Анђелес у Визентал центру, где га је, напомиње, 2.000 људи гледало, а каже и да је након пројекције дискусија трајала два сата.

"Имао је велики ођек, али се никада службено није приказао ни у Србији, ни у Хрватској. То је интересантно, у Хрватској сам ја то покушавао, када је почело ово дивљање на стадионима, дизање руке у знак фашистичког поздрава "За дом спремни", покушавао сам да разговарам са неким људима из власти у Хрватској, али то није ишло", каже аутор.

Они су се, како сматра, "мало плашили свега тога, јер је Хрватска ишла комплетно у десно", тако да се, каже Зафрановић, због бирача нису усудили да га прикажу, али подвлачи да му није било јасно због чега није приказан у Србији.

"Никада ми није било јасно, нисам могао да схватим зашто није приказан у Србији. И онда смо се коначно договорили са министром Вулином да се филм овде прикаже у спомен дана када су преживели логораши пробили зид и изашли из логора Јасеновац. То је та мала одисеја тог филма", рекао је Зафрановић, који очекује добар пријем код српске публике.

"Филм је интимистички, ту нема текста који је написан, већ ја коментаришем сваки кадар, тако да иза свега стојим. То је потпуно посебан документарни филм, један "раскошни" преглед НДХ из сликописа, са посебним осећајима, посебно при крају, када се показује да је заправо тај сценарио из 1941. и онај из 1991. био готово исти, нажалост", рекао је Зафрановић.

Специјална пројекција документарног филма "Залазак столећа (Тестамент Л. З.)" уприличена је поводом Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, у спомен на 22. април 1945. када је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу - Доњој Градини, у тзв. Независној Држави Хрватској.

„Српски народ у молитвама за мртве има припев „вјечнаја памјат“. Дакле вечно сећање је оно што у нашој хришћанској традицији живи дугују мртвима. Али та врста императива у односу према прецима је старија од хришћанства. Она је иманентна људском роду. Без сећања на оне који су били пре нас смо напросто мање људи. Обичај је да се на комеморативним скуповима мртвима пошта одаје минутом ћутања, међутим када би свака жртва нацистичког и фашистичког терора на просторима наше некадашње државе добила заслужену једноминутну почаст, ћутали бисмо до наредне календарске године. Толике су биле размере страдања на овим просторима, а то страдање није ничим ни призвано ни заслужено.  

 

Када нешто бројем превазилази границе пребројивог и могућег, у нашем језику се посеже за изразом „не зна им се броја“. И до данас је то дословна истина када говоримо о Другом светском рату. Нико никад није поуздано и коначно утврдио колико је жртава нацизма и фашизма било на југословенским просторима, јер разлике у проценама су и по неколико стотина хиљада. Постоји међутим универзална сагласност да тај број није мањи од милион, да су убедљиву већину међу жртвама чинили цивили и да су међу убијенима огромну већину чинили припадници српског народа. Разни покушаји пописивања жртава никада нису дали финални резултат, некад због политичких или методолошких разлога, а некада зато што је покољ био толико темељан да није остало неког ко би могао да пријави да су појединци и породице постојали а да их више нема. Дан-данас Музеј жртава геноцида ажурира попис жртава у Другом светском рату и готово свакодневно том списку и нашем сећању придодаје се понеко ново име.   

 

Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату уведен је као државни празник из више разлога. Први је тај што страдални народи не смеју себи да дозволе заборав, јер историја каткад има обичај да се понавља, због чега сећање постаје услов самоодржања. Не мање важан разлог је тај што мањински народи, а на уму пре свега имам Јевреје и Роме, само уколико постоји институционализовано сећање могу да имају гаранцију да њихове жртве неће бити статистички релативизоване и утопљене у некакве збирне прегледе страдалника, а тиме и заборављене. На крају, култура сећања је најснажнија брана покушајима ревидирања историје, односно потчињавања истине тренутним идеолошким потребама, како је то било у времену након 1945. године, па до почетка '90 или политичким интересима једног круга моћних и утицајних земаља, како је то и данас. 

 

У складу са тим је могуће да се данас неки злочини карактеришу као геноцид, а да се по трагичном билансу и по појавним облицима стоструко страшнији злочин над српским народом у Другом светском рату у међународној комуникацији не описује као геноцид, и штавише се и не помиње у западним историјским уџбеницима.   

