Претрага

Уважени изасланиче министра за рад и борачка питања у Влади Републике Српске, уважени председниче Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова Србије генерале Ковачевићу, уважени представници, чланови и руководиоци борачких и ветеранских организација у Републици Србији, али и са територије бивше Југославије, поштовани и часни оци, ваше екселенције, господо војни изасланици, госпође и господо, другарице и другови, браћо и сестре,

 

Слушали смо наше драмске уметнике, чули смо и председника општине Шид, коме се посебно захваљујем и поздрављам га. Чули смо изванредно излагање генерала Ковачевића, на које немам шта да додам. Одабрао сам да кажем неку реч и мимо овога што ми је написано, колико год да ми је тешко данас да говорим на овом месту, а оно да говорим о чињеницама.

 

Чињеница јесте да је на овом месту, где се данас налазимо, нацистички окупатор, заједно са својим највернијим синовима, који су још 1941. године издали заједничку државу, и формирали своју квази државу, доживео потпуни и пресудни ударац и слом.

 

Чињеница јесте да је управо овде на Сремском фронту српски народ ударио коначни печат своме антифашизму и антинацизму, као историјском опредељењу генерација пре и после Сремског фронта.

 

Чињеница јесте да је непријатељ био надмоћнији, као што је и чињеница да су наше снаге имале најјаче оружје у јуначким срцима, родољубљу, патриотизму.

 

Истина је да су страдали млади, голобради војници, али су и они страдали зато што су им очеви, стричеви, ујаци и старија браћа били у нацистичком заробљеништву или су већ положили животе у претходне крваве четири године рата.

 

И да вас питам, у ком то рату нису страдали голобради младићи? Нема тога у коме нису.

 

Од ратова за ослобођење од Отоманског окупатора, балканских ратова, Првог светског рата, Другог светског рата.

 

Не постоји нико од нас присутних ко не може посредно да посведочи малу породичну историју својих предака.

 

И када саберем и сведем биланс и у својој породици по једној грани видим да ми је чукундеда погинуо у Колубарској бици као српски војник, да му је син, мој прадеда погинуо у Ливањској бици као српски партизан, а да би и мој деда био овде да није рођен 1929. године, већ само две године раније. Нажалост, уобичајена је била слика и у Расини, Јабланици, Шумадији, Бранковини, Поморављу, Крајини где је отац страдао у првом рату, а син страдао овде, на Сремском фронту.

 

Окупљамо се овде сваке године да се сетимо јунаштва тих наших предака, јер то, уистину, јесте јунаштво.

 

Када прођу деценије, када нестану идеологије, када изгубе револуције, остаје јунаштво, а то је јунаштво припадника народноослободилачке војске Југославије, највише српских, али и македонских партизана, који су овде били и наше браће по оружју, и у том тренутку припадника из Совјетске црвене армије и Бугарске народне армије.

 

Уистину, то јесте јунаштво. И да не говоримо о бројевима, а бројеви су страшни. Чињеница јесте да је овде страдало најмање, оно што знамо по имену и презимену  када причамо о нашим српским партизанима, 13.400 бораца. Али, не заборавите, још 4.000 оних који никада нису идентификовани, чија имена никада нису уписана овде у овом спомен комплексу.

 

Огромне су то бројке, огромне су то жртве, али су биле међу коначним.

 

Српске бригаде 21. и 22. које су учествовале у борбеним дејствима овде, управо сачињене од те младежи, имале су и ту историјску улогу, не само да пробију Сремски фронт, него и да буде прве, нажалост, војне формације које су ушле на територију нацистичко-усташке творевине. Да уђу у логор Јасеновац, управо они који су пробили Сремски фронт.

 

Ако и постоје оно који су љути, кивни на то што су изгубили оца, деду, стрица или брата овде, нека им то служи на част и понос што су управо они који су пали овде омогућили тим нашим мученицима, који су трпели усташку каму, и некако јој измакли после четири крваве године рата, осетили зраке сунца слободе.

 

Поздрављам вас све драги пријатељи у име председника Републике Србије господина Александра Вучића. Када то кажем, преносим искрен и јасан поздрав, не само поздрав, него и поруку.

 

Говорећи управо о ономе што јесу чињенице, а то јесте да смо као народ заклети антинацисти и антифашисти, да о томе сведоче наше жртве, да о томе сведочи наша непоколебљива борба, да о томе сведоче и жртве у Шумарицама, Краљеву, Крушевцу, јер је нацистички непријатељ знао да ће му кичма отпора на територији Југославије бити управо српски народ.

 

Због тога је у централној Србији, у Шумадији, Поморављу, Подрињу, Тимочком крају, Нишави, Јабланици, Пчињи, није било куће без црног барјака од дванаесте до осамнаесте. Знао је непријатељ да овде треба ломити дух, али смо и ми знали да ће он сломити зубе.

 

Веровали смо у једну ствар, веровале су генерације наших предака да ће то бити последњи рат који ће бити вођен. Нажалост, историја нас је демантовала.

 

Од 1991. године и читаву последњу деценију прошлога века на овим овде просторима поново су ратни вихори или главна вест широм читавог света.

 

Још једна чињеница, ово место на коме се налазимо последњи је војни меморијал који је направила некадашња социјалистичка Југославија. И сама та чињеница будила је многе сумње и остављала многе недовршене расправе.

 

Зашто је на овом месту, где је цвет младости Србије страдао, комплекс подигнут тек 1988. године? Важно је да је подигнут, на неким местима није подигнут никада.

 

Наше је да се овде окупљамо, да чувамо сећање на наше хероје и на њихову херојску борбу. Наше је да се поносимо тиме што наши преци нису никога нападали, већ су бранили своје.

 

Наше је да, гајећи то сећање, водимо политику којој је циљ да оваква места, овакве догађаје и овакве херојске жртве никада не заборави, и да се овакве ствари у историји никада више не понављају.

 

Колико је до нас и колико ми можемо да бирамо ми смо за то.

 

Ако неко други не мисли тако, ако нам неко други намеће нешто, увек ћемо сести да разговарамо, увек ћемо да знамо да ценимо своју слободу али и мир. Да миримо једно и друго, да отаџбину чувамо, јер се она чува свакога дана, чува се у миру, а брани се када је неко нападне.

 

Тако је било и те 1944. и 1945. године, 172 дана борбе. Ко би веровао да су шест месеци после ослобођења наше престонице Београда, овде и даље били крвници и непријатељи.

 

Сремски фронт, оно што није генерал Ковачевић рекао, иако сам из његовог говора научио много, није био једна, већ једна од седам линија фронта и требало је свих седам сломити, зато је било потребно толико времена.

 

Нека свако од нас пренеси онима који данас са нама нису овде и замоле их да пренесу онима који у том тренутку са њима нису, да и када ове седе главе, којих је данас овде већина, не буду могле да долазе, да овде долазе наша деца. Јер, на овом месту треба сви да се учимо још једном, по стоти пут, на стотом месту, колико смо високу цену слободе платили и да слободу због тога треба да ценимо. 

 

Али, слобода без достојанства, без самосталности, без независности и није слобода. Зато данас ми у Србији поносно стојимо и постојимо и славимо слободу и због чињенице да смо једна од ретких држава која је самостална и која самостално доноси одлуке. А доноси их зато што на свом челу има озбиљног и мудрог председника, који зна сваку муку, бол, патњу нашега народа, али и зна колико је овај народ поносан и достојанствен.

 

Данас смо овде пригрлили и угостили нашу браће и сестре, другарице и другове антифашисте из свих крајева бивше Југославије и увек ће то тако да буде.

 

Подсетићу вас нешто. Када се овде сетимо 1945. године и слома Сремског фронта, баш као што рекоше и речи сценаристе и наши  драмски уметници, морамо да се сетимо и 1941.године када је нациста и нацистичка машина напала Краљевину Југославију. Морамо да се сетимо да тада Словенци нису ишли ни у Сплит, ни у Загреб, ни у Осјек, него су дошли у Србију, јер су знали где ће им бити добро, где ће бити пригрљени и прихваћени и где ће бити сигурни.

 

Тако и Србија данас, сећајући се своје славне прошлости и ратне епопеје у којој је низала и жртве и победе у читавом 20. веку.

 

У 21. веку корача свесна да нас је мало да водимо ратове, свесна да смо те лекције одавно превазишли и изучили, свесна да нам је мир пречи него ишта и свесна да смо слободу већ одавно преплатили милионима својих невиних жртава и оних који су бранили родно огњиште.

 

Хвала вам драги пријатељи што сте данас дошли, опростите још једном што говор нисам читао, а трудио се све време да ме не понесе емоција. Тешко је то на овом месту, тешко је то пред оволиким бројем људи и тешко је то пред оваквом светињом, као што је спомен комплекс Сремског фронта.

 

Нека живи мир, нека живи слобода! Смрт фашизму, слобода народу! Живела Србија!

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић и председник Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у име Владе Републике Србије, одао је почаст и положио венац на церемонији 82. годишњице од Битке на Козари, коју заједнички обележавају Влада Републике Србије и Влада Републике Српске.

 

Министар је истакао да је реч Козара синоним за безусловну и бескомпромисну жељу за слободом, али и за безумно и немилосрдно убијање српских цивила: немоћних стараца, жена и деце у Другом светском рату. 

 

„Сећање на овај геноцидни ратни злочин, служи као подсетник да зло заиста хода земљом због чега морамо да чувамо будност, како се оно никада више не би поновило. Зато у свом делању морамо пратити и следити одлуке недавног одржаног Свесрпског сабора, увек инсистирајући на поштовању међународног јавног права и Дејтонског споразума, за који данас неки политичари у Сарајеву говоре да је био грешка, свесно се правећи да не знају да нам је управо Дејтонски споразум донео, безмало 30 година мира,“ нагласио је министар Старовић. 

 

Министар је указао да су им последњих дана уста пуна мржње које изливају према Републици Српској. „Свакога дана су им пуна уста рата, претњи за распарчавањем, разбијањем и укидањем Републике Српске. Зато наша порука са овог светога места, свима њима мора бити јасна и гласна. Србија и Република Српска желе мир и знаће како да га сачувају. Никаквог рата на овим просторима не може и неће бити, а Републике Српске ће бити док је света и века. Биће је докле год сунце буде излазило на истоку, а залазило на западу,“ поручио је министар Старовић.

 

Подсећајући да је за немилосрдно убијање и уништавање Срба био одговоран главнокомандујући немачких снага генерал Фридрих Штал, министар је напоменуо да је он мирно преминуо у свом родном граду 1979. године за разлику од хиљаде козарачке деце чији гробови нису опојани?

 

„Толико о лицемерству и лекцијама о суочавању са прошлошћу оних који се данас представљају као мерило и идеал уређености, правде и честитости. Историја није скупила нити храбрости нити воље да се из правог угла присети трагедије Козарачке деце која су одвођена од својих породица са свесном намером да се од њих прави робље. У XX веку, веку који је проглашен добом напретка, науке и технологије, поново су покушали од Срба да праве робље,“ рекао је у свом обраћању министар Старовић.

 

Министар је указао да је у другој половини 1942. године само у селима Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац, убијено и заклано на стотине људи и деце, и да данас ова места имају исти или мањи број становника у односу на колико је убијено у та три, црна дана.

 

„Ове жртве су пале, од комшијске односно братске руке, што за собом оставља низ још увек нерешених моралних, правних и људских питања,“ рекао је Старовић. 

 

Министар је указао да укупна страдања цивилног становништва током Другог светског рата на Козари износе преко 40. 000 Срба, а да је међу њима 12.000 деце испод 15 година старости.

 

„Гробови Козарчана, од ове планине па до Јасеновца, од Јасеновца па до Земуна, и од Земуна до Немачке и далеке Норвешке и данас нам говоре о мржњи према Србима, мржњи према људском роду и правди!, Бранко Ћопић је давно написао „Седам стотина година спомињаће се слава Козаре“. Ми данас носимо завет не да се сећамо наших мученика у наредних 700 година, већ све док постоји српског имена и српског рода,“ нагласио је министар Старовић.

 

У име институција Републике Српске венце су положили председник Републике Српске Милорад Додик и министар рада и борачко – инвалидске заштите Данијел Егић. 

 

На Меморијалном зиду централног споменика уписана су имена 9.921 погинулог борца у борбама на овом подручју током Другог светског рата. 

 

Битка на Козари симбол је страдања и отпора српског народа у борби против нациста и усташа, у којој је убијено 40.000 цивила, док је 68.000, међу којима више од 23.000 деце, заробљено и одведено у логоре махом Јасеновац и Стару Градишку.

 

“Зато кад питају зашто Република Српска, па зато да више никада ниједна мајка не би сина учила да ћути пре него што плаче, да збег не ода, да нам деца расту, пишу својим писмом, да се радују, да трају, да живе у миру, да буду праведнија, срећиња, здравија, богатија, него што смо ми били, па кад питају зашто Република Српска, е зато Република Српска”, рекао је министар на комеморативном скупу на Козари.

Нагласио је да, док год је владе коју води Александар Вучић, Република Српска ће бити чувана, брањена, помагана и финансијски и дипломатски, јер, како је истакао, Србија РС види као гарант опстанка српског народа на овим просторима, види је “успешну, честиту, праведну, мирољубиву, онакву каква и Србија јесте”.

“И зато вам кажем, када покушају да у Сребреници убију нашег премијера, а он одмах позове на мир, суживот и праштање, то је зато што мисли на РС, како вама да буде лакше, да буде боље, то је зато што мисли на вас и не види никакву Босну без Републике Српске. Тако Србија мисли, томе се нада и радује, као и свако дете овде”, рекао је Вулин, захваливши се свима што доводе децу на “тај велики историјски час”, да пољубе споменик дедовима.

“Хвала вам што сте овде данас доказ да Срби неће и нису никада одустали од слободе и да су увек били на правој страни света”, рекао је Вулин многобројним поштоваоцима битке на Козари и нагласио да су нас баш на тој планини наши преци уписали у бољи део света, сачували нам право на образ, на прошлост, будућност.

Вулин је нагласио да су у овим планинама, “под збеговима, камама, куршумима”, мајке рађале синове, које су најпре училе да ћуте, да плачом не ода збег, ако ли га плачом ода, доћи ће "кама и јама".

“Непрегледне колоне које су завршавале у Јасеновцу, Градишци, под страшним усташким злом, које свет није видео и мало ко може да га разуме и појми. Кажу они који су видели очи деце јасеновачке, козарачке, градиштанске, да су им у очима видели замрзуте крикове мајки, очева смрзунте очи, остариле пред превеликим злом”, рекао је Вулин.

