Претрага

Тема састанка биће предстојећа међународна конференција која ће бити одржана у септембру ове године у Београду. На састанку ће се разговарати и о редовном комеморативном програму поводом обележавања годишњице ослобођења логора Маутхаузен, која је планирана за 7. мај, као и о иницијативи Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да се израде и поставе нове спомен-плоче које ће недвосмислено указати на страдање српског народа у логорима Маутхаузена током Другог светског рата (на централном зиду у оквиру комплекса некадашњег логора Маутхаузен, код централног споменика где се одржавају редовне комеморације и у оквиру комплекса некадашњег подлогора Маутхаузена (Гусен 1) на месту некадашњег крематоријума).
Састанку ће присуствовати и председница Удружења логораша Маутхаузен из Београда, Тамара Ћирић, која је и представник Републике Србије у Међународном комитету Маутхаузен.
Сниматељима и фоторепортерима биће омогућено снимање почетка скупа, а након састанка уследиће саопштење. Акредитације за медије треба послати најкасније до петка, 10. фебруара, до 07:30 часова, на адресу press@minrzs.gov.rs.

У самом логору Маутхаузен основан је априла 1944. године Међународни комитет логораша са идејом да се заточеници организују и покушају да на сваки начин сачувају своје животе, независно од тога којој нацији припадају или ког су политичког опредељења. По ослобођењу, логораши, чланови Међународног комитета, наставили су рад који траје и данас. У данашњем Комитету има веома мало преживелих заточеника, већина су њихови потомци. Члан Комитета је и Република Србија.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 2009. године, кроз организацију и финансирање студијских путовања за ученике и студенте из Републике Србије, активно учествује у комеморативним програмима обележавања годишњица ослобођења концентрационог логора Маутхаузен.
Сваке године делегацију Републике Србије предводе преживели заточеници логора смрти у Маутхаузену из наше земље, као и званичници Владе Републике Србије, дипломатски и војно-дипломатски представници Републике Србије у Републици Аустрији, представници Српске православне цркве и дијаспоре који живе у Аустрији.

Логор смрти у Маутхаузену представља једно од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата.

Осмог августа 1938, само неколико недеља након нацистичке окупације Аустрије, затвореници из логора у Дахауу, концентрационог логора у близини Минхена, пребачени су у аустријски град Маутхаузен, у близини Линца.
Концентрациони логор у Маутхаузену био је познат као средишњи логор за укупно 49 других логора који су се налазили на територији окупиране Аустрије. Између 8. августа 1938. и 5. маја 1945. године, око 195.000 особа било је заточено у тим логорима који су представљали места ужасног страдања људи, њиховог мучења и ликвидације.
Концентрациони логор у Маутхаузену ослободиле су 5. маја 1945. године јединице совјетске Црвене армије. Суђења за злочине почињене у Маутхаузену одиграла су се 1946. и 1947. године. Совјетске војне власти званично су предале локалитет некадашњег концентрационог логора у Маутхаузену Републици Аустрији, а 1949. године установљен је Државни музеј у Маутхаузену и исте године је отпочело подизање националних меморијала.
Поред логора смрти који се налазио у самом месту Маутхаузен, логори су постојали и у бројним другим насељеним местима попут Гусена, Ебензеа, Мелка и других. Након Другог светског рата сва стратишта у оквиру система концентрационог логора у Маутхаузену проглашена су званичним меморијалима. Трећег маја 1970. године аустријски савезни канцелар Бруно Крајски свечано је отворио средишњу музејску поставку посвећену трагичним догађајима и жртвама овог концентрационог логора.

Маутхаузен, Ебензе, Гусен, Република Аустрија – Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић предводиће церемоније обележавања 74. годишњице од ослобођења логора Маутхаузен у Републици Аустрији.

У склопу комеморативних свечаности 4. маја 2019. године у месту Ебензе у 10 часова код Споменика југословенским борцима и жртвама фашистичког терора убијеним у периоду 1941-1945 године у месту Ебензе одржаће се церемонија полагања венаца и одавања почасти којој ће присуствовати представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране и Војске Србије, конзул Републике Србије у Салцбургу, кадети Војне академије из Београда, студенти Криминалистичко–полицијске академије из Београд, представници удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије као и Удружења логораша концентрационог логора Маутхаузен, као представници српског расејања који живе у Аустрији.