 

Даме и господо, на данашњи дан је 1945. године групица болесних и изгладнелих људи успела да се бегом спасе из злогласног усташког логора „Јасеновац“. Ти хероји су одбили да као овце пођу на клање, а клани су буквално као овце. Сладострашће у убијању људи, какво су показивале усташе на територији некадашње НДХ, било је крајњи домет зла, хипербола зверства. Иако су злочини чињени свуда, широм окупиране Краљевине Југославије, дан пробоја јасеновачких логораша одабран је као датум посвећен жртвама нацизма и њему блиских идеологија управо као симболична победа живота над злом митских размера. 

 

Као потомци оних који су страдали у вихору Другог светског рата - а свако од нас је изгубио понеког члана породице или сродника - несумњиво имамо личну обавезу да се сећамо. Ту обавезу имамо и као припадници националног али ширег људског колектива, руковођени осећајем солидарности и човечности. Но, сећање није само себи сврха. 

 

Оно је коректив, јер свакодневно утиче на наше сагледавање света и опредељује наше потезе у будућности. Сећање дакле у сваком друштву има и функционални значај.

 

Када говоримо о слободарској природи нашега колектива, а њега чине Срби, Јевреји, Роми и многи други који су страдали од злочиначке руке нациста, неопходно је да схватимо вредност слободе у каквој данас живимо, а пречесто је узимамо здраво за готово. Слобода нам није поклоњена, већ је скупо плаћена стотинама хиљада живота. Када неко себи данас дозволи малодушност и помисли да би нам било боље и лакше уколико бисмо пристали на колективно бекство од слободе, управо треба да се сети високе цене којом је наша слобода плаћена. Пристајањем на могућност да на савремене политичке и дипломатске притиске одговарамо клечањем, уместо као што то чине слободни људи, пркосно и високо уздигнута чела, била би нам ускраћена и слобода и право на сећање и наша суштина.   

 

И треба ли нам веће потврде да је тако од ускраћивања права председнику Србије да се у Јасеновцу поклони сенима својих предака страдалих од руке усташа, или недавне забране једном министру Владе Србије да посети то место бола и страдања. Покушавају да нам забране да се сећамо и да одајемо почаст својим жртвама, и то чине бахато и самовољно, не страхујући да би ико из наводно антифашистичке Европе могао да им ишта замери. Ако на то пристанемо, пристаћемо на то да нам пишу уџбенике историје и да нам се над гробовима наших страдалих више никада не пусти суза или уздах туге. 

 

Много пута сам био у прилици да од страних саговорника чуjем став да Србија и српски народ не треба да буду окренути прошлости, већ да треба да се оријентишу ка будућности. За нас је то несхватљиво становиште, јер одрицање од прошлости је исто што и одрицање од самосвести, а народи и државе без самосвести немају ни будућност, бар не будућност на коју могу сами да утичу, већ ону коју ће им увек и без изузетка кројити други. А онда када нам се дозволи да се осврћемо у прошлост, то је увек пропраћено захтевом да се, како кажу, са прошлошћу суочимо. При том они који себи данас дају за право да народе стигматизују као геноцидне, често и сами избегавају да се суочавају са сопственом прошлошћу, зато што би их она сигурно подсетила на епизоде нечовечнпости у којима су и сами били актери.

 

Србија ће наставити да се сећа и никоме, баш никоме, неће дозволити да јој ускрати право да то чини, и да жали достојно и достојанствено за онима које је однела идеологија мржње. Ако их заборавимо, умреће поново, а заборавом ћемо амнестирати и злочинце који су их усмртили. Србија је у неким тренуцима у прошлости била нехајна, и када је реч о подизању меморијалних комплекса и када је реч о изградњи културе сећања код младих генерација. У времену пред нама такве грешке нећемо више правити, а то значи да ћемо наставити заједнички рад са Републиком Српском на подизању меморијалних центара посвећених јасеновачким жртвама у Београду и у Доњој Градини; да ћемо у нашем образовном систему посебну пажњу посветити најболнијим тренуцима наше историје. Наставићемо да се са браћом по страдању, нашим суграђанима Јеврејима и Ромима, заједнички боримо против занемаривања прошлости, јер неке ствари се морају памтити док је света и века, макар зато да се никада више не би поновиле.