И баш зато, нагласио је министар, нема ниједног кривог Козарчанина, ни детета јасеновачког и градиштанског и нема ниједног невиног стрељаног у Блајбургу и не могу се поредити та два венца и те две смрти.

“Нису за поређење џелати јасеновачки и крволоци усташки и домобрански и деца јасеновачка, градиштанска, козарачка. Нема изједначавања у смрти. Они су својом смрћу и жовотом показали и доказали. Немојте да они који су дошли иза њих вређају честити живот, ма како кратак био, деце козарачке, јасеновачке и деце градиштанске. Немојте да ова генерација поквари успомену изједначавањем жртава и џелата”, рекао је министар.

Каже и да су 20 година после Другог светског рата, када су, на овој истој планини најзад запевали, пратећи првог војника, отхрањеног дечака који није запамтио усташку каму и јаму, Срби поверовали да се зло више никада неће вратити.

“Поверовали су, али је нада била лажна, чули су и видели како су почели да смањују бројеве у Јасеновцу, да прекопавају дечје кости, да црне заставе изнова ваде однекуд, како се зло ствара. И зато нико не може да разуме ратове деведесетих година без признавања и познавање јасеновачког геноцида и зато нико не може да разуме шта се десило на овим брдима, рекама, а да не разуме да свако оживаљавање зла усташког и свако пребројавање жртава јасеновачких води у ново зло, само зло и ни у шта друго”, нагласио је Вулин.

Како је рекао, својом жртвом наси преци ставили су нас међу најбоље, највеће, најјаче, купили нам право да говоримо својим језиком, да мислимо, да се радујемо и да деци дајемо име по највишој вредности коју знамо- слободи.

“Мало је народа на свету који слободу цене више од Срба, а само један народ на кугли земаљској сину и кћерци даје име по највећој вредности коју може да замисли- слободи. Само Србин детету даје име Слободан, Слободанка, ниједан други народ, јер само Срби толико цене слободу изнад свега”, рекао је министар.

Истиче да су Срби и пре 74 године радили једино што су могли- стали су на страну слободе, тако су им поступали и дедови, прадедови, када су знали да ће само тако њихови синови, унуци безусловно и увек стати на страну слободе.

“Други народи су се двоумили, бирали, чекали казну или награду, а Срби нису чекали ни казну ни награду, одмах су стали уз слободу, јер само тако умеју да живе и дишу”, рекао је министар.

Обележавању 74. годишњице од велике битке на Козари присуствовали су званичници владе, Скупштине Републике Српске, изасланик председника РС, делегације СУБНОР-а РС и Србије, Удружења логораша из Србије и Републике Српске, учесници НОБ, као и велики број грађана.

Манифестацију су организовали Одбори за неговање традиција ослободилачких ратова РС и Србије, а учествовали су глумац Горан Јокић, хор Александар Невски, оперска певачица Миљана Радиновић, изворна група “Огњиште из Дрвара”.

Многобројни су носили заставе Југославије, капе са петокраком, црвене мараме, слике маршала Тита, а певале су се песме “Каћуша”, “Млада партизанка коло водила”, “По шумама и горама”, “Ој Козаро”.

Битка на Козари водила се јуна и јула 1942. између малобројних партизанских јединица против више од три дивизије немачког Вермахта, помогнуте са скоро две дивизије усташа.

На Меморијалном зиду споменика на Мраковици уписано је 9.921 име палих партизана, такође је тада побијено 33.398 цивила, док судбина многих до данас није позната.

Изасланик председника Републике Србије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорио је отварању 7. Европског конгреса за особе са инвалидитетом „Живети у сусрету“ и његов говор преносимо вам у целости:

 

„Желим да, као изасланик Председника Републике Србије, господина Александра Вучића, најпре поздравим све учеснике Европског конгреса за особе са инвалидитетом под називом „Живети у сусрету“, и да изразим задовољство што је племенита замисао његовог оснивача, господина Томаса Крауса, од 1998. године, када је у Берлину одржан први конгрес те врсте, па све до данашњег, седмог по реду београдског конгреса, као вредна и корисна препозната од стране руководстава многих развијених европских земаља.

 

Србији је указана част да се овим поводом нађе у њиховом друштву, и надам се да ћемо, као добри домаћини, оправдати признање које нам је дато. Свих десет земаља које, поред наше земље, учествују у раду Конгреса, јесу земље које су привредно и економски знатно развијеније од Србије.

 

За мене, то представља јасан знак да су прецизно дефинисана политичка воља и посвећен приступ председника и Владе Републике Србије да се социјално угроженим категоријама људи, обезбеди боље и праведније место у друштву, препознати као и у оним земљама које су у позицији да знатно више новца издвајају за социјална давања.  

 

Иако је наша држава , рекао бих, на веома добром путу економског опоравка и стабилног привредног раста, дозволите ми да истакнем важност политичке воље када је реч о поштовању људских права, друштвеној одговорности, инклузији социјално осетљивих група људи и солидарности уопште.

 

Србија се читаву деценију опирала трансформацији друштва из комунистичког у демократски систем. Рећи ћу само да је Србија од 1991. године до краја 2000. године, својом и туђом кривицом, била увучена у неколико ратних сукоба, доживела економски и монетарни крах, као и велика разарања. Логична последица тих околности била је увећање броја особа са инвалидитетом, као и њихова маргинализација и занемаривање.

 

Доласком председника Вучића на чело Владе Републике Србије 2014. године, одређени су приоритети државног развитка, са циљем истинског напретка у прихватању и примени високих европских стандарда да би се остварило пуноправно чланство наше земље у Европској Унији што и јесте циљ Владе Србије.

 

Разуме се да су изградња путне инфраструктуре и постављање повољних услова за привлачење страних инвестиција у нашу земљу биле мере без којих се није могао очекивати привредни раст.

 

Ово сам  навео, драги пријатељи, да бих вам илустровао важност политичке воље као темеља за конкретно спровођење стратешких опредељења државе. Зато не треба да чуди озбиљност и посвећеност са којом председник Вучић и Влада Републике Србије спроводе реформску политику, као и масовна подршка коју грађани Србије из године у годину пружају изражавањем своје воље на изборима, или међународно поштовање и подршка коју председник Вучић из дана у дан добија од лидера водећих европских и светских земаља и на Истоку и на Западу.

 

Србија из године у годину међу својим грађанима све више развија свест о значају поштовања људских права и начела равноправности. Став који је заузело државно руководство када се наша земља суочила са изазовима Мигрантске кризе и однос државних институција и грађана Републике Србије према мигрантима могу нам служити на част и потврдити да је та свест у нашој земљи на веома високом нивоу.

 

Реално побољшање стања јавних финансија, омогућује нам да унапређењу положаја особа са инвалидитетом не приступамо да бисмо испунили спољашњу форму цивилизацијских норми 21. века, него да том питању приступимо решени да пронађемо трајно одржива примењива законска решења, наравно, уз најтешњу сарадњу са цивилним сектором и удружењима особа са инвалидитетом.

 

Важно је рећи да наша посвећеност побољшању положаја особа са инвалидитетом зато природно надопуњује нашу тежњу за бољитком и унапређењем положаја свих грађана Србије, због тога што смо решени да особама са инвалидитетом омогућимо пуну интеграцију у друштво и зато што их сматрамо равноправним грађанима друштва.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања предузима низ конкретних мера како би се ситуација на том плану знатно унапредила.

 

Израда социјалних карти и умрежавање институција, које би требало да деле потребне информације, допринеће томе да се прецизно утврди којим особама је, према слову закона, социјална помоћ у овом или оном облику најпотребнија, знатно ће скратити време добијања социјалне помоћи и спречиће сваку могућност злоупотребе опредељених средстава.

 

Наше данске колеге помажу нам да њихов модел, један од најбољих у Европи по мишљењу експерата, преузмемо и применимо код нас.

 

Прошлогодишњи буџетски суфицит омогућио нам је да појачамо борбу против  незапослености особа са инвалидитетом, тако што смо издвојили 1,7 милијарди динара за унапређење њиховог положаја. Број особа са инвалидитетом, према проценама, износи око 715.000, а проценат незапослености међу њима већи је од државног просека који сада износи 12,7 одсто.

 

Као ресорни министар, лично се залажем да средства која је држава наменила предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом буду што праведије распоређена. Борићемо се за већа средства за све који аплицирају у складу са законом. Наглашавам да Министарство неће трпети било какву злоупотребу трошења средстава.

 

Паралелно са процесом подстицања запошљавања особа са инвалидитетом и уклањања менталних препрека као што су стереотипи и предрасуде о њима, потребно је интензивно радити на уклањању физичких препрека за несметано кретање, а тиме и активну улогу у друштву особа са инвалидитетом.

 

У Београду, престоници и највећем граду Србије, још 2015. године започет је пројекат „Београд без баријера“, и до сада је постављено више од 250 рампи за особе са инвалидитетом у свим деловима града, што је знатно олакшало њихово кретање.

 

Ускоро ће адмимистративне зграде у Београду добити мапе, које ће слепим и слабовидим особама помоћи да се упознају са простором. Министарство такође, има у плану да се у главном граду у што краћем року на свим раскрсницама у свим градским општинама поставе звучни семафори, чиме ће, надамо се, Београд постати први град у Европи са комплетном звучном сигнализацијом.

 

Дозволите ми да, на крају, изразим свој оптимизам и наду да идемо у најбољем могућем правцу.

 

Лично ћу настојати да средства која се из буџета Републике Србије издвајају за побољшање особа са инвалидитетом наредне године буду још већа.

 

Желим Вам успех у раду конгреса и панел дискусија. Министарство за рад запошљавање, борачка и социјална питања помно ће пратити ток конгреса, и са великом пажњом ћемо анализирати његове закључке и сугестије“, поручио је министар Ђорђевић.

 

Под слоганом "Човек је човеку анђео", конгрес је окупио више од 350 учесника из 11 земаља - Немачке, Швајцарске, Аустрије, Италије, Белгије, Холандије, Француске, Русије, Велике Британије, Словеније и Србије и трајаће до 3. јуна.

 

Отварању конгреса говорили су повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, оснивач и немачки социолог Томас Краус и директор Удружења за помоћ особама са сметњама у развоју "Живимо заједно" Дејан Козић, а присуствовали су директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић и директор канцеларије Уницефа у Београду Мишел Сен Ло.

 

Поводом низа нетачних и тенденциозних навода које је Петар Владетић рекао у појединим медијима, и тиме покушао да наруши углед Установе за децу и младе „Сремчица“, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић истакао је да је у последње две године, ресорно Министарство уложило значајна новчана средства у побољшање услова живота корисника у овој установи, као и у свим установама социјалне заштите на територији Србије. 

 

„Установа „Сремчица“ је прикључена на систем даљинског грејања, реконструисане су колско-пешачке стазе и спортски терени у оквиру комплекса, извршено је пошумљавање зелених површина, закључен је уговор са Урбанистичким заводом Београда за промену Плана детаљне регулације насеља Сремчица којим ће се формирати грађевински комплекс, обезбедити потребне дозволе за изградњу нових објеката и успостављање нових услуга“, навео је министар.

 

Како је рекао, овим уговором Установа је добила могућност да реализује план о изградњи више кућа за самостално становање у оквиру свог комплекса, као и спољни амфитеатар за студенте којима су врата Установе увек отворена за стицање нових знања и вештина. 

 

Према његовим речима у Установи за децу и младе „Сремчица“ је према најмодернијим стандардима комплетно реконструисан Дечији павиљон који је опремљен савременим инструментима за рад са децом и младима са сметњама у развоју и поседује: сензорну собу, манипулативну собу, салу за психомоторичку рехабилатацију и хабитацију, окупациону - психомоторичку собу и собу са комбинованом интерактивном продукцијом. 

 

Ђорђевић је истакао и да су израђени пројекти за реконструкцију мушког и женског павиљона, као и кухиње са вешерајем. 

 

„Ово је изузетно значајно за побољшање квалитета живота корисника који живе у Установи. Реновирање свих ових објеката требало је да почне у 2020. године, али је због вируса COVID-19 то одложено до даљег. Почетак радова на реконструкцији ових објеката се очекује чим буде повољнија епидемиолошка ситуација“, рекао је министар.

 

Такође, Ђорђевић је навео и да је комплетно  реновирана Амбуланта установе у којој се налазе просторија за интервенције и преглед корисника, стоматолошка ординација, ординација за физикалну медицину и рехабилитацију, магацин лекова, лекарска соба, соба главне медицинске сестре, соба за медицинске техничаре, просторија са хидромасажном кадом, као и две собе за опсервацију корисника. 

 

„Приликом реновирања Амбуланте, Установа „Сремчица“ постала је прва установа социјале заштите која је регистровала гинеколошку ординацију у оквиру свог дома. Пратећи нове трендове у социјалној заштити, изграђен је терапијски мањеж за хипотерапију и терапијско јахање, што је Установу сврстало међу ретке институције које су то обезбедиле“, нагласио је министар.

 

Он је рекао и да је отворен спортско - рекреативни клуб корисника у оквиру ког корисници имају прилику да играју билијар, пикадо, стони фудбал и стони тенис, опремљен је и поново стављен у функцију фризерски салон, реновирана је зграда управе у којој се сада налази нови простор – конференцијска сала за едукације/семинаре за запослене и остале раднике у социјалној заштити.

 

„Чињеница је да смо 2012. године наследили веома лоше стање у установама за смештај, и да смо одмах направили планове како бисмо све установе реконструисали у потпуности, и опремили по највишим стандардима. То није нешто што може да се уради преко ноћи, али смо марљивим радом успели велики део да реконструишемо. Неки желе да губимо време тако што ћемо да се правдамо за лоше стање које смо наследили, али ми ћемо ипак да се хвалимо оним што смо успели да поправимо и тако ћемо наставити и у будућности“, нагласио је министар и додао да ће се наставити са улагањима на реконструкцији Установе „Сремчица“, како би она у потпуности била реновирана. 

 

Напомињемо и да је господину Владетићу, због повреде радне обавезе и непоштовања радне дисциплине и то због несавесног и немарног извршавања радних обавеза, занемаривања корисника и друга понашања којима се нарушава здравље и достојанство корисника и живот корисника, уручено решење о отказу уговора о раду.

 

Наиме, дана 24.05.2020. године, корисник за кога је тога дана непосредно био задужен Петар Владетић, је самовољно напустио Установу. Петар Владетић, оставио је кориснике без надзора, и то кориснике који нису способни да се самостално брину о себи и укључе у активности дневног живота у заједници,  због чега им је потребно физичко присуство и континуирана помоћ другог лица. Увидом у видео запис, је утврђено да је Петар Владетић, кориснике оставио без надзора више од два сата, када је корисник и самовољно напустио Установу. 

