Претрага

Дан сећања на жртве стратишта у Јајинцима, где је убијено скоро 80.000 Јевреја, Срба и Рома у Другом светском рату, обележен је државним комеморативним окупљањем, а церемонију полагања венаца предводила је председница Владе Србије Ана Брнабић која је истакла да се Јајинци никада не смеју поновити, као и да Србија данас води реалистичну и одговорну политику, политику мира, стабилности и развоја.

Церемонији полагања венца присуствовали су министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министар одбране Александар Вулин, министарка правде Нела Кубуровић, и министар омладине и спорта Вања Удовичић, као и заменик градоначелника Града Београда Горан Весић.

Венце су положили и представници општине Вождовац, СУБНОР-а Србија, Удружења логораша 1941-1945, Савези јеврејске заједнице и представници Националног савета ромске националне мањине, као и представници дипломатског кора.

Премијерка Србије, обраћајући се присутнима, поручила је да Србија не заборавља хероје и страдалнике, али да Јајинци нису само место нашег исказивања пијетета према жртвама окупаторовог терора и подсетник на трагедију, већ су заједно са Бањичким и другим београдским мучилиштима висока школа нашег националног морала и индекс вредности слободе која је друго име наше земље и нашег народа. 

"Обавезни смо да лекције из те школе чувамо као окосницу свога идентитета и културе да их преносимо генерацијама које долазе, тако ћемо се одужити и овим хумкама, али и нерођеној деци убијених коју су сањали", казала је.

Брнабић је навела да ће двадесети век остати запамћен као раздобље највећег страдања нашег народа, када су три пута несразмерно веће силе насрнуле на нашу земљу и њене грађане - 1914, 1941. и 1990. године.

Према њеним речима, у ратним сукобима који су се одвијали у току прошлог века пали су милиони наших сународника, војника, цивила, жена и деце, многи знани, али и многи незнани, незабележени и неопојани, који почивају у гробницама Зејтинлика, Крфа, острва Видо, Шумарицама и Краљеву, у јамама Јадовна и Пребиловаца, расути у муљу Саве око Јасеновца и пуштени у хладне воде Дунава испод новосадских мостова, док је милион људи нестало у лудило насилног распада Југославије.

"У периоду од 1941 до 1944. године на овом месту злокобног и застрашујућег назива стрелиште одреди фашистичког окупатора лишили су живота готово 80.000 људи", казала је Брнабић и додала да је овим жртвама и другим жртвама двадесетог века заједничко то да су бранили своје право на живот и слободу и да за туђим никада нису посегли. 

"У времену у којем живимо морамо да донесемо важне одлуке за свој народ и своју државу. Желимо да останемо своји, доследни наслеђу наших предака и да после многих историјских недаћа, трагедија и посртања, па и сопствених крупних грешака отворимо капију среће за нас и за нараштаје који долазе", истакла је премијерка. 

Истичући да се Јајинци никада не смеју поновити, те да је мир највећа вредност, а да га је на Балкану током историје највише недостајало, Брнабић је навела да Србија данас иде три корака испред својих суседа у политици превазилажења наслеђених конфликата. 

"Кроз преговоре са земљама у региону, ЕУ и најзначајнијим светским силама, упорношћу, трпељивошћу, стрпљењем и посвећеним активизмом створили смо уважену и широко прихваћену међународну позицију наше земље. Створена су пријатељства тамо где их је ретко када било и где их је мало ко очекивао и то је можда највећи искорак Србије у последњих 30 година. Његови ефекти виђени су и у расту националне економије", казала је.

Навела је да упркос огромним потешкоћама, отпорима и спотицањима, Србија трага активно за најповољнијим решењем за питање КиМ. 

"Србија данас води реалистичну и одговорну политику, политику мира, стабилности, развоја и то је најбоља порука коју могу данас са овог места да пошаљем нашим грађанима. Резултати те политике биће одуживање свима који су на различите начине стварали славну и часну историју наше земље и нашег народа", закључила је премијерка Србије. 