Истог дана у наставку комеморација делегација из Србије обићиће спомен-комплекс као и једини отворени тунел за јавност у којем су логораши радили као и злогласни дворац Хартхајм у општини Алковен близу Линца који је био „центар за еутаназију“. У периоду од маја 1940 и децембра 1944. године у Хартхајму је убијено више од 18.000 људи.

У 14 часова церемонија полагања венаца и одавања почасти биће одржана у месту Ашах на српском војничком гробљу из Првог светског рата где је сахрањено 5.600 српских војника.

У 15:30 часова биће одржана комеморација у некадашњем подлогору Маутхаузена, Гусену 1 код споменика српским жртвама на месту некадашњег крематоријума који је претворен у Меморијални комплекс, где је истакнута и застава Републике Србије. Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања положиће венац и одати почаст.

Централна комеморативна свечаност биће одржана 5. маја 2019. године у 9.30 часова код спомен-плоче Србима умрлим у логорима Маутхаузена и споменика Југословенима палим у Другом светском рату. Државни секретар ће том приликом положити венце, одати почасти и обратити се присутнима. Одржаће се и пригодан уметнички програм у организацији српске заједнице у Републици Аустрији.

У 11 часова биће одржана заједничка (интернациопнална) комеморативна свечаност у оквиру комплекса некадашњег логора смрти у Маутхаузену код централног споменика на Апел плацу која ће почети читањем „Маутхаузен заклетве“ , која се чита на више језика. Традивионално и ове године, део заклетве ће бити прочитан на српском језику. После заклетве је церемонија полагања венаца и одавања почасти.

Истог дана око 13 часова одржаће се церемонија полагања венаца и одавања почаст на савезничком војном гробљу из Првог светског рата у селу Рејнфердорф у близини Маутхаузена где је сахрањено 7.600 Срба.

Поред представника овог министарства церемонијама ће присуствовати и представници Министарства одбране и Војске Србије, представниц амабасаде Републике Србије у Бечу, конзул Републике Србије у Салцбургу, кадети Војне академије из Београда, студенти Криминалистичко–полицијске академије из Београд, представници СУБНОР-а, Удружења логораша концентрационог логора Маутхаузен, као и представници српског расејања који живе у Аустрији.

Логор смрти Матхаузен представља једно од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата.

Дана 8. августа 1938, само неколико недеља након нацистичке окупације Аустрије, затвореници из логора у Дахауу, концентрационог логора у близини Минхена, пребачени су у аустријски град Маутхаузен, у близини Линца.

Концентрациони логор у Матхаузену био је познат као средишњи логор за укупно 49 других логора који су се налазили на територији окупиране Аустрије. Између 8. августа 1938. и 5. маја 1945. године, око 195. 000 особа, мушкараца и жена, били су заточени у тим логорима који су представљали места ужасног страдања људи, њиховог мучења и ликвидације. .

Концентрациони логор у Матхаузену ослобођен је 5. маја 1945. године од стране јединица совјетске Црвене Армије. Суђења за почињене злочине у Матхаузену одиграла су се почетком 1946. године. 1947. године, совјетске војне власти званично су предале локалитет некадашњег концентрационог логора у Матхаузену Републици Аустрији. 1949. године установљен је Државни музеј у Матхаузену и исте године отпочето је са подизањем националних меморијала.

Поред логора смрти који се налазио у самом месту Матхаузен, логори су постојали и у бројним другим насељеним местима попут Гусена, Ебензеа, Мелка и других. Након окончања Другог светског рата, сва стратишта у оквиру система концентрационог логора у Матхаузену проглашена су званичним меморијалима. Тако је 3. маја 1970. године аустријски савезни канцелар Бруно Крајски свечано отворио средишњу музејску поставку посвећену трагичним догађајима и жртвама концентрационог логора у Матхаузену.