 

Петру Владетићу је 2018. године такође уручено решење о отказу уговора о раду због истих повреда радних обавеза и непоштовања радне дисциплине. Враћен је на посао као узбуњивач, иако по том основу није ни добио отказ. 

 

У периоду од октобра месеца 2019. године до изрицања решења о отказу уговора о раду, запослени Петар Владетић је у континуитету, због несавесног и немарног извршавања радних обавеза, занемаривања корисника, остављањем корисника без надзора, неовлашћеног напуштања посла, неприкладног одевања, боравка у објектима Установе мимо радног времена, за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад, више пута усмено опоменут да понашања запосленог представљају повреде радних обавеза и непоштовање радне дисциплине, а послодавац је настојао да настале ситуације са запосленим реши на миран начин и дијалогом. Како настале ситуације нису могле да се реше на наведени начин, Петру Владетићу је уручено решење о отказу уговора о раду.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, положио је венац и одао почаст поводом обележавања 100. годишњице од смрти Гаврила Принципа и обратио се присутнима. Његов говор преносимо у целости:

 

„На данашњи дан 1918. године у аустроугарском затвору умро је Гаврило Принцип, српски патриота и југословенски идеалиста који је извршио атентат на Франца Фердинанда.

 

Дозволите ми да Вам, као министар у Влади Републике Србијe и као специјални изасланик председника Републике Србије, Александра Вучића, подробније објасним зашто се грађани Србије са поносом сећају имена Гаврила Принципа, и због чега наша држава са посебним пијететом обележава дан сећања на његов лик и дело.

 

Пре свега, ма како се мишљења историчара из различитих европских земаља разликовала у тумачењу тог догађаја, нико ко се заиста разуме у војну вештину и дипломатију не може са озбиљношћу да тврди да један атентат може бити стварни узрок било ког рата, а нарочито не Првог светског рата, рата који се одвијао на већем делу земљине кугле.

 

Хитац Гаврила Принципа у аустроугарског престолонаследника најдаље је могао досегнути до тога да буде само повод за покретање сложеног механизма међусобних објава ратног стања између држава-чланица две војне алијансе, сила Антанте и Централних сила, механизма који би свакако, са или без Сарајевског атентата, пре или касније био покренут између две групе земаља које су , непомирљиво заступале два погледа на свет, два система вредности и два начина живота.

 

Први светски рат био је неизбежни сукоб између феудалног друштвеног устројства, милитаризоване државе и експанзионистичког и ревизиониостичког погледа на свет које су, са једне стране, заступале Централне силе, и, са друге стране, система вредности и цивилизацијских достигнућа које су браниле земље Антанте, који су оличени у парламентарној демократији, цивилном друштву и праву свих народа на слободу и  самоопредељење.

 

Због тога би крајње лицемерно и цинично било оптужити Гаврила Принципа за избијање Првог светског рата, и тврдити да би две групе европских народа подељене у два војна блока на миран начин превазишле све супротности настале из два опречна погледа на свет, да их само, ето, у томе наводно није спречио непромишљени гест једног  Гаврила Принципа, чија је једина неостварена жеља била да Европу, па и читав свет, стропошта у провалију војног сукоба дотад невиђених размера.

Историјска стварност ипак је знатно другачија од те хипотезе.

 

Против Краљевине Србије, која је и сама заступала систем вредности Антанте, након хабзбуршке анексије Босне и Херцеговине 1908. године, у аустроугарским војним круговима био је веома прецизно испланиран превентивни рат, којим би се, како се мислило у Бечу, трајно онемогућило уједињење српског народа са обе стране Дрине. Главни заговорник агресије на Србију био је нико други до аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд. У главни град анексиране покрајине Босне и Херцеговине, Сарајево, 28. јуна 1914, на датум када читав српски народ обележава најважнију битку у својој историји, Бој на Косову из 1389. године, Франц Фердинанд долази да би, надомак границе са Краљевином Србијом, као главнокомандујући аустроугарске армије, присуствовао војним маневрима усмереним против Србије.

 

Можемо приметити три елемента у веома агресивној спољној политици Аустроугарске царевине и веома амбициозној личности надвојводе Франца Фердинанда: подјармљен је велики део српског народа у Босни и Херцеговини анексијом из 1908. године; анексија је изродила нову амбицију Беча да се без остатка пороби читав српски народ превентивном агресијом, уништењем и присаједињењем Краљевине Србије; а прва фаза планиране агресије морала је почети безочним понижавањем Србије и српског народа, односно демонстрирањем аустроугарске војне надмоћи на најзначајнији српски национални празник – Видовдан.

 

Дакле, Аустро-Угарска је већ присвојила једну територију са већинским српским становништвом (по попису из 1910, православни Срби су у БиХ чинили 43,49 одсто популације). То није задовољило амбицију њених лидера, који су зажелели да поробе Краљевину Србију и читав српски народ. Ни то им није било довољно, па су дошли на идеју да потпуно понизе и одузму достојанство сваком Србину ругајући се симболици Видовдана.

 

Испоставило се да ће та три елемента заједно постати трагичка кривица која ће уништити не Србију, већ Аустро-Угарску и њеног престолонаследника, односно оне који су били толико осиони и сигурни у своју моћ и превласт да нису помишљали ни на какав компромис са наизглед малом и нејаком Србијом: од ње су желели да одузму апсолутно све, укључујући и минимум националног достојанства.

 

Францу Фердинанду пресудили су припадници Младе Босне, југословенски ентузијасти који су се борили за слободу, самоопредељење и заједничку државу Јужних Словена. Случај је хтео да надвојводу убије баш Србин Гаврило Принцип, а не Бошњак Мухамед Мехмедбашић, који је такође учествовао у атентату. Аустроугарску војну силу потпуно је поразила и понизила малобројна, али по борбеном моралу и тактичкој генијалности супериорна српска војска у биткама на Церу и Колубари.

 

Након четворогодишњих рововских борби, крвавих битака, злочина над окупираним цивилним становништвом, глади и епидемија у којима је страдало преко 37 милиона људи, силе феудализма, милитаризма и експанзионизма претрпеле су потпун пораз.

 

По цену великих људских жртава и материјалних разарања, победиле су оне вредности које препознајемо у данашњој Европи, у којој се уважавају различитости а сви спорови решавају дијалогом и изналажењем компромисних решења, и у Европској Унији, која је осмишљена као породица равноправних народа.

 

Због тога смо посвећени изградњи добросуседских односа, успостављању трајног мира и економског развоја у читавом региону, а наш стратешки циљ јесте чланство у Европској Унији.

Ми се данас сећамо Гаврила Принципа као првог трагичног јунака чији је живот уграђен у принципе на којима почива данашња, демократска, цивилна и цивилизована Европа.

Слава му!“.

 

Венце су положили  представници Града Београда и невладиних организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

 

И З В Е Ш Т А Ј 

СА МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

„ЖЕНЕ ЛИДЕРИ И ОДРЖИВ РАЗВОЈ – ИСТИНСКИ РАВНОПРАВНЕ“,

ОДРЖАНЕ ОД 2. ДО 3. ОКТОБРА 2019. ГОДИНЕ, У ОРГАНИЗАЦИЈИ

МИНИСТАРСТВА ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА

 

Међународна конференција „Жене лидери и одрживи развој – истински равноправне“ одржана је од 2. до 3. октобра 2019. године у хотелу „Хајат“ у Београду, у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности. 

Циљ организације ове конференције је био унапређење женског лидерства, размена искустава и примера добре праксе, који је и достигнут. 

РЕАЛИЗАЦИЈА КОНФЕРЕНЦИЈЕ

Коктел добродошлице за званице и учеснице конференције из иностранства реализован је у уторак, 1. октобра 2019. године, у хотелу „Хајат“ у 18.00 часова, а говор добродошлице је одржала државна секретарка др Стана Божовић, пожелевши гошћама угодан боравак у Београду и успешан рад на конференцији. 

 

Коктелу добродошлице присуствовали су и министар Зоран Ђорђевић, државна секретарка Бојана Станић, државни секретар Зоран Антић, в. д. помоћница министра Нина Митић, в.д. помоћница министра Мирјана Ћојбашић, као и запослени у Сектору за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности, Сектору за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте, Протоколу и Прес служби Министарства, који су били укључени у организацију овог скупа.

 

Први дан рада на Међународној конференцији, 2. октобар 2019. године

На Међународној конференцији „Жене лидери и одрживи развој – истински равноправне“ присуствовао је велики број домаћих и страних званица. Укупан број присутних на конференцији, приликом отварања, 2. октобра 2019. године у хотелу „Хајат“ са представницима медија и гостима и учесницима и учесницама је био око 200 званица. У наставку конференције, првог дана рада на скупу је прва три панела пратило укупно 107 лица, а  другог дана рада на конференцији, 3. октобра 2019. године је рад на четвртом и петом панелу пратило 140 лица. Међу званицама биле су прве даме са четири континента, као и прва дама Белизеа, жене на позицијама из различитих друштвених сфера, жене из банкарског система, гувернерка Народне банке Србије, министарке, амбасадорке, председница Уставног суда, представници међународних и регионалних организација, посланице, предузетнице, жене са инвалидитетом, али и представници медија.

 

Међународну конференцију је отворио први потпредседник Владе и министар спољних послова, господин Ивица Дачић, који је у свом говору посебно апострофирао Циљ број 5 одрживог развоја УН и истакао значај унапређивања положај жена на селу, те изразио наду да ће у наредном периоду нека од жена бити именована за министра спољних послова у Србији, будући да у претходном периоду на тој позицији није било жена.

 

Потом се гостима, у име домаћина конференције, обратио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, који је истакао значај породице за постизање пуне родне равноправности. Он је посебно нагласио потребу да се спречи сваки облик насиља над женама и девојчицама и да се заустави трговина људима, а посебно жена и девојчица, које су најчешће жртве трговине људима. 

 

Министар Зоран Ђорђевић је госте и учеснике позвао да погледају изложбу која је уприличена у част 15 знаменитих жена из историје Србије у Студију хотела „Хајат“. Директорка Историјског музеја Србије, госпођа Душица Бојић је посетиоцима на изложби и представницима медија укратко представила значај сваке од жена чији су портрети представљени на изложби у организацији Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Овој изложби, медији у Републици Српској су дали доста простора, као и изјавама за јавност коју су дали потпредседник Владе и министар спољних послова Р. Србије Ивица Дачић, затим министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Р. Србије Зоран Ђорђевић, као и председница Републике Српске Жељка Цвијановић.

 

Први панел је био на тему: „Жене лидери - прошлост, садашњост и будућност“ на којем су учествовале: Жељка Цвијановић, председница Републике Српске; Хиџран Гујсенова, председавајућа Државног комитета за породицу, жене и децу Републике Азербејџан; Рени Јотова, директорка „БРЕЦО-а“ из Републике Француске; Елена Бибиковна, председница Одбора за социјална питања Савета Руске Федерације; Јана Љубичић, извршна директорка Сектора у „Телекому Србија“ и Драгиња Влк, одборница у скупштини Града Београда. Модераторка овог панела била је др Стана Божовић, државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Први панел је био изузетно динамичан и прихваћен од стране публике. Током трајања панела, изнете су од стране учесница и публике одређене идеје и сугестије, које су укључене у закључке конференције. Панелисткиње су у потпуности искористиле своје време за одговоре на питања модераторке, а било је прилике и за одговор на једно питање публике, у оквиру дискусије. Специјални гост на конфернцији била је Жељка Цвијановић, председница Републике Српске, која је и одговорила на питање из публике. Од стране учесница панела из Француске похваљен је мултинационални и вишејезични карактер ове конференције, која је тиме оправдала свој назив „међународна“.

 

На овом панелу је посебно истакнуто колико је за жене важно добро образовање за заузимање лидерских позиција, док је о систему „квота“ као мери за подстицање веће заступљености жена у политичким институцијама било различитих мишљења панелисткиња. На пример, панелисткиње из Републике Србије су истакле да је „Захваљујући квотама за изборе, присуство жена у законодавној власти и централном нивоу може се означити као задовољавајуће, али је ситуација и даље веома лоша у јединицама локалне самоуправе, које имају недопустиво мали број жена на местима градоначелника, тако да постоји потреба за увођењем мера за постизање пуне равноправности жена и мушкараца на локалном нивоу“, док су гошће из Руске Федерације биле мишљења да се подстицајним квотама не може постићи пуна равноправност жена. У вези са наведеним, панелисткиња из Азербејџана, као и друге учеснице на панелу су у својим дискусијама истакле колико је за истинску равноправност значајна борба против насиља, укључујући и сексуално насиље, затим флексибилност радног времена, обавезни медицински прегледи за запослене, а поготово превентивни здравствени прегледи за жене, подела бесплатног рада у домаћинствима између мушкараца и жена, умрежавање и подршка женама од стране других жена итд. Апеловано је на медије да жене убудуће не представљају искључиво као жртве, већ као чиниоце развоја и да буде више садржаја и конференција посвећених женама лидерима и успешним женама у својој професији. 

 

Посебно је истакнуто да  се у оквиру спречавања и заштите од дискриминације жена доста учинило у последњим деценијама, а нарочито након усвајања Конвенције УН о елиминацији свих облика дискриминације жена, али да је још пуно  тога остало да се уради, поготово у области рада и запошљавања, сектора безбедности, банкарства и финансија и да у будућности треба очекивати да ће изградња међународних стандарда ићи у правцу изједначавања жена и мушкараца у наведеним областима, на основу којих ће се појавити нови лидери, а међу њима ће све бројније бити жене. 

 

Реалан и уравнотежен распоред рада и обавеза, али и задовољства, који, с једне стране, подразумева пословна задужења, а с друге стране бригу о породици, тј. бригу жена о својим најближим или, једноставно, о неком ко им је драг – представља важан фактор успеха једне лидерке - речено је на овом панелу и закључено следеће: „За успех жена у улози лидера и неког ко предњачи у свом послу, неопходна је подршка и мушкараца, који морају бити део савезништва у остваривању коначног циља – живота у благостању и достојанству.“

 

Други панел је био на тему: „Економско оснаживање жена – свет без сиромаштва“ на којем су говорнице биле: Јоргованка Табаковић, гувернерка Народне банке Србије; Наталија Третјак, прва потпредседница „Гаспромбанке“; Драгиња Ђурић, генерална директорка Банке „Интеса“ из Србије; Џејн Муигаји, Инситут „Толкит“ из Кеније; Јелена Триван, директорка „Службеног гласника“ из Републике Србије; Наталија Б. Починок, ректорка Московског Социјалног државног универзитета из Руске Федерације и Оља Јанковић Лековић из Канцеларије UN Women у Србији. Овим панелом модерирала је Стефана Миладиновић, посланица у Народној скупштини Републике Србије.