Присутнима се обратио и преживели логораш Милинко Чекић из Удружења Логораша Јасеновац Београд, који је позвао државне чиниоце на заједничку борбу, како је рекао, не само са појавом фашизма, већ фашистичким деловањем у нашем окружењу и кривотворењу историјских чињеница о страдању српског народа, посебно у Хрватској током Другог светског рата. 

Чекић је казао да је у Јасеновцу убијено више од 700.000 деце, жена, Срба, Јевреја, Рома, те да се то колико их је убијено на 1.000 других стратишта никада неће сазнати.

Поводом обележавања 104. годишњице смрти Гаврила Принципа, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор предводио је у Терезину у Чешкој, у име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, церемонију полагања венаца и одавања почасти.

Церемонија полагања венаца одржана је и у цркви Успења Пресвете Богородице са спомен-костурницом на Олшанском гробљу у Прагу, у којој почива 131 српски војник који су пали  у Првом светском рату. 

Церемонијама су присуствовали делегацијe Министарства одбране и Војске Србије, кадети Војне Академије, студенти и представници Полицијско-криминалистичког универзитета из Београда, представници Амбасаде Републике Србије у Прагу.

Гаврило Принцип рођен је у Обљају, код Босанског Грахова, 25. јул 1894. године, преминуо је у  Терезину, у Чешкој Републици 28. априла 1918. године. 

Терезин су Аустријанци подигли крајем 18. века и састоји се од мале и велике тврђаве. Током Првог светског рата Терезин је коришћен као затвор и логор за ратне заробљенике, а током Другог светског рата као гето и логор. У малој тврђави се налазио затвор у који су били затворени учесници атентата на аустро-угарског надвојводу Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву, Гаврило Принцип, Трифко Грабеж и Недељко Чабриновић. Сва тројица су била затворена у ћелијама (самицама) без прозора и било каквог природног или вештачког светла. У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас постоје само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, који сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије  налази се спомен-плоча. 

На Олшанском гробљу у Прагу је након завршетка Првог светског рата било сахрањено 460 војника са простора некадашње Југославије (ратни заробљеници из Србије и аустро-угарски војници из осталих крајева Југославије), да би након ексхумације и преношења на друга места на гробљу 1930. године остало 268 војника. Према расположивим подацима, током 1938. године са Олшанског гробља у Јиндриховице је пренето 126 војника.

"Иако нисмо учествовали у креирању тог проблема, мораћемо да учествујемо у решавању, јер ако Србија не буде део решења, биће проблем", рекао је Вулин отварајући у Београду први састанак заједничког консултативног одбора цивилног друштва (JC C) између Србије и ЕУ.

Тај одбор ће пратити напредак Србије и давати препоруке влади и институцијама ЕУ.

Вулин рекао је да је овај скуп корак на европском путу и начин да влада комуницира са цивилним друштвом, додавши да ЈЦ Ц представља и начин комуникације ЕУ и Србије, како би европска заједница прихватила наше ставове, разумела наше проблеме и начин на који грађани виде процес европских интеграција и положај Србије у ЕУ.

“Ово није само састанак, ово је пут да и цивилно друштво помогне земљи својим утицајем, ауторитетом у ЕУ и да укаже на проблеме и тражи помоћ”, рекао је Вулин.

Вулин је рекао да ће се заједнички констултативни одбор бавити питањима европских интеграција, али и социјално-економским дијалогом, односом цивилног сектора према друштву и држави.

Заједнички консултативни одбор цивилног друштва (ЈЦ Ц) између Србије и ЕУ чини 18 чланова и репрезентативних пословних, радничких и других интересних група.

То тело основано је у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању и омогућава да цивилно друство прати напредак Србије на путу ка ЕУ и даје препоруке влади и институцијама Србије и ЕУ.

Важно учешће цивилног друштва у процесу преговора

БЕОГРАД - У Београду је данас одржан први састанак заједничког консултативног одбора цивилног друштва (JC C) између Србије и ЕУ, тела које ће пратити напредак на европском путу и давати препоруке Влади Србије и институцијама ЕУ, уз поруку да је учешће невладиног сектора изузетно значајно у процесу преговора.