Ебензе, Гусен, Ашах, Република Аустрија – У склопу обележавања годишњице ослобођења логора Маутхаузен, код Споменика југословенским борцима и жртвама фашистичког терора убијеним у периоду 1941-1945. године у месту Ебензе одржана је церемонија полагања венаца и одавања почасти којој су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова Републике Србије, конзул Републике Србије у Салцбургу, представници Српске православне цркве, као и више стотина припадника српске дијаспоре који живе у Аустрији.  

У  наставку комеморација, делегација из Србије обишла је спомен-комплекс као и једини за јавност отворени тунел у којем су логораши радили, као и  злогласни дворац Хартхајм у општини Алковен близу Линца који је био „центар за еутаназију“ у којем је у периоду од маја 1940. до децембра 1944. године убијено више од 18.000 људи.

Потом је одржана комеморација у некадашњем под-логору Маутхаузена, Гусену 1, код споменика српским жртвама на месту некадашњег крематоријума који је претворен у Меморијални комплекс, где је истакнута и застава Републике Србије. Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић положио је венац и одао почаст.

          У 15 часова је одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти у месту Ашах на српском војничком гробљу из Првог светског рата, на којем је сахрањено 5.600 српских војника.

Логор смрти у Матхаузену представља једно од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата.

Дана 8. августа 1938, само неколико недеља након нацистичке окупације Аустрије, затвореници из логора у Дахауу,  концентрационом логору у близини Минхена, пребачени су у аустријски град Маутхаузен, у близини Линца.

Концентрациони логор у Матхаузену био је познат као средишњи логор за укупно 49 других логора који су се налазили на територији окупиране Аустрије. Између 8. августа 1938. и 5. маја 1945. године, око 195.000 особа, мушкараца и жена, било је заточено у тим логорима који су представљали места ужасног страдања људи, њиховог мучења и ликвидације. 

Концентрациони логор у Матхаузену ослобођен је 5. маја 1945. године од стране јединица совјетске Црвене Армије. Суђења за злочине почињене у Матхаузену одржана су почетком 1946. године. 1947. године, совјетске војне власти званично су предале локалитет некадашњег концентрационог логора у Матхаузену Републици Аустрији. 1949. године установљен је Државни музеј у Матхаузену и исте године отпочето је са подизањем националних меморијала.

Поред логора смрти који се налазио у самом месту Матхаузен, логори су постојали и у бројним другим насељеним местима попут Гусена, Ебензеа, Мелка и других. Након окончања Другог светског рата, сва стратишта у оквиру система концентрационог логора у Матхаузену проглашена су званичним меморијалима. Тако је 3. маја 1970. године аустријски савезни канцелар Бруно Крајски свечано отворио средишњу музејску поставку посвећену трагичним догађајима и жртвама концентрационог логора у Матхаузену.

Захваљујући истрајном ангажовању Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектора за пензијско и инвалидско осигурање и борачко инвалидску заштиту, дипломатских и војно-дипломатских представника Републике Србије у Републици Аустрији, као и удружења свих српских заједница у Републици Аустрији, из године у годину све већи број грађана Републике Србије и Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије присуствује комеморативним свечаностима.

У оквиру обележавања 79. годишњице ослобођења логора Маутхаузен, државна делегација Одбора Владе за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, по први пут, одала је пошту и положила венце на споменик страдалима у бившем логору у месту Нежидер, у непосредној близини Беча. Залагањем Амбасаде Републике Србије у Републици Аустрији откривен је и уређен споменик посвећен интернирцима умрлим између 1914. и 1918. године у логору где су владали зверски услови. Кроз овај логор прошло је 14 500 српских и црногорских житеља, умрло је  9 700, спасило се 4 800 лица.