 

На овом панелу је истакнуто да је Република Србија у Индексу родне равноправности, с разлогом у домену моћи рангирана на високом 16. месту. Жене у Србији су на истакнутим позицијама председнице Народне скупштине, председнице Владе, министарки, председнице Уставног суда, републичке јавне тужитељке, гувернерке Народне банке, поверенице за заштиту равноправности итд. На панелу је надахнуто речено од стране гувернерке Народне банке Србије да: „Мушкарац без жене може, али свет без жена не може, будући да будућности нема без деце.“ Такође, истакнуто је да „Постоје три пута вољене жене, које су вољене од својих мајки, мужева и деце…“, као и  „жене које приписују себи моћ од моћних мушкараца који стоје иза њих“, али родна равноправност није то, већ је људско право које подразумева обострану одговорност мушкараца и жена да то право и остваре. 

 

На панелу су наведени су и позитивни примери друштвено одговорних компанија у Србији, попут „Банке Интеза“, које су у могућности да обезбеде здравствену заштиту са све чланове породица запослених, а која се односи и на могућност лечења у иностранству, на давање кредита женама на селу које немају укњижену имовину на своје име ради покретања малог бизниса, итд. Истакнуто је да се жене у Руској Федерацији налазе на 63% позиција за које је потребна висока стручна спрема и да је систем социјалних установа веома разгранат и да је реч о установама које пружају подршку запосленим женама у збрињавању деце, старих и болесних чланова домаћинства итд. Међутим, анкете показују да је само 30% жена у Руској федерацији задовољно својим личним дохотком и да 70% неплаћеног кућног рада обављају жене, а 30% мушкарци у Руској Федерацији. Статистички подаци УН показују да жене у просеку раде 2 сата дуже дневно на неплаћеним кућним пословима у односу на мушкарце. Наведено је да је јаз у зарадама између мушкараца и жена у свим земљама у свету присутан и да се креће од 6% на Новом Зеланду до 60% у Кореји. Глобални показатељи показују да мушкарци развијају стратешко виђење проблема, а да жене предност дају развоју радних способности. Промене у културним обрасцима су већ видљиве на глобалном плану јер су на делу друштва индивидуа и  друштва старих. Такође је истакнуто да ће до 2050. године 1,5 милијарди људи на планети имати више од 50 година. Учесница панела из Кеније је навела да сиромаштво становништва у Африци, често представља препреку за стицање квалитетног образовања које је предуслов за просперитетан живот њихове породице. У дискусији је наведено да су жене у Азербејџану створиле клуб жена банкарки које окупљају 900 жена и које помажу другим женама и истакнуто да се често заборавља значај подршке које жене женама могу да пруже. 

 

У вези са наведеном темом, намеће се закључак о постојању два стратешка правца деловања у међународној заједници, националном и локалном плану и то кроз: 1) економску подршку и оснаживање осетљивих група, међу којима су најбројније жене и 2) смањивање сиромаштва.

 

Трећи панел је био на тему: „Превенција и спречавање насиља над женама и сузбијање појаве трговине женама“. Овај панел изазвао је велико интересовање јавности, а панелисткиње на њему су биле: Нела Кубуровић, министарска правде у Републици Србији; Ким Симплс Баров, супруга премијера Белизеа; Биљана Поповић Ивковић, државна секретарка у Министарству унутрашњих послова Републике Србије; Јулија Зигулина, директорка фондације „Наша будућност“ из Руске Федерације; Сузана Пауновић, директорка Канцеларије за људска и мањинска права у Републици Србији. Модераторка овог панела била је Ивана Чкоњевић, новинарка РТС-а. 

 

На овом панелу апострофирана су добра решења и резултати двогодишње примене Закона о спречавању насиља у породици у Републици Србији, али је истакнуто и то да још увек има смртних случајева упркос декларисаној „нултој толеранцији према насиљу над женама“. Министарка правде је као посебну вредност овог закона истакла могућност тзв. превентивног деловања тужилаштва и полиције, као и постојање и стални рад група за координацију које су у протеклом периоду размотриле укупно 109.000 случајева пријаве насиља у породици, на основу којих је издато 3000 налога надлежним органима. Осим тога, и институт „хитних мера“ није постојао у правом систему Србије и од доношења овог закона донето је укупно 38.000 хитних мера за уклањање насилника у породици. Од доношења Закона о бесплатној правној помоћи и институт бесплатне правне помоћи је на располагању женама које су жртве насиља у породици у Србији. У Белизеу је свака пета жена жртва психичког, физичког или сексуалног насиља и стога се не може говорити о родној равноправности, а да се не говори о сексуалном узнемиравању коме су, махом, изложене жене и девојчице.

 

Од стране државне секретарке у Министарству унутрашњих послова Р. Србије, која и председава групом за борбу пртив насиља у том министарству је истакнуто да жене не трпе само насиље од стране својих партнера, већ и у породици и да се управо у тренутку одржавања ове конференције десило убиство две жене од стране својих синова. Она је истакла значај борбе против насиља над женама које чине 70% жртава насиља у породици у Србији, али и трговине женама и њиховог присиљавања на бављење проституцијом. Наведено је да је од јануара 2019. године поднето 14 кривичних пријава против 28 лица због трговине људима и 13 пријава због сексуалне експлоатације. У том министарству се успешно спроводи пројекат усмерен на унапређење безбедности жена Србији, у сарадњи са UN Women. 

 

У закључку овог панела, истакнуто је да постоје различити културни обрасци који утичу на то да се феномену насиља над женама различито приступа и да се законске мере за сузбијање насиља над женама знатно разликују у појединим земљама света, али да нема пуне еманципације и равноправности жена без укидања сваког облика насиља над њима.

 

Други дан рада на Међународној конференцији, 3. октобар 2019. године

Током другог дана рада на Међународној конференције одржана су два панела (четврти и пети), као и билатерални састанци на маргинама конференције министра Зорана Ђорђевића са појединим учесницама из иностранства, те потписана је Изјава о међународној сарадњи Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Ханти – Мансијског аутономног округа - Југри из Руске Федерације, као и Меморандум о сарадњи Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања са Московским социјалним државним универзитетом из Руске Федерације у организацији Сектора за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте и Протокола Министарства.

 

Четврти панел, који је одржан другог дана конференције, односио се на тему: „Родни стереотипи и представљање жена у медијима“. На овом панелу говорнице су биле: Ксенија Вучић, новинарка и директорка телевизије Пинк 3, Ирена Вујовић, председница ГО Савски Венац, пуковник др Катарина Штрбац, директорка Дирекције за европске интеграције и пројекте СПО Министарства одбране Републике Србије, др Елма Елфић Зукорлић, генерална менаџерка Интернационалног Универзитета у Новом Пазару, Милена Поповић Ивановић, саветница у Кабинету председнице Владе Републике Србије, Наташа Тасић, оперска певачица, Бојана Радаковић, подсекретарка Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове Града Београда. Ово је био изразито динамичан, садржајан и добро прихваћен панел код публике. Панелом је модерирала новинарка Дајана Пауновић. 

 

На панелу се разговарало шта је уредио Закон о јавном информисању и медијима у Р. Србији, а шта је пропустио да уреди, шта раде савети за родну равноправност који су образовани у јединицама локалне самоуправе, а посебно у Граду Београду и како они доприносе родној равноправности у сарадњи са друштвено одговорним компанијама, па и о томе шта сваки појединац може да уради како бисмо имали друштво различитости, али без неједнакости. Ипак, акценат је био на личним искуствима панелисткиња, добрим и лошим, када је у питању њихово представљање у медијима. Јасно је истакнута потреба да се жене од науке и каријере у медијима питају шта знају из одређене стручне области, а не коју музику слушају и какав ручак кувају, да се жене, а посебно Ромкиње, оснаже и подрже у професионалној афирмацији, уместо да им „пут буде посут трњем“, да се жене не етикетирају у јавности и медијима као „менаџерке за хиџаб“ или „веселе удовице“ јер се не владају у складу са стереотипима и да се женама омогући слобода говора, напредовања и вредновања рада по истим критеријумима и мерилима као и мушкарцима. Посебну пажњу је привукла мисао једне панелисткиње да је свака жена састављена од четири „сестре“ и то: жене домаћице, жене која је запослена (ако има среће), жене која је мајка (ако има среће) и жене која воли и/или је вољена (ако има среће)! Ако једна од тих „сестара“ плаче, плакаће и остале три. 

 

Пети панел је био на тему: „Жене и породица: наука, култура, климатске промене, технолошки развој  и иновације - родна перспектива, социјална заштита жена – постојеће политике и праксе и даља перспектива“. Панелисткиње на овом, последњем панелу на конференцији су биле: Наталија Комарова, гувернерка Ханти – Мансијског аутономног округа - Југри (Руска Федерација), Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Владе Републике Србије, Кетлин Чаба, амбасадорка Канаде у Републици Србији, Регина де Доминицис, директорка Дечијег Фонда УН у Србији – УНИЦЕФ, Стана Божовић, државна секретарка у министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (завршна реч, резултати рада министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања). Модераторка на овом панелу била је Наташа Станисављевић, градска секретарка за социјалну заштиту.

 

На овом панелу је било речи о руским искуствима у раду Европског женског форума, о бољем усклађивању улога мушкараца и жена у родитељству, како би се женама омогућио квалитетнији каријерни развој, о промени друштвених улога које би омогућиле да о жени не говоримо искључиво у оквиру улоге домаћице и мајке, већ и као жени научници, уметници, политичарки или успешној пословној жени. Саопштена су и позитивна искуства Руске федерације у оквиру програма подршке „Жена – жени“. 

 

Према расположивим демографским подацима из пописа становништва који је спроведен 2011. године у Р. Србији има укупно 215.472 породице, међу којима су 51,8% породица које су са једним дететом. Закон о финансијској подршци породици са децом је унео бројне новине и оснажио породицу  у Србији тиме што је надокнаду за рођење првог детета са 38.000 повећао на 100.000 динара, али су потребне и одређене измене и допуне тог закона. 

 

Споменута су и позитивна искуства из Канаде у нормативној сфери и свакодневном животу којима се посебно оснажују: жене, урођеници, особе са инвалидитетом и др. Сва документа, сви програми у Канади морају да прођу кроз родну анализу и велика се пажња посвећује финансирању родно сензитивних програма. Ако особа трпи насиље и боји се да га пријави, што је најчешће случај код жена, свако има обавезу да пријави насиље и полиција је дужна да испита све околности и да по службеној дужности поднесе кривичну пријаву. Жена се, након тога, не излаже терету доказивања и сведочења о насиљу које је преживела. 

 

Било је и речи о италијанским искуствима и праксама, будући да директорка канцеларије УНИЦЕФ-а долази из јужне Италије, али и о личним искуствима с почетка њене каријере када се нашла на руководећем месту на типично „мушком послу“. И она је изразила убеђење да солидарност међу женама постоји и да је веома важна, али и да је потребна и системска подршка у њиховом оснаживању.

 

Агенду 2030 Одрживог развоја УН је прихватило 193 земље света, међу којима је и Србија као домаћин ове конференције, али на остваривању њених циљева још увек има пуно посла. Према истраживању UN Women у Србији из 2019. године повећала се старосна граница за ступање у брак оба пола. У Србији, према том истраживању, има 38% парова са једним дететом, 27% тзв. проширених породица и 8% домаћинстава са самохраним родитељима и децом, међу којима је знатно већи број жена. Тренд старења планете је узнемиравајући, а Визија планете 5050 забрињавајућа, те би демографске и климатске промене требало да нас више брину од поделе на мушкарце и жене и да нас, заправо, уједине у деловању.

 

Будући да се велики број учесница на панелу захвалио Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на организацији овог скупа и посебну захвалност изразио министру Зорану Ђорђевићу лично, државна секретарка др Стана Божовић је искористила прилику да се као панелисткиња на последњем панелу - свим учесницима и гостима конференције захвали на изузетном доприносу  у постизању успеха овог скупа.

 

Конференцију је затворио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић које се захвалио свим учесницама, званицама и гостима и пожелио још много оваквих конференција које су услов за напредак и стварање политика једнаких могућности у свим сферама друштвеног живота. 

 

ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ

 

1 ) Међународна конференција под називом: „Жене лидери и одрживи развој – истински равноправне“ одржана је од 2. до 3. октобра 2019. године у хотелу „Хајат“, у Београду, у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности, са циљем унапређења и афирмације женског лидерства, размене искустава и примера добре праксе, који је на овој конференцији и достигнут. 

 

2 ) На Међународној конференцији је присуствовао велики број домаћих и страних званица, учесника и учесница, представника медија и представника амбасада страних земаља акредитованих у Републици Србији (око 200 лица), који су дали пун допринос афирмацији Циљева одрживог развоја Уједињених нација, и у том контексту, равноправности и унапређењу положаја жена.

 

3 ) На Међународној конференцији је донет закључак о постојању више стратешких правца деловања у међународној заједници, националном и локалном плану, који треба да уједине оба пола и то кроз: 1) Економску подршку и оснаживање осетљивих група, међу којима су најбројније жене и 2) Смањивање сиромаштва, 3) Добру и доступну здравствену заштиту; 4) Квалитетно образовање; 5) Родну равноправност; 6) Достојанствен рад и смањење родне  неједнакости у зарадама; 7) Друштвене акције за смањење штетних ефеката климатских промена; 7) Залагање за мир, правду и изградњу снажних институција.

 

4 ) На основу размене искустава и пракси учесника и учесница на Међународној конференцији, закључено је да је за истинску равноправност полова, важна добра законска регулатива, али и делотворна борба против насиља, укључујући и сексуално насиље, затим флексибилност радног времена, обавезни медицински прегледи за запослене, а поготово превентивни здравствени прегледи за жене, усклађивање породичних и професионалних обавеза и умрежавање и подршка женама од стране других жена. 

 

5 ) На Међународној конференцији истакнут је значај породице за постизање пуне родне равноправности и наглашена потреба да се у оквиру ње равномерно распореде неплаћени послови у домаћинству између полова и спречи сваки облик насиља над женама и девојчицама у породици.