ЈЦЦ чине представници Европског економско-социјалног комитета (ЕЕSC) и организације цивилног друштва, репрезентативне пословне, радничке и друге интересне групе из Србије.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је да је састанак корак на европском путу и начин да влада комуницира са цивилним друштвом.

ЈЦЦ, према његовим речима, представља и начин комуникације ЕУ и Србије, како би европска заједница разумела проблеме Србије и начин на који грађани виде процес европских интеграција и положај наше земље у ЕУ.

"Ово није само састанак, ово је пут да и цивилно друштво помогне земљи својим утицајем, ауторитетом у ЕУ и да укаже на проблеме и тражи помоћ", рекао је Вулин и додао да ће се одбор бавити питањима европских интеграција, али и социјално-економским дијалогом и односом цивилног сектора према друштву и држави.

Шефица преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић најавила је да ће акциони планови за поглавља 23 и 24, која се тичу владавине права, бути завршени до краја месеца и нагласила да то потврђује да већ постоји сарадња са цивилним друштвом, које је давало препоруке на текстове нацрта акционих планова.

Та пракса ће, како је нагласила, бити настављена и унапређена.

Члан Европског економско-социјалног комитета и копредседавајући ЈЦЦ Цвето Станчић рекао је да је важно да цивилно друштво буде укључено у комплексан процес преговора јер он значи усвајање европског законодавства и бројне реформе које нису увек популарне и које на кратак рок могу имати негативне последице за грађане и бизниз.

"Покушаћемо да убедимо и владу и Европску комисију да будемо мост између српског цивлног друштва и ЕК, као и између српске владе и српског цивиног друштва, и да помогнемо да грађани и друштво боље разумеју тај процес", рекао је Станчић.

Он је оценио да је Србија направила велике кораке напред, почела преговоре са ЕУ и да верује да ће ускоро бити отворена прва поглавља.

Други копредседавајући ЈЦЦ и председник синдиката Независност Бранислав Чанак каже да ће заједнички консултативни одбор радити на томе да Србија ефикасније и потпуније учествује у процесу преговора са ЕУ.

"То ћемо радити уз помоћ пријатеља из Европског комитета који имају велику експертизу и искуство јер су помагали и другим државама у региону које су ушле у ЕУ и већ су проверили шта у тим друштвима треба учинити да би ефикасније ушли у заједницу европских држава", рекао је Чанак.

Он је додао да синдикати, послодавци и цивилно друштво треба да уједине своје капацитете и помогну држави на путу ка ЕУ.

ЈЦЦ је још један канал и платформа која представницима привреде пружа могућност да утичу на процес преговора Србије и ЕУ сматра потпредседник Привредне коморе Србије Мирослав Милетић.

"Ми, посредници између привреде и грађана и државе са друге стране, требало би да имамо приступ процесу европских интеграција, како бисмо помогли нашим чланицама да се припреме и прилагоде", рекао је Милетић и подвукао да су европске интеграције Србије интерес и потреба привредника, како би имали боље услове за пословање.

Заједнички консултативни одбор цивилног друштва између Србије и ЕУ основан је у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању.

Дан ослобођања српске престонице облежен је уз државне и војне почасти а државну церемонију предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, који је нагласио допринос српског народа у борби против фашизма.

"Ми смо народ велике и славне антифашистичке прошлости, а многи већи народи него што је српски не могу да се похвале таквим доприносом у борби за ослобађање човечанства", рекао је Вулин.

Он је нагласио и да је "управо зато на нама да не будемо мањи од својих предака", истакавши да је на нама "да памтимо њихова достигнућа и њихову победу".

На нама је и " да наставим да зивимо за оно што јесте антифашизам", рекао је Вулин који је претходно положио венце на Споменик ослободиоцима Београда и Споменик црвеноармејцу.

Према његовим речцима, управо зато, "као што не може исти венац и почаст да се да и јасеновачким жртвама и јасеновачким анђелима и блајбуршким кољачима, тако не може да се слави и дан када је Београд ослобођен и онај од кога је Београд ослобођен".

