Парадом Хрватска Србима поручила да се не враћају
БЕОГРАД - У Београду је данас, поводом обележавања Дана сећања на страдале и прогнане Србе, одржана Меморијална академија, на којој је председник Србије Томислав Николић поручио да је Хрватска војном парадом у Загребу поручила протераним Србима да се не враћају и да их све чека поново.
"Организовали су и војну параду. Наравно да парадом нису обележили Дан победе над фашизмом и нацизмом, Дан победе над концентрационим логорима и геноцидом. Куд би против себе?", навео је председник Србије.
Хрватска је војном парадом, како је истакао, прославила дан када је некажњено побила и протерала свој народ.
"Парадом кажу живим и протераним Србима: не враћајте се, све вас чека поново", поручио је Николић, истичући да је пре 20 година, протеривањем и убијањем Срба из Хрватске, довршен историјски задатак Павелићеве Независне Државе Хрватске.
Како је навео, за само 48 сати, у зверској акцији са елементима геноцида, коју је један део светске заједнице иницирао, а други остао трагично нем и незаинтересован, јер су убијани и протеривани били Срби, решен је хрватски проблем који се звао Република Српска Крајина, територија под заштитом Уједињених нација.
Србија се, према његовим речима, моли да се такво зло никада и никоме не понови.
"Чинимо то мада изгледа да не може само једна страна, српска, константно да пружа руку помирења и сарадње, а да друга страна на сва звона слави туђу несрећу и бол", рекао је Николић.
Србија то чини иако велика већина протераних Срба није решила кључне проблеме који се односе на имовинска питања, одузета станарска права, мада није решено питање неисплаћених пензија, одузетог пољопривредног земљишта, дуговања по основу динарске и девизна штедње, навео је Николић.
"Србија је са своје стране показала искрену посвећеност миру и стабилности у региону и превазилажењу свих отворених питања. Прошлост је болна и оптерећујућа, али будућност мора да се гради у сарадњи и превазилажењу разлика", истакао је председник Србије.
Да би живот будућих генерација био могућ, каже, потребан је компромис и стварање осећања заједништва, а не мржње и потцењивања.
"Потребна је слога. Разумевање. Да би мањинске заједнице прихватале државу као своју, требало би да имају живот достојан човека, макар право на свој језик, писмо, веру, историју, културу", наводи председник.
Док у Хрватској Срби немају право ни да имају натписе на улицама на свом писму, у Србији мањинске заједнице Уставом имају загарантована и већа права од српског народа, поручује Николић, додајући да Србија не очекује апсолутну примену реципроцитета, већ минимум људског достојанства.
Председник Србије је казао и да опростити никад не значи заборавити, али да је Србија кроз историју умела да се у име неких интереса, који су били свачији само не српски, лако одрекне и готово заборави своје жртве.
"Никада није касно да исправимо историјска сагрешења и да памтимо своје који су страдали и још увек страдају", рекао је Николић.
Према његовим речима, победа српског народа је у томе што је преживео и што живи, гради и опстаје.
Патријарх српски Иринеј рекао је да је Србија после 20 година први пут у прилици да покаже бол и ране, наводећи да су Срби, иако мали народ, по броју жртава велики као и Јевреји и Јермени.
''Ово је први пут да можемо јавно да кажемо оно што се десило, јер смо годинама прикривали истину у име лажног братства и јединства, штитећи оне које је требало да изведемо пред суд. Многи су избегли суд овоземаљске правде, али по веровању поред људске постоји правда Божија коју нико не може избећи'', поручио је патријарх.
Он је оценио и да су трагични народи који своју историју, културу и битисање темеље на крви других.
Наводећи да смо много зла проживели, он је истакао да ипак морамо да будемо хришћани и да у сваком човеку треба да видимо брата без обзира ком народу и нацији припада.
Академији, која је почела интонирањем химне "Боже правде", су присуствовали и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александра Вулин, министар правде Никола Селаковић, представници Владе Републике Српске и председника Милорада Додика, чланови Скупштине Србије и других државних органа, градски менаџер Горан Весић и други.
Приказан је и филм о страдању Срба и изведен уметнички програм.