 

6 ) На конференцији је апеловано да се у свим земљама света заустави трговина људима, а посебно жена и девојчица, које су најчешће жртве трговине људима. 

 

7 ) На Међународној конференције је апеловано на медије да жене убудуће не представљају искључиво као жртве, већ као чиниоце развоја и да буде више садржаја и конференција посвећених женама лидерима и успешним женама у својој професији. 

Прилог

 

КОРИСНИ ЛИНКОВИ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ МЕДИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ

 

ТВ

https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=352829

http://pink.rs/vesti/157328/vujovic-pomazemo-zenama-da-postanu-jake-i-n…

http://tvk3.info/cvijanovic-na-medjunarodnoj-konferenciji-u-beogradu/

https://www.republika.rs/vesti/srbija/160705/popovic-ivkovic-zene-zrtve…

https://www.happytv.rs/vesti/politika/165375/jednakost-u-javnim-sektori…

https://www.atvbl.com/vijesti/republika-srpska/zeljka-cvijanovic-na-med…

ШТАМПАНИ МЕДИЈИ

https://www.danas.rs/ekonomija/zavrsena-medjunarodna-konferencija-zene-…

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/medunarodna-konferencija-zene-lideri-…

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:822063-Z…

https://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Cvijanovic-Dodatno-jacati-eko…

ПОРТАЛИ И САЈТОВИ

https://nadlanu.com/494989/otvorena-medjunarodna-konferencija-zene-lide…

https://naslovi.net/2019-10-02/beta-video/medjunarodna-konferencija-zen…

https://topvesti.rs/c/rp0Uk20BmGY-kCSoOo_4/2019-10-03/nacelnica-nisavsk…

https://time.rs/c/fb4f0b28b1/zavrsena-medjunarodna-konferencija-zene-li…

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=511202

https://infosrpska.ba/cvijanoviceva-u-beogradu-na-medunarodnoj-konferen…

https://beta.rs/vesti/vesti-drustvo/117340-djordjevic-razlika-u-platama…

https://www.021.rs/story/Info/Srbija/224835/U-prvih-devet-meseci-3137-z…

http://poslovnezene.org.rs/2019/03/konferencija-zene-lideri-promena-u-m…

http://rs.n1info.com/Vesti/a531124/U-prvih-devet-meseci-u-Srbiji-3.137-…

https://www.nedeljnik.rs/vise-od-3-000-zena-prijavilo-nasilje-u-prvih-9…

https://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Cvijanovic-Dodatno-jacati-eko…

http://aktuelno.net/vesti/srbija/Medjunarodna-konferencija-Zene-lideri-…

https://etleboro.org/g/6841b0d5268178648711c84fe6b3e2casr/zavr%C5%A1ena…

http://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1765614-odrzana-medjunarodna-konferen…

https://o2tv.rs/video/vesti.php?yyyy=2019&mm=10&dd=02&nav_id=1598843

 

 

Орбана је уз интонирање химне, почасну гарду и црвени тепих дочекао премијер Вучић.

У делегацији су још и министри Александар Вулин, Ивица Дачић, Јадранка Јоксимовић, Небојша Стефановић, Горан Кнежевић, Бранислав Недимовић, као и лидер СВМ Иштван Пастор.

После разговора двеју делегација, а затим и разговора "у четири ока" двојице премијера иза затворених врата, Вучић и Орбан ће се обратити новинарима.

Једна од тема данашњих разговора званичника Србије и Мађарске биће и мигрантска криза.

Раније је најављено да ће до краја године бити одржана и заједничка седница две владе.

Србија ће и убудуће настојати да показује хуманост и солидарност према мигрантима, али неће прихватити илегалне мигранте, поручио је данас премијер Србије Александар Вучић.

Вучић је, говорећи о мигрантској кризи, рекао да Србија данас има више проблема него Мађарска, јер сада 81 одсто миграната чине економски мигранти из Авганистана "због чега је атмосфера другачија од оне коју смо имали на почетку кризе".

"Нисам био довољно способан као неки други. Орбан је искуснији и уверен сам, а то говорим без цинизма, да има одлучнији став него ја. Желео сам да као влада показемо солидарност и хуманост, што ћемо и убудуће радити, али илегалне мигранте не можемо да прихватимо", рекао је Вучић.

Вучић је додао да по први пут мора да каже како су мигранти у Србији почели да праве проблеме.

"Имали смо проблем с њима код Железничке станице. Нисмо хтели да правимо буку, али решили смо то по кратком поступку. Туку се између себе. Ухватили смо их у два трговинска објекта где су пљачкали. То се дешава и са домицилним становништвом, не желим да кажем да су они гори, али другачија је атмосфера од оне коју смо имали на почетку кризе", рекао је Вучић.

Он је додао да Србија има значајне трошкове када је реч о мигрантима, и да новчана помоћ Европске уније не може то да покрије.

"Ми имамо значајне трошкове по том питању. Они нису мали за Србију. Имамо подршку и помоћ из ЕУ, али не пребацују нам та помоћ и подршка потребе нашег улагања. Напротив, издвајамо ми из буџета значајна финансијска средства", рекао је Вучић.

Премијер је истакао и да Србија неће имати никакав проблем да мађарске снаге пруже помоћ српским полицајцима и војницима на граници са Бугарском, на исти начин као што је та сарадња остварена на граници са Македонијом.

"Ми са тим немамо никакав проблем. Мађарску доживљавамо као пријатељску земљу и свака врста техничке, технолошке и људске подршке је добродошла", рекао је Вучић.

Орбан: Нећемо угрозити Србију решењима за мигрантску кризу

Премијер Мађарске Виктор Орбан је изјавио да се не може искључити могућност да се мигрантска криза погорша и да државе Европе морају за то бити спремне, те нагласио да Мађарска по том питању неће учинити ништа што би могло да угрози Србију.

Орбан је на заједничкој конференцији за новинаре са премијером Александром Вучићем рекао да Европа не може да искључи могућност да ће поновити иста ситуација са мигрантима као прошле године.

"Гледајући колико је лабав споразум између ЕУ, Турске и Немачке, не можемо искључити могућност да ћемо имати исту ситуацију као и прошле године", рекао је Орбан.

Он је нагласио да ће органи безнедности Мађарске и Србије сарађивати по питању миграција и да та земља нуди Србији помоћ.

Упитан на који начин ће Мађарска помоћи Србији, Орбан је рекао да је Србија суверена земља, да на њеним границама може да се деси само оно што држава жели, те да ће помоћи само на начин који Србија пирхвати.

"Нама је интерес да нико на илегалан начин не пређе у Србију, тиме се повећава и безбедност Мађарске", рекао је Орбан.

Орбан је рекао да је свима у интересу да се садашња ситуација не погорша, али да је велики ризик да се то догоди.

"Кад се деси невоља, онда је касно, кад падне киша, касно је узети кишобран, морамо имати планове ако се погорша ситуација", рекао је Орбан.

Он је навео да Мађарска жели да сачува резултате који су постигнути прошле године, да не може да дозволи да се крши закон и да избеглице недозвољено долазе на територију Мађарске.

Одговарајцухи на питање о референдуму у Мађарској, Орбан је рекао да очекује дуги период правне расправе са Бриселом због великих несугласица које постоје између ЕУ и Мађарске о решењима у вези са тим.

У Бриселу, како је рекао, једноставно не желе да прихвате и не разумеју наша мерила, они желе да натерају чланице на мере које нису у складу с њиховим интересима, а супротно, ако Брисел нешто захтева а ми не прихватимо, онда ћемо имати дугу правну расправу.

"Али да Мађарска свој став презентзује нама је потребно да имамо велику подршку гласача, и што већа буде подршка на референудму ми ћемо тиме лакше иступати с нашим интересима у Бриселу", објаснио је Орбан додајући да су Срби паметни, да добро знају математику, али да ће сви моћи да рачунају да ће последице миграционе кризе имати велики утицај на наше животе.

Питање је да ли желимо да прихватимо те последице или не, рекао је Орбан, приметивши:

"Ми желимо да мењамо наше недостатке али не и караткер, желимо да Мађарска остане Мађарска, у погледу етничког и религијског састава... у ЕУ то данас много не значи...ми иамо право да се бранимо доносећи мере које не штете другима, на то сам се заклео".

У том је смислу поменуо да када се у целу прицу о илегалним птреласцима границе укључи и елемнт тероризма и криминалних радњи, онда се мора учинити све што је у интересу очувања безбедности.

"Али ја не желим да учиним ништа што је у интересу Мађара, али да буде на штету Србије, и зато сам овде да нађемо начин заједничког поступања, да Мађарска може да се заштити на начин да то нема негативне ефетке на Србију", поновио је Орбан.

Како је приметио, није ни интерес Србије да 10.000 људи буде блокирано у земљи.

"Ми тражимо решење како да Србија сачува своју територију као и грађане и то је б ило јуедно од главних питања данасњих разговора с премијером Вучићем", закључио је Орбан.

Вучић: Заједничка седница влада до краја године у Србији

Односи Србије и Мађарске напредују на свим пољима, а управо данас договорили смо да до краја ове године организујемо нову заједничку седницу влада две земље и то највероватније у неком граду у централној Србији, изјавио је данас премијер Србије Александар Вучић.

Вучић је, после састанка са премијером Мађарске Виктором Орбаном, рекао да је договорено да се сарадња унапређује у свим областима, а да ће премијери формирати посебну радну групу са по три до четири члана из сваке земље.

"Треба да анализирамо решења у свакој од земаља, да примењујемо оно што се показало бољим", рекао је Вучић.

Он је као пример навео министра пољопривреде Бранислава Недимовића, који ће са сарадницима отићи у Мађарску на седам дана, како би на оперативном нивоу разговарао са колегама из те земље.

"Много тога бисмо желели да употребимо из пољопривреде, више фабрика за прераду воћа и поврћа, како да паметније трошимо новац", рекао је Вучић.

Према његовим речима трговинска размена две земље расте.

"У првих шест месеци ове године расте захваљујући великом броју мађарских фирми. Раст је за 12,7 одсто у односу на претходну годину", рекао је Вучић.

Премијер је истакао и да Србија и Мађарска нису увек имале исти приступ, али да су, захваљујући једни другима, сачували најбоље односе.

"Веома је важно да кажем да наше економије напредују и мислим да још много тога можемо да учинимо да људи у Србији осете тај бољитак. Разговарали смо у складу с тим о све већем доласку мађарских инвеститора у нашу земљу и захвалан сам Орбану што је рекао да ћемо видети мађарске инвестиције не само у Војводини и на северу, већ свуда", рекао је Вучић.

Констатујући да је билатерална сарадња Србије и Мађарске све боља, Вучић је захвалио премијеру Орбану и министру спољних послова Мађарске Петеру Сијарту на изузетној подршци коју та земља пружа Србији на путу евроинтеграција.

Вучић је истакао да је са мађарским колегом договорено да две државе заједно раде, да направе, како је рекао, неку врсту заједничке стратегије за будућност.

Када је реч о мигрантској кризи, Вучић је додао да је Орбан два или три пута поновио да по први пут није оптимиста када је реч о ситуацији у свету.

"Морамо да се припремимо и за јесен и за зиму. Данас је више од 5.000 миграната на територији Србије. Морамо да видимо шта да учинимо. Спремни смо да оформимо тимове који ће да раде на стратегији и припремама за оно што нас чека у будућности", рекао је Вучић.

Орбан мађарским инвеститорима: Улажите свуда у Србији

Орбан је позвао мађарске инвеститоре да улажу у Србију, и то не само у Војводини него и у другим деловима земље, а уједно је позвао и улагаче из Србије да улажу у ту земљу, истичући да су Србија и Мађарска судесне и партнерске земље.

Орбан је позвао мађарске инвеститоре да улажу и у свим областима у Србији, а уједно је и позвао "капитал из Србије" да тражи могућности за улагања у Мађарској, јер како је нагласио, и српски улагачи би имали профит од пословања у тој земљи, баш као и остали који тамо улажу.

Премијер Мађарске је, на заједничкој конференцији у Влади Србије, честитао премијеру Александру Вучићу на поверењу које је његова влада добила на изборима и

истакао да мађарска влада прати и токове економије након избора.

"Видимо са којим се тешкоћама бори Србија. И Мађарска је имала тешку 2011. годину, и зато ми знамо који је то пут који треба да се пређе, па да привреда буде све јача и јача. Те правце видимо и у Србију. И у оквиру српске привреде, мора прво да се уреди буџет државе, а тек кад ту буде напретка, биће могућ и раст у привреди", рекао је Орбан, и истакао да су позитивне тенденције приметне и у том делу, али и по стандарду становника.

"Упоређујући прошлогодишње и овогодишње, Србија је кренула тим путем, има потенцијале и економску снагу", рекао је он.

Орбан се у том контексту остврнуо и на улагања мађарских инвеститора и навео да зато, кад се о томе говори, Мађари не мисле да помажу, већ говоре о партнерству.

"Србија је погодна земља да инвеститори буду партери, а сарадњу олакшава и околност што смо суседи. Понављам да је корисно и за српске инвестироре да изаберу мађарске партнере", рекао је Орбан .

Он је изразио задовољство што Мађари који живе у Србији имају могућност да живе у сређеним условима и добрим односима.

"Трудимо се да и ми да обезбедимо исте услове за чланове српске заједнице у Мађарској", рекао је Орбан.

Према његовим речима, сарадња две земље изгледа како и треба да изгледа та сарадња у Европи.

Вучић: Учимо од Мађара, али не можемо давати толике субвенције

Вучић је изјавио да Србија може да се угледа на Мађарску по много чему, али не и када је реч о већим субвенцијама за пољопривреду, јер је у тој земљи далеко боља пореска дисциплина него у Србији.

Илустровао је то наводећи да мађарски премијер сигурно не може да "се похвали" извештајима какве је он јутрос добио из појединих градова у Србији, а говоре управо о финансијској недисциплини.

"Виктору то не мозе да се деси", приметио је Вучић.

Одговарајући на питање новианра хоће ли Србија по угледу на Мађарску смањити порезе на угоститељске услуге, и повећати субевенције у пољопривреди, Вучић је одговорио:

"Желимо да се угледамо на Мађарску по много чему, све бисмо ми то волели да урадимо као у Мађарској, али су Мађари у томе били испред нас и пре 50 и 100 и 200 година. Ми прихватимо оно што нам одговара, па гледамо где су веће субевенције", рекао је Вучић на конференцији у Влади Србије.

Он је истакао и да Орбан има 30 одсто веће порезе и ПДВ него што су у Србији, али се то, приметио је у Србији не види.