Вулин се, у том контексту оштро успротивио захтевима за рехабилитације Милана Недића истакавши да "не могу Коча Поповић и Милан Недић да буду у истом уџбенику".

"Не можемо да будемо и народ који слави антифашистичку традицију и који рехабилитује ратног нацистичког колабрационистичког премијера", рекао је Вулин.

Он је нагласио и да "не може Србија своју антифашистичку прошлост да прода и да је замени за нешто што би неко волео да је било или како мисли да је било".

"Не можемо славити сећања на бањичке логораше и храбрити се успоменом на командата бањичког логора, не може Србија да буде једина земља која је рехабилитовала окупационог премијера", рекао је Вулин.

Према његовим речима, то нису урадили ни Норвежани са Квислингом, Словачи, Французи... са својим сарадницима окупатора "па неће урадити ни Србија са Недићем".

"Не можемо да будемо и антифашистички победници и они који рехабилитују оног који је у борби против фашижма био поражен... не можемо данас славити дан слободе и оног од кога је Београд ослобођен", рекао је Вулин.

Народноослободилачке војске Југославије уз помоћ совјетских савезника ослободили су престоницу 20. октобра 1944. године.

Тиме је окончана окупација Београда током које је страдао велики број грађана, док је сам град претрпео разарање изузетно великог обима.

Венце су такође положили представници Министарства одбране и Војске Републике Србије, Министарства одбране Републике Македоније, представници општине Битољ, дипломатског кора међу којима су били и амбасадор Руске Федерације у Македонији и Босне и Херцеговине, војни изасланици Француске, Грчке, Уједињеног краљевства Велике Британије и Северне Ирске, Италије, Мађарске, Сједињених Америчких држава, Бугарске, Хрватске, НАТО-а и ОЕБС-а, као и Удружења Српске заједнице у Републици Македонији, друга удружења и грађани.
Присутнима се обратио у име Владе Републике Србије државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Поповић који је истакао значај обележавања овог датума и позвао све пристутне представнике дипломатског кора да кад виде и препознају зло, да се истом супроставе и замолио да спрече све активности у свету везане за брисање и прекрајање историјских сећања, као и пропадање и уништавање свих монументалних грађевина и спомен-обележја која сведоче о српској и светској историји.
Истог дана у месту Добровени, на српском војничком гробљу у подножју планине Кајмакчалан такође су положени венци и одата почаст страдалима у Првом светском рату а државни секретар Драган Поповић обратио се присутнима.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања поклања посебну пажњу очувању достојанственог сећања на учеснике и жртве оружаних сукоба у прошлости, као и обогаћивању знања младих о ратним страхотама, феноменима геноцида, Холокауста, успостављања логора за интернирце, концентрационих логора и масовном страдању цивила. Стицање нових знања и овладавање верификованим историјским чињеницама представљају праву брану покушајима историјског ревизионизма и релативизације злочина почињених у прошлости.

Дан примирја у Првом светском рату обележава се у читавом свету државним манифестацијама које се одржавају 11. новембра у 11.00 часова у знак сећања на 11. новембар 1918. године у 11.00 часова када је на снагу ступило примирје у Првом светском рату.

Република Србија се са поносом и пијететом сећа стотина хиљада цивила и ратника, невино и јуначких пострадалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године (1914-1918.)

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања покренуло је иницијативу за спречавање злоупотребе „деце улице“. Министарство је својим налогом обавезало центре за социјални рад - органе старатељства у Републици Србији да у складу са својим надлежностима предузму мере и активности у организовању помоћи и подршке „деци улице“, односно деци жртвама насиља и злоупотребе која „живе и раде на улици“ и баве се просијачењем, прањем ветробранских стакала, скупљањем секундарних сировина из контејнера за одношење отпада, продајом цвећа у касним ноћним сатима итд.