Крајем лета 1914. године основан је логор Нежидер који је за циљ имао масовно уништење Срба. Управо овде је био заточен велики део српске интелектуалне елите. Заробљеници логора били су песник Сима Пандуровић, научник Милутин Миланковић (одведен 21.10.1914), новинар Крста Цицварић, сликар Марко Мурат, архитекта Јован Илкић, Јелисавета Начић – прва жена архитекта у Србији, госпођа Бинички са двоје деце, др Милорад Недељковић. Овде су били новинари, књижевници, песници, глумци, професори, учитељи, народни посланици, адвокати, судије, лекари итд. Апсолутно сви из интелектуалне елите су искусили нежидерско гротло пакла. Добијали су и носили  ознаку W. Према наводима Арчибалд Рајса, у Нежидеру је било 160 свештеника. Барака у којој су они боравили звала се „поповска барака“ Логор Нежидер је престао са радом 31. октобра 1918. године.

Министарство за рад, запошљавање, борачка  и социјална питања обновило је 2008. године спомен-плочу страдлима, њих 174 са подручја бивше Југославије, у нацистичком логору смрти у граду Мелк, подлогору Маутхаузена, где су ту довожени и спаљивани у крематоријуму.

Током Другог светског рата у Мелку је био успостављен један од подлогора у оквиру система концентрационог логора у Маутхаузену. Велики број Југословена, међу којима су лица са подручја Републике Србије представљала већину, одведен је у периоду између 1941. и 1945. године у логор Маутхаузен, да би након извршене селекције на оне које треба одмах ликвидирати и оне који могу да послуже као радници, махом у подземним фабрикама наоружања и војне опреме, били упућивани у подлогоре, попут оног који се налазио у Мелку.
Нехумани услови живота, физичко и психичко насиље, ускраћивање хране и други облици злостављања били су основна карактеристика боравка заточеника у том логору.

Државним церемонијама у Републици Аустрији присуствовали су представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране и Војске Србије, представници Амбасаде Републике Србије,  кадети Војне академије из Београда, представници и студенти Криминалистичко- полицијског универзитета, представници Удружења логораша Маутхаузен и других борачких удружења  и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и српске дијаспоре који живе у Аустрији.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић  предводио је државну церемонију обележавања 74. годишњице од ослобођења логора Маутхаузен у Републици Аустрији.

Oдржана је комеморација у некадашњем под логору Маутхаузена, Гусену 1 код споменика српским жртвама на месту некадашњег крематоријума који је претворен у Меморијални комплекс. Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања положио је венац и одао почаст.

Централна комеморативна свечаност одржана je код спомен-плоче Србима умрлим у логорима Маутхаузена и  споменика Југословенима палим у Другом светском рату. Државни секретар је том приликом положио венце, одао почаст и обратио се присутнима. Церемонији су присуствовали и представници, Министарства одбране и Војске Србије, амбасадор Републике Србије у Бечу, генерални конзул Републике Србије у Салцбургу, питомци Војне академије из Београда, студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда, представници удружења опредељених за неговање традицива ослободилачких ратова Србије из Београда, те представници српске дијаспоре који живе у Аустрији.

Oдржана је и заједничка комеморативна свечаност у оквиру комплекса некадашњег логора смрти у Маутхаузену код централног споменика на Апел плацу која је почела читањем „Маутхаузен заклетве“ , која се чита на више језика и ове године, део заклетве је прочитан и на српском језику. После заклетве уследила је  церемонија полагања венаца и одавања почасти.

Takoђe, положени су веници и одата je почаст на савезничком војном гробљу из Првог светског рата у селу Рајфенрдорфу у близини Маутхаузена где је сахрањено 7.600 Срба. Церемонији су присуствовали и представници, Министарства одбране и Војске Србије, амбасадор Републике Србије у Бечу, генерални конзул Републике Србије у Салцбургу, питомци Војне академије из Београда, студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда, представници удружења опредељених за неговање традицива ослободилачких ратова Србије из Београда, те представници српске дијаспоре који живе у Аустрији.

Логор смрти у Матхаузену представља једно од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата.

Дана 8. августа 1938, само неколико недеља након нацистичке окупације Аустрије, затвореници из логора у Дахауу,  концентрационог логора у близини Минхена, пребачени су у аустријски град Маутхаузен, у близини Линца.

Концентрациони логор у Матхаузену био је познат као средишњи логор за укупно 49 других логора који су се налазили на територији окупиране Аустрије. Између 8. августа 1938. и 5. маја 1945. године, око 195. 000 особа, мушкараца и жена, били су заточени у тим логорима који су представљали места ужасног страдања људи, њиховог мучења и ликвидације. .