 

И наставићемо да се боримо за оно право које нам је изнедрила свака жртва, свака невина жртва у претходним ратовима, а нарочито у Другом светском рату. На нашој страни није било жртве која није била невина, јер нашој земљи рат није ни објављен, наша земља је била небрањена, у нашој земљи свако ко је пао, пао је зато да бисмо ми у њој живели слободно и слободно и самостално одлучивали о својој будућности. Наставићемо да се боримо за такву будућност, недозвољавајући никоме да нас понижава и да према нама демонстрира двоструке аршине који почивају на законима лицемерја. 

 

Нека је вечна слава свим жртвама нацизма и фашизма!

Свим жртвама невино страдалим у Другом светском рату!

Да се никада не заборави!

Живела Србија!“

 

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, као изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, предводиће државну комеморативну свечаност поводом Дана сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја у Јајинцима, у недељу, 1. октобра, у 11 часова, у Спомен-парку ,,Јајинци“ ( код Споменика жртвама у спомен-комплексу ,,Јајинци“).

 

Након церемоније полагања венаца, скупу ће се обратити председница Владе Републике Србије Ана Брнабић и председник Удружења ,,Јасеновац“ који је преживео усташки логор Милинко Чекић.

 

Радио-телевизија Србије директно ће преносити комеморативну свечаност.

 

Молимо све заинтересоване за праћење догађаја, да своје медијске акредитације пошаљу на press@minrzs.gov.rs  најкасније до данас, 20 часова.

Вулин је новинарима рекао да тај акт од оног момента када се Влада Србије договорила са синдикатима и од њих добила апсолутну подршку одједном није тема, о њему се не говори.

"Одједном он више не утиче ни на кога и није најава стравичних отпуштања. Мени је драго да људи виде да је ова влада социјално одговорна, да разговара са послодавцима и синдикатима и да је у стању да решава проблеме у друштву", истакао је Вулин.

Поручио је и да влада те проблеме решава на једини начин - дијалогом и разговима, али да исто тако не пристаје на уцене и да никада не би попустила на било који начин под нечијом претњом.

"Али, договор и разговор са синдикатима, увек и са великим задовољством", истакао је Вулин.

Чланови Социјално економског савета постигли су јуче договор о до сада спорним члановима у Нацрту закона о платама, а како је најављено, очекује се да ће предлог закона до краја наредне недеље бити пред посланицима.

Друштво организује Дневни боравак за децу са сметњама у развоју, у који је укључено 35 корисника, којима су на располагању едукативне, креативне и радно-окупационе радионице, библиотека играчака, летња учионица, као и логопедски третмани, едукативно-корективне вежбе и психосоцијална подршка. Циљ ових активности је развој и очување социјалних и радних вештина корисника.
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је у 2014, 2015. и 2016. години за пројекат Дневни боравак за децу са сметњама у развоју Друштву за помоћ ментално недовољно развијеним лицима Алексинац опредилило укупно 3,2 милиона динара, и 792.800 динара у овој години за услугу Помоћ у кући за породице са децом са сметњама у развоју.

Државна секретарка у Министарству за рад,  запошљавање, борачка и социјална питања Душанка Голубовић, поводом 1. децембра – Светског дана борбе против сиде, учествовала је на конференцији под називом „Да ставимо тачку( на неједнакости, на сиду, на пандемије)“.

 

„Када говоримо о борби против сиде не треба да занемаримо, поред здравственог и социјални утицај који она изазива у животу оболелог и његовој околини, те управо у овим сферама и кроз интегрисани приступ треба да успоставимо одговарајуће механизме за деловање и отклањање болести и њених последица“, навела је Голубовић. 

 

Државна секретарка је истакла да ће Министарство за рад,  запошљавање, борачка и социјална питања, у оквиру својих надлежности, дати пуни допринос у том процесу.

 

Како је навела, ова конференција је одлична прилика да све надлежне институције представе све што је до сада урађено у овој области, као и оно што је у плану у наредном периоду, истакавши да је потреба за дијалогом и заједничким приступом, постала додатно изражена, али и отежана, наступањем и трајањем пандемије изазване корона вирусом.