"Код нас се виде само области где су веће субвенције", навео је Вучић.

Додао је у том смислу да је министар пољопривреде Бранислав Недимовић већ изразио жељу да оде у Мађарску како би се упознао са праксом те земље.

"Ми себе још морамо да мењамо и учимо, али преипитиваћемо и узимаћемо оно најбоље. Спреман сам да видимо сва добра решења која је Виктор направио, да то урадимо и применимо код нас", рекао је Вучић.

Надлежности Министарства у условима ванредног стања нису се разликовале од оних пре увођења. Имајући у виду важност, социјалне заштите, бриге о смештају деце и младих, одраслих и старијих, одраслих и старијих са интелектуалним и менталним тешкоћама, телесним и сензорним инвалидитетом, деце и младих са сметњама у развоју, породично-правној заштити, бриге о породиљама, исплати новчане социјалне помоћи и другим правима по Закону о социјалној заштити и Закону о финансијској подршци породици са децом, бриге о Ромима, малолетним мигратима, радном праву, запошљавању, пензионерима, борцима и ветеранима, родној равноправности, дискриминацији, безбедности и здрављу на раду али и обележавању важних датума, организовању социјално-економског савета, рада ПИО Фонда и НСЗ, Агенције за мирно решавање радних спорова, Фонда солидарности, одржавања меморијала, имали смо обавезу да организујемо пун капацитет рада и општу мобилност свих запослених у Mинистарству.

Социјална заштита

Проглашењем ванредног стања, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања наставило је активности са којима је отпочело одмах по регистровању првог оболелог од вируса COVID-19 у Републици Србији. Приоритет су били корисници услуге смештаја, осетљиве друштвене групе и становници нестандардних насеља.

 

У циљу праћења стања и предузимања мера подршке и заштите установа социјалне заштите за смештај корисника и организације социјалне заштите за пружање услуге домског смештаја одраслим и старијим лицима, сматрајући нужним да се у условима у којима постоји претња по здравље и животе људи, Mинистарство је десет дана пре ванредног стања израдило План мера заштите и превенције, донело преко 30 инструкција, налога и препорука и организовало Вајбер групе са свим установама, а све у сврху брже комуникације са руководиоцима установа и организација и бржег реаговања у случају потребе. 

---

 

Корисници и запослени у домовима за смештај

 

Република Србија и АП Војводина су оснивачи 74 установе социјалне заштите са капацитетом од 14.512 корисника: 

 

• -57 установа за одрасле и старије: 9 домских одељења при центрима за социјални рад, 23 геронтолошких центара, 8 домова за смештај одраслих и старих, 3 установе за смештај особа са инвалидитетом и 14 установа за смештај особа са менталним и интелектуалним тешкоћама;
• -17 домова за децу и младе: 10 домова за децу и младе без родитељског старања, 3 завода за васпитање деце и омладине и 4 установе за децу и младе са сметњама у развоју).

 

Број запослених у установама социјалне заштите за смештај корисника чији је оснивач Република Србија и АП Војводина и организацијама социјалне заштите за пружање услуге домског смештаја одраслих и старијих је 8.875.

 

Укупан број приватних пружалаца услуге домског смештаја одраслих и старијих на територији Републике Србије је 229 са капацитетом од 8.617 корисника и око 3.000 запослених.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од почетка марта 2020. године, односно од појаве вируса у Републици Србији, води евиденцију о инфицираним и потенцијално инфицираним корисницима и запосленима у систему социјалне заштите, о чему објављује саопштења за јавност на својој званичној интернет презентацији и доставља информације Министарству здравља, ради обавештавања јавности.

 

Појава вируса је забележена у свега око 14% установа/домова за смештај корисника што је, имајући у виду далеко мањи проценат оболелих од земаља у окружењу и других међународних искустава тј. обим пандемије и последице у појединим земљама, по мишљењу стручне јавности одличан резултат. Наиме, вирус је регистрован у 43 установе/дома за смештај, највећи укупан број оболелих корисника је био 574, или 2,48% од укупног броја корисника, и тај број је забележен 30.04.2020 године. Највећи укупан број оболелих запослених је 149 или 1,25% од укупног броја запослених, тај број је забележен на дан 26.04.2020. године.   

 

Најизраженија појава вируса забележена је у следећим установама/домовима за смештај:

 

• -ГЦ Ниш: заражено 165 корисника и 30 запослених. Укупно заражених закључно са датумом  10.05.2020. године - 23 корисника и 8 запослених; 
• -Дом за смештај одраслих лица Кулина: заражено 110 корисника и 26 запослених. Укупно заражених закључно са датумом 10.05.2020. године - 57 корисника и 9 запослених;
• -Дом за старе Смедерево: заражено 67 корисника и 15 запослених. Укупно заражених закључно са датумом 10.05.2020. године  - 5 корисника и 1 запослени;
• -ГЦ Крушевац: заражено 49 корисника и 18 запослених. Укупно заражених закључно са датумом 10.05.2020. године  25 корисника и 2 запослена;
• -Дом за смештај лица ометених у развоју Блаце-Трбуње: заражено 33 корисника и 10 запослених. Укупно заражених закључно са датумом 10.05.2020. године - 1 корисник, нема запослених;
• -Ескулап центар Ниш: заражено 27 корисника и 9 запослених. Укупно заражених закључно са датумом 10.05.2020. године  нема заражених корисника ни запослених. 
• -Дом за смештај одраслих и старијих Нада, Београд – Укупно заражених закључно са датумом 10.05.2020. године - 46 корисника и 5 запослених.

 

Укупно заражених закључно са датумом 10.05.2020. године вирусом COVID -19 је 246 корисника  и 68 запослених у 25 установа социјалне заштите/домова за смештај, што значи да је око 50% мање заражених корисника и запослених у односу на највеће појаве обољевања. До сада је излечено 416 корисника и 128  запослена.

 

Установе социјалне заштите за смештај корисника и организације социјалне заштите за пружање услуге домског смештаја одраслих и старијих Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања редовно обавештава о здравственом стању свих корисника на смештају и запослених, као и о преминулим корисницима (и о преминулим од основних болести, као и о преминулим корисницима код којих је било потврђено присуство вируса) које затим исту прослеђује Министарству здравља и Институту за јавно здравље. Званичну евиденцију о корисницима који су преминули од последица вируса COVID - 19 води Министарство здравља, о чему свакодневно извештава надлежне органе и ширу јавност.

---

 

Мере заштите у установама за домски смештај

 

Од почетка успостављања ванредног стања, представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обилазили су све установе за смештај/домове, а у више наврата оне у којима је забележена појава вируса. На тај начин организовани су састанци са запосленима и руководством како би било сагледано актуелно стање и потребе у тим установа.

 

У складу са Уредбом о организовању рада у установама социјалне заштите за смештај корисника и организација социјалне заштите за пружање услуге домског смештаја одраслим и старијим лицима („Службени гласник РС“ Број 54/2020 године) двонедељни сменски рад у изолацији у оквиру установе/дома до 10.05.2020. године организовало је укупно 35 установе/домова за смештај ( више од 10% од укупног броја) и то 23 установе чији је оснивач Република Србија или Аутономна покрајина Војводина – тзв. државни домови и 12 приватних домова за старе).

 

Поред ових установа по препоруци Министарства у превентивну добровољну двонедељну изолацију унутар установе/дома, до 10.05.2020. године, ушла је 81 установа/дом од 303 (21 тзв. државна установа и 60 приватних домова за старе) или 27% пружалаца услуге смештаја у којима није регистовано присуство вируса. 

 

У складу са инструкцијама Министарства, дужност запослених у установама/домовима за смештај је да редовно прате и процес хоспитализације оболелих корисника (место хоспитализације, здравствено стање), о чему поред евиденције, извештавају  Министарство и да обавешавају сроднике корисника који су на хоспитализацији.

 

Министарство је обезбедило да се установе социјалне заштите на територији  Републике Србије додатно ојачају кроз радно ангажовање медицинског и немедицинског кадра у циљу спречавања и ублажавања последица изазвних вирусом у установама социјалне заштите.

 

Министарство је од почетка увођења ванредног стања редовно снабдевало све установе социјалне заштите за смештај корисника неопходним заштитним средствима у циљу заштите корисника и запослених у установи/дому за смештај, као и запослених у Министарству, РФПИО и НСЗ. 

 

• Министарство је до последњег дана ванредног стања обезбедило 834.550 маски, 1.045.000 рукавица, 10.000 мантила, 42.000 капа, 72.000 каљача, 3.000 наочара, 100 бесконтактни топломера, 8.997 литара алкохола и 7.500 литара натријум-хипохлорида. 
• Поред тога, Аутономна покрајина Војводина определила је установама социјалне заштите за смештај на њеној територији 10.000 маски, 960 литара асепсола, 2.980 литара течног сапуна и 1.360 литара натријум-хопохлорида.
• Такође, и Град Београд обезбедио је је средстава установама социјалне заштите за смештај на својој територији и то: 90 комбинезона, 16.400 маски, 13.400 рукавица, 700 мантила, 800 каљача и 100 визира.

 

Поред овога, средства за заштиту донирале су и друштвено одговорне фирме и предузећа која су Министарству испоручила: 5.900 комбинезона, 121.900 маски, 2.200 мантила, 2.200 капа, 4.400 каљача,1.000 литара течности за дезинфекцију руку, 1.430 комада гела за суво прање руку, 1.200 литара течности за дезинфекцију подова и 74 прскалице, као и 250 кревета и 20.000 килограма јабука.

 

Успостављена је сарадња са свим јединицама локалних самоуправа, у циљу спречавања ширења епидемије, на начин да су пружале континуирану подршку пружаоцима услуге домског смештаја у својим локалним заједницама, у виду дезинфекције простора унутар и око објеката/домова за смештај корисника, као и успостављањем сарадње између истих са локалним домовима здравља.

---

 

Сарадња са другим службама и експертским тимовима

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања се од појаве вируса у установама/домовима за смештај (Дом за смештај одраслих и старијих „Доживети стоту“ Земун) у више наврата обраћало Министарству здравља, Институту за јавно здравље Републике Србије „Милан Јовановић Батут“ и Кризном штабу града Београда (31.03.2020.године) у циљу успостављања сарадње у вези са заштитом корисника домског смештаја, посебно старијих. У односу на ову иницијативу могло би се рећи да у првих 6 недеља борбе против епидемије у установама/домовима за смештај корисника, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања углавном  се ослањало на сопствене капацитете.

 

Сарадња са епидемиолошким службама је у потпуности успостављена половином априла 2020. године, личним посредовањем председнице Владе Републике Србије, и од тада се праћење епидемиолошког стања у установама/домовима за смештај у већој мери синхронизовало са епидемиолошким службама.

 

Успостављена је сарадња са експертима из Народне Републике Кине који бораве у Републици Србији. Експертска делегација са представником Министарства посетила је неколико установа за смештај корисника и то: ГЦ Београд, ГЦ Вршац, Дом за стара лица у Смедереву, ГЦ Обреновац, Центар за заштиту одојчади, деце и омладине Звечанска и Дом Вождовац у оквиру ГЦ Београд. Закључак експерата из Народне Републике Кине је да је Министарство предузело све потребне мере, да се мере спроводе, али да је у контролу и надзор над спровођењем мера, осим Министарства, било потребно укључити и здравствени систем. Са експертима и амабасадорком Народне Републике Кине, организован је посебан састанак са министром надлежаним за социјалну заштиту. Том приликом, представници НР Кине поновили су своје виђење и још једном похвалили мере које Министарство предузело  у заштити корисника од епидемије. 

 

Такође, остварена је сарадња и са експертима из Руске Федерације који бораве у Републици Србији у вези са применом мера заштите од вируса и дезинфекције унутрашњих просторија и спољних површина у установама/домовима где је регистровано присуство вируса. Експерти из РФ су у току свог боравка дезинфиковали више објеката за смештај корисника.

 

Након састанка са директором канцеларије Светске здравствене организације у Србији договорено је да СЗО у сарадњи са нашим експертима и стручњацима из СЗО изврше анализу рада система социјалне заштите у условима пандемије COVID-19 у Републици Србији, а све у сврху унапређења и квалиетније услуге социјалне заштите.

---

 

Инспекцијски надзор у социјалној заштити

 

Инспекција социјалне заштите је била један од кључних фактора, укључених од самог почетка појаве пандемије. Њихова улога није била само контрола већ у највећој мери саветодавна и руководећа.

 

Предузете су радње за покретање кривичних поступака против 5 пружаоца услуга социјалне заштите, издате су две забране рада због утврђених пропуста у спровођењу мера, откривена су 4 нерегистрована субјекта – илегални пружаоци услуга домског смештаја одраслих и старијих (2 у АП Војводина и 2 у централној Србији). 

 

Инспектори социјалне заштите обављали су и задатак ''тајни клијент'' којим је било обухваћено 113 Центра за социјални рад, 116 Служби за дечију заштиту при општинским и градским управама и приватни пружаоци услуге домског смештаја одраслих и старијих. У обављању задатка ''тајни клијент'', контактирање наведених служби вршено је анонимним телефонским позивима, а инспектори социјалне заштите су у те сврхе користили службене мобилне телефоне користећи опцију ''скривени број''. Предмет контроле у центрима за социјални рад и службама за дечију заштиту био је: јављање запослених на телефонски позив, давање тражених информација, тачност информација, професионалност и љубазност лица која се јављају на телефонски позив.  

      

Најчешће постављана питања центрима за социјални рад била су у вези остваривања права на једнократну и новчану социјалну помоћ, смештај старог лица у дом, коришћење услуге помоћи у кући, контактирање детета са одвојеним родитељем у условима ванредног стања и забране кретања итд. 

 

У давању одговора и тражених информација, директори и запослени су у комуникацији били професионални, љубазни и коректни. Није успостављен контакт само са једним Центром за социјални рад (ЦСР Дољевац).

 

Најчешћа питања која су постављана запосленима у службама односила су се на остваривање права на дечији и родитељски додатак, права на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета итд.

 

У већина ових служби запослени су професионално, љубазно и коректно одговарали на постављена питања. У 16 општинских служби (Босилеград, Куршумлија, Трстеник, Уб, Сврљиг, Штрпце, Жагубица, Лајковац, Косовска Митровица, Варварин, Пожаревац, Житиште, Коцељева, Пландиште, Осечина и Куршумлија), запослени се нису јављали на телефонске позиве, а од општинских централа добијане су информације да службе дечије заштите раде само одређеним данима или да не раде. (У једној општини захтевано је да се позивалац представи и остави личне податаке да би добио тражене информације). Због свих уочених неправилности, након окончања ванредног стања Министарство је упутило затев од општина да утврде одговорност за лица из њихове надлежности.