Концентрациони логор у Матхаузену ослобођен је 5. маја 1945. године од стране јединица совјетске Црвене Армије. Суђења за почињене злочине у Матхаузену одиграла су се почетком 1946. године. 1947. године, совјетске војне власти званично су предале локалитет некадашњег концентрационог логора у Матхаузену Републици Аустрији. 1949. године установљен је Државни музеј у Матхаузену и исте године отпочето је са подизањем националних меморијала.

Поред логора смрти који се налазио у самом месту Матхаузен, логори су постојали и у бројним другим насељеним местима попут Гусена, Ебензеа, Мелка и других. Након окончања Другог светског рата, сва стратишта у оквиру система концентрационог логора у Матхаузену проглашена су званичним меморијалима. Тако је 3. маја 1970. године аустријски савезни канцелар Бруно Крајски свечано отворио средишњу музејску поставку посвећену трагичним догађајима и жртвама концентрационог логора у Матхаузену.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, предводио је државну церемонију обележавања 78. годишњице од ослобођења логора Маутхаузен у Републици Аустрији. Централна комеморативна свечаност одржана је код спомен-плоче Србима умрлим у логорима Маутхаузена и  споменика Југословенима палим у Другом светском рату.

У оквиру комплекса некадашњег логора смрти, код централног споменика на Апел плацу одржана је међународна комеморативна свечаност која је почела читањем „Маутхаузен заклетве“ на више језика. Представници више од педесет делегација из целог света положили су венце и одали почаст.

Венци су положени и одата je почаст и на савезничком војном гробљу из Првог светског рата у селу Рајфенрдорф у близини Маутхаузена, где је сахрањено између 7-8.000 српских војника, официра и цивила., који су у јесен 1914. године заробљени и одведени из Србије, и кроз који ће до 1918. године проћи око 40.000 Срба, Руса, Италијана и других народа. У оквиру гробља налази се и спомен капела.

Церемонијама су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране и Војске Србије, Њ.Е. амбасадор Републике Србије у Републици Аустрији Небојша Родић, генерални конзул Републике Србије у Салцбургу Вера Вукићевић, конзул Дејан Удовичић, питомци Војне академије из Београда, представници и студенти Криминалистичко- полицијског универзитета, те представници Удружења логораша Маутхаузен и других борачких и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и српске дијаспоре који живе у Аустрији.

Историјат

Логор смрти у Маутхаузену представља једно од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата.

Дана 8. августа 1938, само неколико недеља након нацистичке окупације Аустрије, затвореници из логора у Дахауу,  концентрационог логора у близини Минхена, пребачени су у аустријски град Маутхаузен, у близини Линца.

Концентрациони логор у Матхаузену био је познат као средишњи логор за укупно 49 других логора који су се налазили на територији окупиране Аустрије. Између 8. августа 1938. и 5. маја 1945. године, око 195. 000 особа, мушкараца и жена, били су заточени у тим логорима који су представљали места ужасног страдања људи, њиховог мучења и ликвидације. .

Концентрациони логор у Маутхаузену ослобођен је 5. маја 1945. године од стране јединица совјетске Црвене Армије. Суђења за почињене злочине у Маутхаузену одиграла су се почетком 1946. године. 1947. године, совјетске војне власти званично су предале локалитет некадашњег концентрационог логора у Маутхаузену Републици Аустрији. 1949. године установљен је Државни музеј у Маутхаузену и исте године отпочето је са подизањем националних меморијала.

Поред логора смрти који се налазио у самом месту Маутхаузен, логори су постојали и у бројним другим насељеним местима попут Гусена, Ебензеа, Мелка и других. Након окончања Другог светског рата, сва стратишта у оквиру система концентрационог логора у Маутхаузену проглашена су званичним меморијалима. Тако је 3. маја 1970. године аустријски савезни канцелар Бруно Крајски свечано отворио средишњу музејску поставку посвећену трагичним догађајима и жртвама концентрационог логора у Матхаузену.

