"Тестамент", филм о ужасима НДХ, о усташкој мржњи и злочинима који често нису били кажњени, премијерно се приказује у Србији, на иницијативу министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александра Вулина, који за Тањуг каже да му је велико задовољство да може да га погледа и представи читавој српској јавности.

"Филм ће бити приказан и на РТС-у из два дела, 25. и 26. априла, моћи ће да га види цела Србија, а ужас о коме говори не може да се прикаже на било какав пристојан, миран начин. Не можете говорити о усташким злочинима, а да их не прикажете какви јесу. Ја вас молим да филм погледате, молим вас да говорите својој деци о њему", рекао је Вулин.

Када се говори деци о њему, сматра Вулин, о ужасима који су некада постојали, тако се гарантује да се више никада неће поновити и да наша деца никада неће прихватити да било коме другом учине оно што је чињено њиховом народу.

Вулин каже да филм није приказан у нашој земљи пуне 24 године, јер сматра да су Србијом дуго владали људи "који су се извињавали за туђе злочине и људи који су сматрали да, ако не буду говорили о злочинима који су чињени над Србима, да ће тако постати већи Европејци и да ће тако избегавати конфликте са својим суседима и околином".

"Зато што смо ћутали о тим злочинима током читавог постојања Југославије, зато су се злочини и понављали, морамо говорити о њима, да се више не би поновили. Нећете постати ни већи ни бољи човек, ако икада занемарите злочине над својим народом, нећете то постати ни ако занемарите зло усташког фашизма и нећете добро живети са суседима ако не говорите истину", истакао је министар.

Подвлачи да истина о усташким злочинима мора бити испричана, и посебно наглашава да наш народ и свака жртва, јеврејска, ромска, сви пострадали у Јасеновцу заслужују пијетет, пошту и да бар на овај начин сећање на њих буде сачувано.

Говорећи о Зафрановићу као свакако једном од највећих аутора са југословенског простора и "сигурно најхрабријим човеком и највећим антифашистом међу филмских уметницима", Вулин је нагласио да је због "Тестамента" морао да се сукоби са читавим естаблишментом и да напусти своју земљу Хрватску, али и да је остао веран својим идеалима, те да је читав живот посветио антифашизму и борби против усташтва и свих облика фашизма, без обзира како се звали и где се налазили.

"Погледајте ''Тестамент'', морамо да будемо сви поносни што коначно имамо прилику да га погледамо по први пут у Србији и надам се да ће и остале земље са простора бивше Југославије следити наш пример и приказати га и тако одати поштовање жртвама усташког злочина", истакао је Вулин.

Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић, чија је институција била домаћин премијере, нагласио је да је Лордан Зафрановић својим стваралаштвом несумњиво обележио комплетну југословенску кинематографију и "можда као нико до сада" задужио српску кинематографију, бавећи се у својим филмовима темама национализма, ратних злочина и геноцида у Другом светском рату.

"На иницијативу министра Вулина, у прилици смо да погледамо један од најзначајних докумената који кроз покрену слику листа најмрачније странице историје, тај документарни филм из 1993. године фокусиран је на један од најконтроверзнијих периода у хрватском друштву- време НДХ. Представља епски запис успона и пада усташког режима у Хрватској и нека је врста Зафрановићевог тестамента за крвави 20. век", рекао је Пантелић.

Режисер филма Лордан Зафрановић рекао је за Тањуг да је филм почео да ради 1986, када је испоручен ратни злочинац Андрија Артуковић, који је био министар унутрашњих послова НДХ, што је за њега, "као сваког филмаша", био знак да се, поводом тог суђења, отвори слика НДХ, шта је заправо била.

"Ми смо то радили до 1991, када је почео рат и ја сам морао напустити своју земљу Хрватску са тим филмом, јер било га је немогуће завршити. То је била одисеја, ишли смо преко Љубљане, Беча, па Париз, до Прага где сам студирао и имао пријатеље који су били на телевизији. Доста је било да кажем једноставно ту завршити филм, направио сам велику премијеру и добили смо награду Литерарног фонда, то је њихова најбоља и највећа награда за документарни филм те године", рекао је Зафрановић.

Након тога, наводи Зафрановић, ишао је по свету и у специјалним секцијама фестивала приказивао филм, јер је доста дуг, а прошао је Москву, Бијенале, Берлинале, Лос Анђелес у Визентал центру, где га је, напомиње, 2.000 људи гледало, а каже и да је након пројекције дискусија трајала два сата.

"Имао је велики ођек, али се никада службено није приказао ни у Србији, ни у Хрватској. То је интересантно, у Хрватској сам ја то покушавао, када је почело ово дивљање на стадионима, дизање руке у знак фашистичког поздрава "За дом спремни", покушавао сам да разговарам са неким људима из власти у Хрватској, али то није ишло", каже аутор.

Они су се, како сматра, "мало плашили свега тога, јер је Хрватска ишла комплетно у десно", тако да се, каже Зафрановић, због бирача нису усудили да га прикажу, али подвлачи да му није било јасно због чега није приказан у Србији.

"Никада ми није било јасно, нисам могао да схватим зашто није приказан у Србији. И онда смо се коначно договорили са министром Вулином да се филм овде прикаже у спомен дана када су преживели логораши пробили зид и изашли из логора Јасеновац. То је та мала одисеја тог филма", рекао је Зафрановић, који очекује добар пријем код српске публике.

"Филм је интимистички, ту нема текста који је написан, већ ја коментаришем сваки кадар, тако да иза свега стојим. То је потпуно посебан документарни филм, један "раскошни" преглед НДХ из сликописа, са посебним осећајима, посебно при крају, када се показује да је заправо тај сценарио из 1941. и онај из 1991. био готово исти, нажалост", рекао је Зафрановић.

Специјална пројекција документарног филма "Залазак столећа (Тестамент Л. З.)" уприличена је поводом Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, у спомен на 22. април 1945. када је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу - Доњој Градини, у тзв. Независној Држави Хрватској.