 

Предмет контроле приватних пружаоца услуге социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих, била је провера да ли поступају по Инструкцији надлежног Министарства број: 500-01-02/2020-09 од 12.03.2020. године, у вези:

 

• -Пријемом нових корисника ;
• -да ли пријем нових корисника врше искључиво уз здравствену документацију да лице није заражено вирусом SARS-CoV-2. 
• -Контактирани су сви регистровани приватни пружаоци услуге домског смештаја одраслих и старијих, укупно њих 229.

 

Констатовано је да се највећи број приватних пружалаца услуге домског смештаја одраслих и старијих у потпуности придржавао Инструкције Министарства у вези пријема нових корисника тј. да су пријем вршили искључиво уз здравствену документацију да лице није заражено вирусом SARS-CoV-2. Код мањег броја домова уочене су одређене неправилности:

 

• - није успостављен контакт са три дома (нису се јављали на телефонски позив);
• - један дом није желео да пружи информације, јер је позив упућен са ''скривеног броја'' ;
• - четири дома су навела да је за пријем нових корисника пожељно да се поседује потврда да лице није заражено корона вирусом;
• - један дом је за пријем корисника захтевао само извештај лекара да лице није са повишеном температуром и да поседује рендгенски снимак плућа;
• - у једном дому је наведено да ће корисник по пријему обавезно бити стављен у изолацију у трајању од 14 дана када ће се пратити његово стање и по потреби извршити тестирање на корона вирус.

  ---

   

 

Активности изван социјалне заштите

 

Поред пружања помоћи у области бриге о породици и социјалне заштите, по овлашћењу председнице Владе, Министарству су јединице локалне самоуправе доставиле и 3306 захтева за издавање дозвола грађанима за кретање у време полицијског часа, од којих је 2116 било исправних и на које је МУП дао сагласност за кретање. По добијању сагласности МУП-а, општинама је достављан образац потврде за кретање и одговор да их могу издати лицима. У вези издавања дозвола грађанима, примљено је 5422, а послато 5035 мејлова. 

 

Непрекидно су били у функцији саветодавни телефонски сервиси за подршку деци, женама и родитељима, као националне услуге за саветодавну подршку. У највећем броју случаја, разговори су се односили на питања која узнемиравају децу и одрасле појавом пандемије COVID-19. 

 

Са тиме у вези, примљено је 350 позива на Националном СОС телефону за жене са искуством насиља од којих је 124 категорисано као саветодавни разговори са тематиком насиља, реализовано је 635 саветодавних разговора на Националној дечијој линији и примљено 105 позива на Родитељском телефону.  

 

Посебна пажња посвећена је очувању потребне безбедности корисника у вези са ризичним понашањем жртава трговине људима, укључујући и кориснике припаднике ромске заједнице, којима је пружено 1521 различитих услуга.    

 

У вези другостепених поступака, донето је 293 решења по жалбама грађана на решења првостепених органа о правима прописаним Законом о социјалној заштити, Законом о финансијској подршци породици са децом и Породичним законом. 

 

Укупан број извршених инспекцијских надзора у овом периоду је 6, а издато је и 4 лиценце пружаоцима услуга социјалне заштите.

 

Истовремено, завршено је 1829 предмета, одговора грађанима, установама и органима. У питању су одговори на притужбе грађана, надзори над стручним радом и законитошћу рада органа старатељства, међународне правне помоћи, давање мишљења и објашњење прописа, одговори на питања грађана која су упућена преко сајта Владе (аудио и мејл питања), одговори мејловима на питања грађана.   

 

Такође, закључен је Споразум о сарадњи између Црвеног крста Србије и Министарства у 2020. години у вези реализације програма рада 80 народних кухиња, програма „Пакет за новорођену бебу“, помоћи у виду набавке по 50.500 породичних пакета хране и хигијене и опоравка деце у одмаралиштима Црвеног крста у Нишу, Александровцу, Бачкој Паланци, Вршцу и у Баошићима, Црна Гора. 

---

 

Нормативно-правна активност у области рада и запошљавања у току ванредног стања приоритетно се односила на:

 

Нормативне послове:

•  -Донета Уредба о организовању рада послодавца за време ванредног стања.  Резултат- промовисање института рада од куће, поједностављена процедура регулисања рада од куће (доношење решења, уместо уговора о раду), омогућен безбедан и здрав рад
• -Донета Уредба о организовању рада установа социјалне заштоите за смештај корисника за време ванредног стања. Резултат: смањен број оболелих у установама
• -Објављено саопштење о детаљним правима запослених за време ванредног стања. Резултат- број представки  везани за остваривање права запослених за време ванредног стања, смањен за 50%
• -Донет Закључак о могућности уређивања накнаде плате у висини 100% плате због заражавања на радном месту.  Резултат: потписане измене 5 Посебих колективних уговора. Конкректно, потенцијално право обезбеђено за запослене у социјалној заштити, здравству, МУП, државној управи и локалној самоуправи (око 250.000 запослених у наведеним органима).
• -Исплата пензија и новчаних накнада по основу права из ПИО, корисницима који су имали забрану кретања за време ванредног стања. Резултат, исплаћена пензија и једнократна помоћ од 4.000 динара за 1.707.963 корисника (исплата једном месечно)  и обезбеђена исплата на кућну адресу корисника. 

 

Влада је усвојила Закључак којим се одобрава да се решења за давање сагласности за упућивање запослених на плаћено одсуство дуже од 45 радних дана, уз накнаду зараде, у складу са чланом 116. став 2. Закона о раду издају без претходног достављања захтева послодаваца на мишљење репрезентативном синдикату гране или делатности основаном на нивоу Републике; да Министарство решења доставља послодавцима електронским путем, на основу образложеног захтева послодавца и потребне документације достављене електронским путем, са роком важења најкасније до дана престанка ванредног стања;

 

Влада је усвојила Закључак којим се препоручује послодавцима да измене свој општи акт, односно Уговор о раду или други појединачни акт, у делу којим се уређује накнада зараде, тако да запосленима који привремено одсуствују са рада због потврђене заразне болести COVID-19 или због мере изолације или самоизолације наложене у вези са том болешћу, а која је наступила као последица непосредног излагања ризику по основу обављања њихових послова и радних задатака, односно службених дужности и контакта са лицима којима је потврђена болест COVID-19 или наложена мера изолације или самоизолације, обезбеде право на накнаду зараде у висини од 100% основа за накнаду зараде;

 

Влада је усвојила Закључак којим се препоручује послодавцима на територији Републике Србије, да запосленима који имају обавезу редовног обављања радних задатака у условима ванредног стања, омогуће коришћење дела годишњег одмора за 2019. годину, закључно са 31. децембром 2020. године;

 

Влада је усвојила Закључак да се корисницима права на новчану социјалну помоћ, права на додатак на помоћ и негу другог лица, права на увећани додатак за помоћ и негу другог лица, права на дечији додатак, права на накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета и права на остале накнаде по основу посебне неге детета, по прописима из области социјалне заштите и финансијске подршке породици са децом, којима право истиче 15.03.2020. године и касније, продужава даља исплата права, на основу раније донетих решења, најдуже три месеца, односно док траје ванредно стање;

 

Израда првог трогодишњег Акционог плана за период 2021-2023. године за примену Стратегије о економским миграцијама Републике Србије за период 2021-2027. године – договор у ком смеру треба да се иде, као и да Акциони план обухвати садашње стање, односно да буде прилагођени новонасталој ситуацији услед пандемије изазване вирусом COVID-19, а у циљу ублажавања негативних ефеката које је овај вирус произвео;

 

• -Одлука о важењу дозволе за рад издате странцу за време ванредног стања, 05 Број: 102-2848/2020 од 26.03.2020. године („Службени гласник РС”, број 43/20);
• -У сарадњи са НСЗ урађено упутство за подизање уплаћене новчане накнаде за случај незапослености – за лица која немају картицу;
• -Урађено Упутство НСЗ-у о поступању по Одлуци о важењу дозволе за рад издате странцу за време ванредног стања;
• -Урађено Упутство у сарадњи са НСЗ о поступку  издавања и продужетка дозвола за рад накoн укидања ванредног стања, односно након престанка важења Одлуке о важењу дозволе за рад издате странцу за време ванредног стања.

 

Управне послове:

 

Обрађено је 20 предмета у поступку по жалби на првостепена решења донета у поступку процене радне способности и могућности запослења или одржавања запослења и донето 1 решење по пресуди Управног суда у поступку процене радне способности;

 

Издата су 2 решења којима се издаје дозвола за рад агенција за привремено запошљавање;

 

Вештачено је 5863 предмета у првостепеном поступку остваривања права по захтеву по Закону о ПИО, Закона о социјалној заштити и Закона о финансијској подршци породица са децом, као и по међународним уговорима.

 

• -Урађено је 15 решења за плаћено одсуство дуже од 45 радних дана у складу са чланом 116. став 2. Закона о раду и Закљуком Владе;
• -Регистровано је пет колективних уговора:
• -Посебан колективни уговор о допунама посебног колективног уговора за државне органе;
• -Посебан колективни уговор о допунама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе;
• -Анекс посебног колективног уговора за полицијске службенике
• -Посебан колективни уговор о допуни посебног колективног уговора за социјалну заштиту у Републици Србији;
• -Анекс Посебног колективног уговора за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе;
• -Издато је 15 потврда из регистара који се воде у складу са Законом о раду;
• -Извршено је 93 контролe и оверe зарада за 33 јавнa предузећа.

 

Мишљења на предлоге и нацрте аката других државних органа:

 

Израђено је 20 мишљења на различите акте достављене Сектору (који се упућују Влади на усвајање – нацрти закона, програми пословања, финансијски планови, програми о распореду и коришћењу средстава субвенција и пословне стратегије јавних предузећа; нацрти стратегија и акционих планова, предлози уговора о додели средстава подстицаја).

 

Одговори на представке грађана:

• -Припремљено и послато 31 мишљење на писане захтеве грађана и правних лица у вези са применом прописа у области рада и радних односа;
• -Одговорено је на око 394 представки - захтева странака и питања постављених путем електронске поште (физичких лица и привредних субјекта);
• -Одговорено је на питања новинара која су стигла са 20 различитих портала;

Министар је лично одговорио преко социјалних мрежа на више од 1000 представки и питања грађана.

---

                                                  

Остало:

 

• -Омогућено је електронско подношење захтева за породиље које први пут подносе захтев за вештачење здравственог стања детета;
• -Породиље електронским путем могу да предају документацију за остваривање  накнаде зараде;
• -Вођење евиденције и регистра пријава о потенцијално зараженим корисницима и запосленима у установама социјалне заштите на дневном нивоу;
• -Активности везане за обезбеђивање потребног броја извршилаца - медицинског и немедицинског кадра у установама социјалне заштите и обезбеђивање потребних средстава за њихово финансирање;
• -Одговорено је на преко 11 000 мејлова на питања грађана, установа социјалне заштите, јединица локалних самоуправа, и других органа и установа;
• -Припремљен је Предлог извештаја о реализацији Националног акционог плана запошљавања за 2019. годину и упућен референтним институцијама ради давања мишљења (дана 16. априла 2020. године). До сада су приспела мишљења Републичког секретаријата за законодавство, Министарства привреде и Министарства за државну управу и локалну самоуправу (позитивна, односно без примедби);
• -Припремљен је прилог за израду Кварталног извештаја о раду МРЗБСП за потребе извештавања надлежног одбора Народне скупштине;
• -Припремљени су прилози (Економски критеријуми и Поглавље 19) по захтеву делегације Европске уније за потребе израде Извештаја о напретку Републике Србије;
• -Припремљен је прилог за потребе одржавања састанка Пододбора (ЕК и РС) за истраживање и иновације, информационо друштво и социјалну политику;
• -Припремљен је прилог за Due Diligence - упитник за потребе припреме емисије дугорочних државних хартија од вредности на међународном финансијском тржишту, по захтеву Министарства финасија;
• -Припремљен је прилог за Извештај о имплементацији Стратегије за Дунавски регион за период јун 2018-децембар 2019. године;
• -Припремљен је прилог за израду Извештаја Регионалног савета за сарадњу у вези кључних резултата фазе 1 ESAP пројекта;
• -Дати су коментари и предлози за корекцију на ревидирани Нацрт препорука Европске комисије за Републику Србију у вези Програма економских реформи (ЕРП) 2020-2022, у складу са новонасталом ситуацијом изазваном COVID-19;
• -Припремљени су коментари на материјале у делу оквира и реализације активне политике запошљавања у Републици Србији, достављене од стране Регионалног савета за сарадњу;
• -Разматрано је и одговорено на око 15 захтева/предлога међународних организација, организација послодаваца, невладиних организација, синдиката основаних на републичком нивоу и компаније које послују на територији Републике Србије, за решавање проблема и предузимање мера у циљу смањења негативних ефеката COVID 19 на привреду Републике Србије;
• -Дати су коментари на предлог мера подршке МОР у борби против COVID-19;
• -Дати су коментари на захтев консултантске куће PLANET за продужење трајања Уговора  пројекта техничке подршке "Техничка помоћ за јачање капацитета у политици запошљавања" до 6.06.2020. године, из ИПА 13 програмског циклуса; 
• -Уз подршку Пројекта „Знањем до посла“, припремљен је ToR за ангажовање екстерне експертске подршке за потребе припреме Стратегије запошљавања за период 2021-2026. године;
• -Дат је предлог/пројекција средстава по годинама из ИПА 2020 програмског циклуса, техничка помоћ и директни грант, за потребе израде ПФЕ образаца;
• -Попуњен је Упитник Светске банке о запошљавању радника у Републици Србији;
• -Попуњен је Упитник TMG Insights који реализује Пројекат „Перцепција и ставови младих према јавном сектору“, у сарадњи са МДУЛС;
• -На захтев ЕУ, а у вези Стратегије за Дунавски регион, Приоритетна група 9 – Људи и вештине, припремљен је одговор у вези мера које је Република Србија предузела након избијања пандемије, ради одржања запослености и очувања економске активности; 
• -Припремљен је предлог одговора на молбу НСЗ за давање мишљења у вези са поступањем током реализације програма и мера активне политике запошљавања, имајући у виду усвојене уредбе Владе Републике Србије;
• -Израђено је Решење о исплати средстава из буџетског фонда за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом за април 2020. године, ради трансфера средстава НСЗ;
• -По захтеву Сектора за економско-финансијске послове и контролинг, дат је предлог за умањење расхода по програмским активностима из надлежности Сектора;
• -Након усвајања ребаланса буџета за 2020. годину, попуњени су обрасци, са образложењем, за програмску активност са умањеним износом средстава (Транзициони фонд);
• -Припремљено је Решење о исплати средстава НСЗ – трансфер из буџетског фонда за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом за мај месец;
• -Израђен је предлог приоритетних активности након укидања ванредног стања;
• -Попуњен је Упитник по захтеву Интерне ревизије о планирању и извршењу средстава „Транзиционог фонда“ за 2018. годину;
• -Израђен је прилог за припрему плана квота;
• -Припремљен је план извршења буџета (квоте јун-децембар 2020. године) за Транзициони фонд и Буџетски фонд за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом;