У 11 часова читањем „Маутхаузен заклетве“ почиње заједничка комеморативна свечаност у оквиру комплекса некадашњег логора смрти у Маутхаузену код централног споменика на Апел плацу. Заклетва се чита на више језика а ове године део текста ће бити прочитан и на српском језику. Након заклетве уследиће церемоније полагања венаца и одавања почасти.
Истог дана, 7. маја, у 8 часова, планирана је комеморација у некадашњем подлогору Маутхаузена, Гусену 1, код споменика српским жртвама на месту некадашњег крематоријума који је претворен у Меморијални комплекс, где је истакнута и застава Републике Србије. Представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ће положити венац и одаће почаст.
Седмог маја у 13 часова планирана је церемонија полагања венаца и одавања почасти на савезничком војном гробљу из Првог светског рата у селу Реифердорфу, у близини Маутхаузена, где је сахрањено 7.600 Срба.
Седмог маја у 15 часова планирана је церемонија полагања венаца и одавања почасти на српском војничком гробљу из Првог светског рата у месту Ашах, где је сахрањено 5.600 српских војника.
У склопу обележавања годишњице ослобођења логора Маутхаузен, 6. маја 2017. године, у 10 часова, код споменика југословенским борцима и жртвама фашистичког терора убијеним у периоду 1941-1945. године у месту Ебензе биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти, којој ће присуствовати представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова Републике Србије, конзул Републике Србије у Салцбургу, представници Министарства унутрашњих послова Републике Српске, преживели логораши, представници Српске православне цркве, као и више стотина припадника српске дијаспоре који живе у Аустрији.
Истог дана, у наставку комеморација предвиђен је одлазак до спомен-комплекса, до јединог тунела отвореног за јавност у којем су радили логораши, као и до места злогласног дворца Хартхајм у општини Алковен, близу Линца, који је био „центар за еутаназију“. Од маја 1940. до децембра 1944. године у Хартхајму је убијено више од 18.000 људи.
Захваљујући истрајном ангажовању Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектора за борачко-инвалидску заштиту, дипломатских и војно-дипломатских представника Републике Србије у Републици Аустрији, као и удружења свих српских заједница у Аустрији, из године у годину све већи број грађана Републике Србије и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије који присуствују комеморативним свечаностима.

Логор смрти у Маутхаузену представља једно од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата.
Осмог августа 1938, само неколико недеља након нацистичке окупације Аустрије, затвореници из логора Дахау, концентрационог логора близу Минхена, пребачени су у аустријски град Маутхаузен, у близини Линца.
Концентрациони логор у Маутхаузену био је познат као средишњи логор за укупно 49 других логора који су се налазили на територији окупиране Аустрије. Између 8. августа 1938. и 5. маја 1945. године, око 195.000 особа било је заточено у тим логорима који су представљали места ужасног страдања људи, њиховог мучења и ликвидације.
Концентрациони логор у Маутхаузену ослободиле су 5. маја 1945. године јединице совјетске Црвене армије. Суђења за злочине почињене у Маутхаузену одиграла су се 1946. и 1947. године. Совјетске војне власти званично су предале локалитет некадашњег концентрационог логора у Маутхаузену Републици Аустрији, а 1949. године установљен је Државни музеј у Маутхаузену и исте године је отпочело подизање националних меморијала.
Поред логора смрти који се налазио у самом месту Маутхаузен, логори су постојали и у бројним другим насељеним местима попут Гусена, Ебензеа, Мелка и других. Након Другог светског рата сва стратишта у оквиру система концентрационог логора у Маутхаузену проглашена су званичним меморијалима. Трећег маја 1970. године аустријски савезни канцелар Бруно Крајски свечано је отворио средишњу музејску поставку посвећену трагичним догађајима и жртвама овог концентрационог логора.

Матхаузен, Република Аустрија – Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић  предводио је државну церемонију обележавања 73. годишњице ослобођења логора Маутхаузен у Републици Аустрији.