 

Према њеним речима, пандемија је додатно указала на раније препознату потребу блиске и заједничке сарадње министарстава надлежних за здравствену и социјалну заштиту на развоју социјално здравствених услуга којима би се пружио јединствен и свеобухватан одговор на потребе корисника.

 

Голубовић је истакла и да је улога организација цивилног друштва са досадашњим искуствима и анализама, успешно реализованим пројектима, али и препорукама и смерницама за утврђивање новог законодавног оквира који је у припреми, од велике важности.

 

"Организовали су и војну параду. Наравно да парадом нису обележили Дан победе над фашизмом и нацизмом, Дан победе над концентрационим логорима и геноцидом. Куд би против себе?", навео је председник Србије.

Хрватска је војном парадом, како је истакао, прославила дан када је некажњено побила и протерала свој народ.

"Парадом кажу живим и протераним Србима: не враћајте се, све вас чека поново", поручио је Николић, истичући да је пре 20 година, протеривањем и убијањем Срба из Хрватске, довршен историјски задатак Павелићеве Независне Државе Хрватске.

Како је навео, за само 48 сати, у зверској акцији са елементима геноцида, коју је један део светске заједнице иницирао, а други остао трагично нем и незаинтересован, јер су убијани и протеривани били Срби, решен је хрватски проблем који се звао Република Српска Крајина, територија под заштитом Уједињених нација.

Србија се, према његовим речима, моли да се такво зло никада и никоме не понови.

"Чинимо то мада изгледа да не може само једна страна, српска, константно да пружа руку помирења и сарадње, а да друга страна на сва звона слави туђу несрећу и бол", рекао је Николић.

Србија то чини иако велика већина протераних Срба није решила кључне проблеме који се односе на имовинска питања, одузета станарска права, мада није решено питање неисплаћених пензија, одузетог пољопривредног земљишта, дуговања по основу динарске и девизна штедње, навео је Николић.

"Србија је са своје стране показала искрену посвећеност миру и стабилности у региону и превазилажењу свих отворених питања. Прошлост је болна и оптерећујућа, али будућност мора да се гради у сарадњи и превазилажењу разлика", истакао је председник Србије.

Да би живот будућих генерација био могућ, каже, потребан је компромис и стварање осећања заједништва, а не мржње и потцењивања.

"Потребна је слога. Разумевање. Да би мањинске заједнице прихватале државу као своју, требало би да имају живот достојан човека, макар право на свој језик, писмо, веру, историју, културу", наводи председник.

Док у Хрватској Срби немају право ни да имају натписе на улицама на свом писму, у Србији мањинске заједнице Уставом имају загарантована и већа права од српског народа, поручује Николић, додајући да Србија не очекује апсолутну примену реципроцитета, већ минимум људског достојанства.

Председник Србије је казао и да опростити никад не значи заборавити, али да је Србија кроз историју умела да се у име неких интереса, који су били свачији само не српски, лако одрекне и готово заборави своје жртве.

"Никада није касно да исправимо историјска сагрешења и да памтимо своје који су страдали и још увек страдају", рекао је Николић.

Према његовим речима, победа српског народа је у томе што је преживео и што живи, гради и опстаје.

Патријарх српски Иринеј рекао је да је Србија после 20 година први пут у прилици да покаже бол и ране, наводећи да су Срби, иако мали народ, по броју жртава велики као и Јевреји и Јермени.

''Ово је први пут да можемо јавно да кажемо оно што се десило, јер смо годинама прикривали истину у име лажног братства и јединства, штитећи оне које је требало да изведемо пред суд. Многи су избегли суд овоземаљске правде, али по веровању поред људске постоји правда Божија коју нико не може избећи'', поручио је патријарх.

Он је оценио и да су трагични народи који своју историју, културу и битисање темеље на крви других.

Наводећи да смо много зла проживели, он је истакао да ипак морамо да будемо хришћани и да у сваком човеку треба да видимо брата без обзира ком народу и нацији припада.

Академији, која је почела интонирањем химне "Боже правде", су присуствовали и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александра Вулин, министар правде Никола Селаковић, представници Владе Републике Српске и председника Милорада Додика, чланови Скупштине Србије и других државних органа, градски менаџер Горан Весић и други.

Приказан је и филм о страдању Срба и изведен уметнички програм.