Налог садржи следеће:

• Да се формира посебан тим у чијем саставу ће бити стручњак органа старатељства, полицијски службеник полицијске управе или одељења полицијске управе, представник подручног дома здравља (педијатријска служба, предшколски или школски диспанзера);
• Да се реализује целовита и континуирана социјална и породично правна заштита ове деце што подразумева да је центар за социјални рад – орган старатељства дужан, у свим случајевима за које има сазнање да се деца злоупотребљавају у циљу експлоатације или се затекну да обављају напред описане радње, одмах применом члана 332. став 2. Породичног закона («Службени гласник РС» бр 18/2005), децу одузети од родитеља, старатеља или лица код кога се затекну и обезбедити им бригу о здрављу, егзистенцијалне потребе и безбедност (мере старатељске заштите, смештај у установу социјалне заштите или хранитељску породицу);
• Да се према родитељима, старатељима или лицима код којих се деца затекну, предузму мере кривичноправне заштите деце од злостављања и занемаривања, односно поднесу кривичне пријаве због евентуално учињеног кривичног дела «запуштања и злостављања мал. детета» из члана 193.  Кривичног законика РС («Службени гласник РС» бр 86/2005,88/2005-испр.107/2005-испр 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013);
• Да се према родитељима малолетног детета који злостављају, занемарују или грубо злоупотребљавају родитељско право, предузму мере грађанско - правне заштите од злостављања и занемаривања малолетног детета, односно покрене поступак за потпуно лишење родитељског права у складу са чланом 81. Породичног закона Републике Србије;
• Да се Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања-Сектору за бригу о породици и социјалну заштиту, достављају тромесечни писани извештаји о реализацији датог налога.

У складу са налогом у 115 центара за социјални рад – органа старатељства  формирано је или је у поступку формирање посебних тимова.  По наведеном налогу Министарства у целој Републици Србији центри за социјални рад предузели су следеће мере у помоћи и подршци „деци улице“:

• деца измештена из породица и обезбеђен им смештај у систему социјалне заштите - смештај у хранитељску породицу: 20, смештају у установу социјалне заштите: 26, планирано издвајање из угрожавајуће породичне средине: 4;
• процењене породице са децом са којима ће се радити на постизању родитељске компетенције и на тај начин остварити право детета на обезбеђивање услова за њихов несметан раст и развој и право детета да се пре свих других о њему старају родитељи: 79;  
• породицама са „децом улице“ према којима је обезбеђена подршка кроз пружање услуга социјалне заштите: 43

На основу извештаја који су периодично достављани Министарству о активностима које су предузимали центри за социјални рад-органи старатељства на организовању заштите ове циљне групе деце, констатовано је, да у конкретној ситуацији у значајној мери изостаје структуирана, целовита и континуирана сарадња са органима унутрашњих послова и локалним самоуправама у којима постоји, комуналном полицијом који на основу својих надлежности и начина рада на терену, могу у великој мери допринети откривању ових случајева.

У циљу унапређења рада и постизања вишег степена ефикасности у организовању заштите, помоћи и подршке деци жртвама насиља, злостављања и злоупотребе („деце улице“), ово Министарство је 21. маја 2018. године, под бројем 560-00-334/2018-01 издало налог свим центрима за социјални рад – органима старатељства, а посебно овим институцијама социјалне заштите у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, где је ова појава најраширенија.

На данашњи дан налог је послат и свим општинама у Републици Србији.

• Да у року од 15 дана од дана добијања овог налога  организује састанак са Полицијском управом за град или полицијском станицом у локалној самоуправи на територији своје надлежности и комуналном полицијом, уколико у локалној заједници иста постоји, у циљу успостављања структуиране, целовите и континуиране сарадње на откривању случајева насиља над децом, злостављања и злоупотребе деце која „живе и раде на улици“ и баве се просијачењем, прањем ветробранских стакала, скупљањем секундарних сировина из контејнера за одношење отпада, продајом цвећа у касним ноћним сатима итд, нарочито кроз организовање заједничких континуираних и периодичних акција, обиласка уобичајених места на којима се деца злостављају и злоупотребљавају;
• Да се у сваком откривеном случају по хитном поступку у складу са чланом 332. став 2. Породичног закона, дете одузме од родитеља, или старатеља или од лица код кога се дете затекло;
• Да се у складу са извршеним проценама стручњака органа старатељства против родитеља или старатеља детета или лица код којег се дете затекло предузму мере грађанскоправне и кривичноправне одговорности:

1. Покрене парнични поступак за лишење родитељског права;
2. Покрене поступак за заштиту права детета, односно за забрану одржавања личних односа са дететом;
3. Покрене парнични поступак за изрицање мере за заштиту од насиља у породици;
4. Поднесе кривична пријава због евентуално учињеног кривичног дела запуштање и злостављање малолетног детета или насиља у породици;

• Да се по хитном поступку предузму мере ургентне заштите детета и обезбеди:

1. Безбедност,
2. Брига о здрављу;
3. Егзистенцијални услови;
4. Психосоцијална подршка;
5. Заступање детета (детету постави старатељ);
6. Други услови за остваривање права детета на образовање и васпитање;

Основ поступања стручњака центара за социјални рад - органа старатељства, у извршавању овог налога, што се подразумева и што је видљиво из напред наведених података, је поштовање свих права детета, а посебно права на обезбеђење услова за несметан раст и развој и права да се пре свих других о њему старају његови родитељи.

Терезин, Чешка Република – Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, у име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, а у оквиру комеморативних свечаности у Чешкој Републици, предводио је церемонију полагања венаца и одавања почасти  у Терезину код спомен-плоче Гаврила Принципа поводом обележавања 105. годишњице од смрти и обратио се присутнима. 

У складу са Државним програмом обележавања, истог дана одржана је   церемонија и у цркви Успења Пресвете Богородице са спомен-костурницом, на Олшанском гробљу у Прагу, у којој почива 131 душа српских војника који су пали  у Првом светском рату. Венци су положени на спомен-плоче посвећене палим српским војницима из Првог светског рата и на спомен плочу југословенском краљу Александру Карађорђевићу.

Церемонијама су присуствовали и делегација Министарства одбране и Војске Србије, кадети Војне Академије, представници и студенти Полицијско-криминалистичког универзитета из Београда, први саветник у Амбасади Републике Србије у Прагу Љиљана Говедарица, представници Републичког завода за заштиту културе-Београд, борачких удружења и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Гаврило Принцип рођен је у Обљају, код Босанског Грахова, 25. јул 1894. године , преминуо је у  Терезину, у Чешкој Републици 28. априла 1918. године. 

Терезин су Аустријанци подигли крајем 18. века и састоји се од мале и велике тврђаве. Током Првог светског рата Терезин је коришћен као затвор и логор за ратне заробљенике, а током Другог светског рата као гето и логор. У малој тврђави се налазио затвор у који су били затворени учесници атентата на аустро-угарског надвојводу Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву, Гаврило Принцип, Трифко Грабеж и Недељко Чабриновић. Сва тројица су била затворена у ћелијама (самицама) без прозора и било каквог природног или вештачког светла. У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас постоје само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, који сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије  налази се спомен-плоча. 

На Олшанском гробљу у Прагу је након завршетка Првог светског рата било сахрањено 460 војника са простора некадашње Југославије (ратни заробљеници из Србије и аустро-угарски војници из осталих крајева Југославије),да би након ескумације и преношења на друга места на гробљу 1930. године остало 268 војника. Према расположивим подацима, током 1938. године са Олшанског гробља у Јиндриховице је пренето 126 војника.

На плочама се налази ћирилско-методијски крст, смештен у стилизовани круг у горњем делу, грб Краљевине СХС у доњем делу, а у средишњем правоугаонику, који са крстом и грбом чини јединствену целину, натпис:

МУЧЕНИЦИМА И БОРЦИМА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 1914–1918 КРАЉЕВИНА СРБА ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА

У том простору се налази и спомен-плоча посвећена југословенском краљу Александру Карађорђевићу са комадом његове крваве кошуље – одеће коју је носио приликом атентата у Марсеју. 

Ту је било похрањено и тело вође Срба у Хрватској и истакнутог југословенског политичара и министра Светозара Прибићевића (од 19. септембра 1936. до октобра 1968. године, када је пренесено на београдско Ново гробље).