Централна комеморативна свечаност је одржана код спомен-плоче Србима умрлим у логорима Маутхаузена и  споменика Југословенима палим у Другом светском рату. Државни секретар је том приликом положио венце, одао почаст и обратио  се присутнима. Одржан је и пригодан уметнички програм у организацији Удружења свих српских заједница у Републици Аустрији.

У 11 часова је одржана заједничка комеморативна свечаност у оквиру комплекса некадашњег логора смрти у Маутхаузену код централног споменика на Апел плацу, која је почела читањем „Маутхаузен заклетве“. Ова заклетва се чита на више језика и ове године део заклетве је прочитан и на српском језику. После заклетве, уследила је  церемонија полагања венаца и одавања почасти.

Потом су положени венци и одата почаст на савезничком војном гробљу из Првог светског рата у селу Рajфердорфу у близини Маутхаузена, на којем је сахрањено 7.600 Срба.

Логор смрти у Матхаузену представља једно од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата.

Дана 8. августа 1938, само неколико недеља након нацистичке окупације Аустрије, затвореници из логора у Дахауу,  концентрационом логору у близини Минхена, пребачени су у аустријски град Маутхаузен, у близини Линца.

Концентрациони логор у Матхаузену био је познат као средишњи логор за укупно 49 других логора који су се налазили на територији окупиране Аустрије. Између 8. августа 1938. и 5. маја 1945. године, око 195.000 особа, мушкараца и жена, било је заточено у тим логорима који су представљали места ужасног страдања људи, њиховог мучења и ликвидације. 

Концентрациони логор у Матхаузену ослобођен је 5. маја 1945. године од стране јединица совјетске Црвене Армије. Суђења за злочине почињене у Матхаузену одржана су почетком 1946. године. 1947. године, совјетске војне власти званично су предале локалитет некадашњег концентрационог логора у Матхаузену Републици Аустрији. 1949. године установљен је Државни музеј у Матхаузену и исте године отпочето је са подизањем националних меморијала.

Поред логора смрти који се налазио у самом месту Матхаузен, логори су постојали и у бројним другим насељеним местима попут Гусена, Ебензеа, Мелка и других. Након окончања Другог светског рата, сва стратишта у оквиру система концентрационог логора у Матхаузену проглашена су званичним меморијалима. Тако је 3. маја 1970. године аустријски савезни канцелар Бруно Крајски свечано отворио средишњу музејску поставку посвећену трагичним догађајима и жртвама концентрационог логора у Матхаузену.

            Захваљујући истрајном ангажовању Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектора за пензијско и инвалидско осигурање и борачко инвалидску заштиту, дипломатских и војно-дипломатских представника Републике Србије у Републици Аустрији, као и удружењима свих српских заједница у Републици Аустрији, из године у годину све већи број грађана Републике Србије и Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије присуствује комеморативним свечаностима.

Државна делегација Одбора Владе за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, одала је пошту и положила венце поводом обележавања 79. годишњице од ослобођења логора Матхаузен у Републици Аустрији.

Централна комеморативна свечаност започета je код спомен-плоче Србима умрлим у логорима Матхаузена и  споменика Југословенима палим у Другом светском рату. 

Заједничка, међународна комеморативна свечаност у оквиру комплекса некадашњег логора смрти, код централног споменика на Апел плацу, започета читањем „Матхаузен заклетве“ на више језика, након чега је уследила церемонија полагања венаца и одавања почасти са више од четрдесет делегација из целог света. 

Takoђe, положени су веници и одата je почаст на савезничком војном гробљу из Првог светског рата у селу Рајфенрдорф, у близини Маутхаузена, где је сахрањено између 7-8.000 српских војника, официра и цивила., који су у јесен 1914. године заробљени и одведени из Србије, и кроз који ће до 1918. године проћи око 40.000 Срба, Руса, Италијана и других народа. У оквиру гробља налази се и спомен капела.

Церемонијама су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране и Војске Србије, представници амбасаде Републике Србије у Републици Аустрији, генерални конзул Републике Србије у Салцбургу Вера Вукићевић, конзул Дејан Удовичић, питомци Војне академије из Београда, представници и студенти Криминалистичко- полицијског универзитета, те представници Удружења логораша Маутхаузен и других борачких и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и српске дијаспоре који живе у Аустрији.