Обрађено је 109 поднетих захтева за учешће у финансирању програма или мера активне политике запошљавања предвиђених локалним акционим плановима запошљавања (ЛАПЗ) у 2020. години. Припремљен је Предлог одлуке са табеларним прегледом подржаних захтева и пратећом информацијом. Тренутно је Предлогом одлуке обухваћено 106 поднетих захтева (НСЗ је дана 4. маја доставила допуну документације, односно Одлуку о усвајању ЛАПЗ Општине Ивањица). До краја недеље сачекаћемо евентуално усвајање ЛАПЗ од стране Града Краљево како би исти био садржан у Предлогу одлуке. Доношење Одлуке од стране министра очекује се током наредне недеље;

• -Прилог за годишњи извештај ЕУ о Србији, Поглавље 2 – Слобода кретања радника;
• -Прилог за Нацрт извештаја 2020–пакет за проширење – економски критеријуми;
• -Прилог за RCC – регионални виртуелни састанак о запошљавању;
• -Кориговано је саопштење НСЗ-а о важењу дозволе за рад издате странцу, а у вези са применом Одлуке о важењу дозволе за рад издате странцу за време ванредног стања;
• -Дат је предлог изгледа корица Стратегије о економским миграцијама Републике Србије за период 2021-2027. године;

У вези са проблемом рада и боравка упућених запослених на привремени рад у СР Немачку, на основу Међудржавног споразума о деташману, припремљен је предлог немачким властима који је прослеђен преко Министарства спољних послова Амбасади Републике Србије у Берлину. Предлог Министарства је да се од надлежних органа у СР Немачкој за спровођење овог споразума затражи да уваже новонасталу ситуацију насталу због пандемије COVID-19 и да упућеним запосленима из Републике Србије који су остали на привременом раду у СР Немачкој дуже од 9 месеци, након повратка у Републику Србију пауза износи максимално 3 месеца. 

 

У циљу мирног решавања радних спорова покренуто је 57 предлога и пружена 208 правнa саветa преко „СОС Мобинг“ телефонске линије. 

 

Такође, спроведене су све државне церемоније у складу са државним програмом обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.

 

Поред активности на спречавању ширења пандемије COVID-19, предузимане су мере и активности у области радних односа и безбедности и здравља на раду са примарним циљем да се обезбеди примена одредби Закона о раду и Закона о безбедности и здрављу на раду, као и Уредбе о организовању рада послодаваца за време ванредног стања.

---

Инспекторат за рад

Приоритетно деловање Инспектората за рад било је усмерено на надзор над применом спровођења одредбе члана 4. Уредбе о организовању рада послодаваца за време ванредног стања.

 

Инспектори рада извршили су 1.572  инспекцијска  надзора, од чега 644 надзора по поднетим захтевима запослених или 41% од укупног броја извршених надзора. 

 

Инспектори рада су највише поступали по службеној дужности и по поднетим захтевима запослених и то:

 

• -417 поступања због недостатка заштитне опреме (рукавице, маске и сл.), и  необезбеђивања осталих превентивних мера из области  безбедности и здравља на раду,
• -79 надзора по пријави због рада ''на црно'',
• -126 надзора због отказа уговора о раду,  
• -26 надзорa по поднетим захтевима трудница и породиља,
• -317 надзора по поднетим захтевима запослених због осталих повреда права из области радних односа (неисплата зарада, накнада зарада, необезбеђен превоз запосленима до места рада). 
• -71 инспекцијски надзор поводом повреда на раду и то 1 надзор поводом смртне повреде на раду, 3 надзора поводом колективних повреда на раду, 55 надзора поводом тешких повреда на раду и 12 надзора поводом лаких повреда на раду.  

Током вршења инспекцијског надзора, инспектори рада су: 

затекли 91 лице на раду ''на црно'', а након вршења надзора послодавци су са 44 затечених лица засновали радни однос,

• -поднели укупно 80 захтева за покретање прекршајног поступка,
• -поднели 1 кривичну пријаву због утврђених пропуста у примени мера у области безбедности и здравља на раду,
• -донели 177 решења којима је наложено отклањање утврђених недостатака из области безбедности и здравља на раду и радних односа,
• -донели  укупно 15 решења о забрани рада на месту рада због непримењених мера из области безбедности и здравља на раду и  нерегистрованог рада, 
• -наложили 97 мера на записник ради отклањања утврђених неправилности из области  радних односа,
• -донели 128 аката указивања послодавцу на неопходност обезбеђивања заштитне опреме и дезинфекционих средстава, 
• -донели 165  аката указивања  и упозорења  послодавцу, а због утврђених   повреда  одредби Закона о безбедности и здравља на раду и  Закона о раду,

 

Такође,  обрађено је 7 предмета поводом обраћања од стране Заштитника грађана Републике Србије, као и 5 захтева Републичког повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Обрађено је и 7 предмета у којима су се информацијама у вези са узбуњивањем обраћали запослени и друга лица која су покренула поступак унутрашњег или спољашњег узбуњивања.

Инспектората за рад примио је 194 представки (мејл) који су се, пре свега, односили на захтеве запослених за вршење инспекцијских надзора због отказа уговора о раду, као и због тога што им послодавац није обезбедио заштитне маске и рукавице, да раде на удаљености мањој од 2 метра, што им послодавац није организовао превоз од куће до посла и обрнуто или им је организовао превоз у коме је превише путника, који не носе заштитне маске, те им је угрожено здравље, а поједини запослени су тражили савете и одговоре на питања везана за радно-правни статус и остваривање права из области рада у време ванредног стања. 

Поводом ових представки, између осталог, донето је 24 указивања послодавцу, од чега се 18 односи на достављање и употребу заштитних маски и рукавица. Донета су 3 решења о отклањању недостатака и  1 решење о забрани рада на месту рада, а поднета су и 3 захтева за покретање прекршајног поступка против правног лица и одговорног лица у правном лицу.

Такође, путем Контакт центра републичких инспекција Владе Републике Србије, који представља јединствену контакт тачку за подношење представки републичким инспекцијама, достављено је 297 представки запослених и грађана које су се  односиле на захтеве запослених за вршење инспекцијских надзора због отказа уговора о раду (у највећем броју уговор о раду на одређено време), неисплату зарада, као и због тога што им послодавац није обезбедио заштитне маске и рукавице, а и раде на удаљености мањој од 1 и 2 метра, да се у радном простору налази више запослених од дозвољеног броја, што им послодавац није организовао превоз од куће до посла и обрнуто или им је организовао превоз у коме је превише путника, који не носе заштитне маске.

Примљено је и 388 аудио пријава које се углавном односе на ситуацију која се везује за ванредно стање због корона вируса, а у којима запослени и грађани указују на то да послодавци не поступају у складу са препорученим мерама заштите запослених, односно да се ради без маски и заштитних рукавица, као и да се не поштује Уредба о организовању рада послодаваца за време ванредног стања, да запослени добијају отказе и то пре свега у угоститељским објектима и туристичким агенцијама, да су угрожена  права запослених на накнаду зараде у ситуацији када запослени одлуком послодавца због ванредног стања не раде, и друго.

---

 

Обраде и исплате примања

Извршена је обрада и исплата примања за 591.673 корисника права из области социјалне, дечје и борачко-инвалидске заштите у трећој декади марта, као и 587.006 корисника у трећој декади априла. На тај начин реализован је став Владе Републике Србије да се примања корисника који представљају најугроженију категорију становништва исплаћују благовремено.

 

Због специфичности корисника и немогућности да у време полицијског часа подигну своја примања, изменом и прилагођавањем регулативе за исплату у ванредном стању, обезбеђено је да та лица могу располагати својим примањима у сваком тренутку.

 

Такође, када је у питању платни промет, свакодневно је вршена контрола и унос налога за исплату, као и управљање финансијама за 211 индиректних корисника буџета, како би се приоритетне обавезе у доба ванредног стања исплатиле на време. Сагласно успостављеним приоритетима за плаћање и преузимање обавеза од стране Владе Републике Србије, у потпуности je успостављена контрола над плаћањима, како обавеза Министарства, тако и обавеза свих индиректних буџетских корисника овог Министарства.

 

Исплата пензија и новчаних наканда по основу права из ПИО извршена је за 1.707.963 корисника из свих категорија за март и почетак исплате за април 2020. године, једном месечно, у целокупном месечном износу почев од марта 2020. године. Такође, извршена је исплата (тромесечни трансфер) пензија и новчаних накнада корисницима права у иностранству – бивше Републике СФРЈ, као и исплата пензија за скоро све кориснике од укупно 240.118 корисника иностраних пензија који имају пребивалиште у Републици Србији. 

 

Субвенције зарада за особе са инвалидитетом из средстава буџетског фонда за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом су благовремено преношене, као и примања свих других запослених.

 

На дан 06.05.2020. године буџет Министарства (након умањења од 2,5 милијарди динара) износио је 124,6 милијарди динара, од чега је реализовао 38,2 милијарде динара (30,69%), што се може сматрати успешним (равномерна динамика износила би 33,33%), имајући у виду привремен прекид преузимања и плаћања одређених обавеза у току трајања ванредног стања.

 

Припремљени су Предлог ПОФ 2021-2023. година, Годишњи извештај о систему ФУК за 2019. годиниу,  Годишњи извештај о обављеним ревизијама и активностима интерне ревизије за 2019. годину, Преглед набавки и преузетих обавеза, Проспект ЕУРОБОНД (за потребе Управе за јавни дуг ажурирани су подаци из проспекта из надлежности МРЗБСП који се односе на тржиште рада и социјалну политику, запошљавање, систем социјалног осигурања, незапосленост и пензије и инвалидност), Предлог умањења одређених апропријација за потребе ребаланса и Преглед примања из области социјалне, дечије и борачко-инвалидске заштите.

 

Иако је ово Министарство предузело све активности на реализацији конкурса за унапређење положаја особа са инвалидитетом, исплата средстава опредељених савезима удружења особа са инвалидитетом на Програмском конкурсу за унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији у 2020. години није извршена због корекције укупних средстава опредељених у буџету за заштиту положаја особа са инвалидитетом, као и инструкције коју је дало Министарство финансија о трошењу средстава. Министарство је у обавези да донесе нову одлуку о финансирању, узимајући у обзир све новонастале околности, у складу са инструкцијом Министарства финансија.

 

У циљу сагледавања законитости у материјалном и финансијском пословању и наменског коришћења средстава у току ванредног стања, у склопу финансијског управљања и контроле, дати су ванредни задаци службама интерне ревизије и унутрашње контроле инспекције, које ће дати независну оцену функционисања Министарства и установа социјалне заштите у току ванредног стања. 

 

Активности Националне службе за запошљавање

На евиденцији незапослених Националне службе за запошљавање (НСЗ) непосредно пред проглашење ванредног стања било је пријављено 515.145 лица, док је током трајања ванредног стања дошло до смањења броја пријављених тако да се, на дан 06. маја 2020. године, на евиденцији незапослених налази 512.691 лице. 

Електронским путем на евиденцију незапослених лица НСЗ пријавило се 12.856 лица, захтеве за остваривање права на новчану накнаду за случај незапослености поднело је 7.483 лица и издато је 4.877 уверења из евиденције о незапосленим лицима. 

Посредовање у запошљавању обављало се континуирано за актуелна слободна радна места, као и за послодавце који су у овом периоду пријавили потребе за попуњавањем 2.123 слободних радних места. У периоду ванредног стања, 14.349 лица на евиденцију незапослених је радно ангажовано кроз различите облике рада (заснивање радног односа, покретање самосталне делатности, привремено повремени послови).

Највећи број лица која су остала без посла успео је да поднесе захтев самостално, или уз помоћ послодаваца, књиговодствених агенција или трећих лица. Поднето је 7.483 захтева за остваривање права из осигурања за случај незапослености (новчана накнада). Са тиме у вези, редовно је вршена исплата свих новчаних накнада незапосленим лицима (посебна, редовна и привремена новчана накнада).

---

 

Информисање јавности

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања свакодневно је информисало јавност о свим актуелним темама и важним инфомацијама. Било је у непосредном контакту са грађанима и представницима медија, као и са савезима и удружењима особа са инвалидитетом, благовремено их информишући о свим актуелним дешавањима и битним информацијама из надлежности. 

Унапређен је веб сајт апликација путем које грађани могу да  добију све важне информације на једном месту у вези са вирусом COVID-19, која је доступна и за андроид уређаје путем „Google Play“ продавнице.

Покренута је и Viber заједница (https://vb.me/MINRZS), преко којег грађани, који су приступили групи, у овом тренутку њих преко 30.000, редовно добијају све важне информације. Такође, покренут је и Viber заједница канал у циљу благовременог информисања особа са инвалидитетом.

На сајту Министарства објављено је 140 саопштења за јавност, а иста су објављена и на друштвеним мрежама. 

Обрађено је 16.719 питања грађана у аудио формату и 6.505 питања пристиглих на мејл pitanjavlade@minrzs.gov.rs. Углавном је тражена помоћ у решавању проблема социјално угрожених лица и породица, жалба на отказ уговора о раду и појашњење радно-правног статуса и остваривање права из области рада у време ванредног стања. 

О активностима министарства објављено је 4.034 медијска прилога. Било је дупло више реакција на интернету него у истом периоду прошле године, тачније Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је споменуто у 4.711 објава на интернету, док је забележено 11 милиона реакција корисника интернета на објаве у којима се спомиње Министарство. Поређења ради, у истом периоду 2019. године, Министарство је споменуто у 2.654 објаве на интернету, док је број забележених реакција износио 5 милиона. 

Сви ови горе изнети подаци говоре у прилог томе да је током ванредног стања Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања радило у пуном капацитету, професионално и ажурно како би истините информације стигле до сваког грађанина.