"А неки би желели да га починимо, да Холокауст предамо забораву или да се деси нешто још горе, да га се сећамо површно и погрешно", рекао је Николић, после полагања венац на Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату, који се налази у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту у Београду.

За сећање и помисао на Холокауст, рекао је председник Србије, потребни су видљиви трајни знаци о којима може да се размишља.

"Кроз спознају историје у свој својој суровости морамо се стално подсећати да се историја не би поновила, на неком другом месту или у новом руху. Тек онда ће Холокауст да буде у свести свих нација", поручио је Николић, додајући да 27. Нисана (хебрејски први месец) заједно за Јеврејима из читавог света обележавамо Дан сећања на Холокауст, трагедију која је задесила јеврејски народ, а у којој су учествовали и други народи, вољно или невољно.

Николић је истакао и да Србија није била поштеђена монструозног плана Коначног решења, те да су Јевреји и сви они који су се супротставили нацистичкој идеји били мета прогона.

У таквим условима, истакао је председник Србије, била је храброст спашавати некога ко је био Јеврејин, а људи који се нису приклонили окупатору исказали су у тим данима велику храброст.

"Широм Србије грађани су помагали прогоњеним Јеврејима. Данас када нажалост постоји и појава негације Холокауста потребно је на један нови начин упознати генерације са страдањем Јевреја, Срба, Рома и других националности и свим погубним аспектима нацистичке идеологије", истакао је Николић.

Он је поручио да Холокауст мора да се прикаже онакав какав је био без убацивања тривијалних, "али лако сварљивих чињеница" без маргинализовања до негације и језиве прошлости и истине.

"Свет се мења и ми морамо да будемо свесни да доприносимо обликовању будућности. Начин на који то радимо, да ли то радимо чињењем или нечињењем, на позитиван или негативан начин, одразиће се на будућност. Зато је важно да уложимо максималан напор да будуће генерације живе у миру и слози, без страха од сукоба и ратова", поручио је председник Србије.

Николић је предводио централну државну комеморативну церемонију одавања почасти поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста.

Пошту жртвама су одали и председница Скупштине Србије Маја Гојковић, а у име Владе Србије министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић.

Церемонији одавања почасти присуствовали су и преживели Холокауста, потомци жртава, некадашњи заточеници логора смрти у Другом светском рату, представници Савеза јеврејских општина Србије, председник Националног савета ромске националне мањине, министри Владе Србије, представници Скупштине Србије, председник Скупштине града Београда, чланови дипломатског кора, удружења и грађани.

Србија ће се увек борити протв фашизма и пружиће правду Јеврејима

БЕОГРАД - Председник Владе Србије Александар Вучић данас је, у поруци поводом Дана сећања на жртве холокауста, поручиом да ће Србија донети законски оквир и да ће, после много година, пружити правду јеврејској заједници за страхоте кроз које су прошле јеврејске породице које су остале без својих наследника.

"Међународни Дан сећања на жртве холокауста званично обележава цела Србија, њене институције, али и њени грађани. У времену када су исписиване најмрачније странице модерне људске историје, и наш српски народ уписан је у круг оних којима је било намењено да нестану са лица земље", навео је премијер.

"Дубоко се клањамо жртвама свих других народа, посебно јеврејског, који је прошао кроз голготу најтрагичнијих размера једне велике нације. Управо због тога, Србија данас обавештава домаћу и светску јавност да ће донети законски оквир и да ће, после много година, пружити правду јеврејској заједници за страхоте кроз које су прошле јеврејске породице које су остале без својих наследника", рекао је Вучић.

"Србија ће се увек и доследно борити против фашизма и фашистичких тенденција у нади да Треблинка, Аушвиц и Јасеновац никада неће бити заборављени, као ни најстрашнији злочини које су починили немачки нацисти и хрватске усташе", поручио је премијер поводом Дана сећања на жртве холокауста.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста, 27. јануар, установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација.