Логор смрти у Матхаузену представља једно од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата.

Дана 8. августа 1938, само неколико недеља након нацистичке окупације Аустрије, затвореници из логора у Дахауу,  концентрационог логора у близини Минхена, пребачени су у аустријски град Маутхаузен, у близини Линца.

Концентрациони логор у Матхаузену био је познат као средишњи логор за укупно 49 других логора који су се налазили на територији окупиране Аустрије. Између 8. августа 1938. и 5. маја 1945. године, око 195. 000 особа, мушкараца и жена, били су заточени у тим логорима који су представљали места ужасног страдања људи, њиховог мучења и ликвидације. .

Концентрациони логор у Матхаузену ослобођен је 5. маја 1945. године од стране јединица совјетске Црвене Армије. Суђења за почињене злочине у Матхаузену одиграла су се почетком 1946. године. 1947. године, совјетске војне власти званично су предале локалитет некадашњег концентрационог логора у Матхаузену Републици Аустрији. 1949. године установљен је Државни музеј у Матхаузену и исте године отпочето је са подизањем националних меморијала.

Поред логора смрти који се налазио у самом месту Матхаузен, логори су постојали и у бројним другим насељеним местима попут Гусена, Ебензеа, Мелка и других. Након окончања Другог светског рата, сва стратишта у оквиру система концентрационог логора у Матхаузену проглашена су званичним меморијалима. Тако је 3. маја 1970. године аустријски савезни канцелар Бруно Крајски свечано отворио средишњу музејску поставку посвећену трагичним догађајима и жртвама концентрационог логора у Матхаузену.

Делегација Амбасаде Републике Србије учествовала је 16. маја 2021. године на међународном комеморативном скупу поводом годишњице ослобађања логора „Маутхаузен“ 

Организатор комеморативног скупа, Аустријски комитет за Маутхаузен је, због важећих епидемиолошких мера, скуп уприличио у форми заједничке шетње кроз некадашњи комплекс, а венци 80 делегација су, од стране организатора, положени код централног споменика на Апел плацу. 

Делегација Амбасаде Републике Србије положила је венац и одала почаст и на споменик српским жртвама у оквиру логора, а потом и на савезничком војном гробљу из Првог светског рата у селу Рајфенрдорфу у близини Маутхаузена где је сахрањено 7.600 Срба.

Централна тема овогодишњег комеморативног скупа била је „Уништене различитости“ и као део виртуелне церемоније постављена је на веб-сајту Маутхаузен комитета. 

Логор смрти у Матхаузену представља једно од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата.

Дана 8. августа 1938, само неколико недеља након нацистичке окупације Аустрије, затвореници из логора у Дахауу,  концентрационог логора у близини Минхена, пребачени су у аустријски град Маутхаузен, у близини Линца. 

Концентрациони логор у Матхаузену био је познат као средишњи логор за укупно 49 других логора који су се налазили на територији окупиране Аустрије. Између 8. августа 1938. и 5. маја 1945. године, око 195. 000 особа, мушкараца и жена, били су заточени у тим логорима који су представљали места ужасног страдања људи, њиховог мучења и ликвидације. .

Концентрациони логор у Матхаузену ослобођен је 5. маја 1945. године од стране јединица совјетске Црвене Армије. Суђења за почињене злочине у Матхаузену одиграла су се почетком 1946. године. 1947. године, совјетске војне власти званично су предале локалитет некадашњег концентрационог логора у Матхаузену Републици Аустрији. 1949. године установљен је Државни музеј у Матхаузену и исте године отпочето је са подизањем националних меморијала.

Поред логора смрти који се налазио у самом месту Матхаузен, логори су постојали и у бројним другим насељеним местима попут Гусена, Ебензеа, Мелка и других. Након окончања Другог светског рата, сва стратишта у оквиру система концентрационог логора у Матхаузену проглашена су званичним меморијалима. Тако је 3. маја 1970. године аустријски савезни канцелар Бруно Крајски свечано отворио средишњу музејску поставку посвећену трагичним догађајима и жртвама концентрационог логора у Матхаузену.