Запослило се преко 2.000 особа са инвалидитетом са Националне службе запошљавања, а 1.759 је прошло обуку у тој служби, рекао је Вулин новинарима током посете Дома за дневни боравак особа ометених у развоју "Сунце" у селу Водице код Прокупља.

Вулин је казао да је ове године учињен искорак у погледу активних мера запошљавања којим је предвиђено запошљавање више од 7.000 особа са инвалидитетом.

"До сада је одобрено 1.683, а пријавило се више од 2.500", рекао је Вулин и позвао послодавце да се пријављују, јер места има.

Уколико послодавци имају предрасуда, па се због тога не пријављују, онда се са тим мора борити читаво друштво, јер нико не може бити дискриминисан у 21. веку због свог инвалидитета, поручио је министар.

Мерама је придвиђено да се издвоји 20 одсто више средстава за запошљавање особе са инвалидитетом у односу када се запошљава особа без инвлаидитета, па је тако накнада код самозапошљавања 200.000 динара, а код новог запошљавања од 180.000 до 280.000 динара, додао је Вулин.

У Дому "Сунце" тренутно борави 17 корисника, а капацитет би могао да буде проширен и до 60 корисника, па би тај дом могао да прерасте и у регионалну установу, речено је приликом обиласка.

Министарство је издвојило 375.000 динара за пластенике, један је подигнут, а други ће бити урађен, у коме деца и особе ометене у развоју кроз радну терапију унапређују квалитет свог живота.

Вулин је рекао да је Министарство ове године издвојило 319 милиона динара за удружења и овакве пројекте.

"Обрадовати децу са сметњама у развоју је више од радног задатка, то више није радни задатак, то је част и задовољство", казао је Вулин и указао "да таква деца не смеју живети крај нас, она морају да живе са нама".

Вулин је захвалио локалној самоуправи и Топличком округу на подршци коју пружају Дому, а директор те установе Драгослав Петровић захвалио је министру и донаторима на помоћи.

Производи из пластеника користе се за припрему оброка корисника, а у склопу установе ради логопед са савременим логопедним сетом, корисници израђују предмете народне радиности.

Оснивач Дома је Удружење оболелих од мишићних и неуромишићних болести из Прокупља.

Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Игор Јурић оснивач Fондације Тијана Јурић, поводом Међународног дана нестале деце обишли су данас хранитељску породицу у Старој Пазови која представља добар пример посвећености и бриге о деци.

Министар Ђорђевић овом приликом поручио је да брига о деци мора бити на највишем могућем нивоу и да свако дете заслужује безбрижно детињство.

„Република Србија урадила је много у циљу заштите деце. Усвојена је Стратегија превенције  и заштите деце од насиља за период од 2020. до 2023. године са двогодишњим акционим планом за њено спровођење, на шта смо чекали дуги низ година. Конвенција Уједињених нација о правима детета и низ међународних и регионалних уговора у области заштите људских права наглашавају да право на заштиту од свих облика насиља представља основно право сваког детета", рекао је Ђорђевић.

Он је истакао да према последњем попису,  21 одсто становништва у Србији чине деца и да свако од њих заслужује бригу, љубав и пажњу.

„ Деца поред биолошких породица живе и у установама у систему социјалне заштите и хранитељским породицама. Пажња и љубав коју добијају мора бити свуда једнака, а наш задатак је да као друштво не дозволимо да у будућности ниједно дете не пати, да станемо на пут насиљу над децом и спречимо њихов нестанак. Породица у којој смо данас је пример добре праксе, они тренутно на хранитељству имају троје деце а уверили смо се да их одгајају на прави начин", рекао је министар.

Игор Јурић каже да највише нестају деца из хранитељских породица и да се томе мора стати на пут.

„Данас смо у посети породици која се хранитељством бави од 2008. године, до сада су одгајали око двадесеторо деце, посвећено и са много љубави извели су их на прави пут.  Они треба да буду пример и другима. Морамо више да бринемо о деци, да радимо сви заједно на томе како бисмо спречили нестанак деце и обезбедили им срећно одрастање. Многи од укупног броја несталих постају жртве трговине људима, а одређени број никада се не пронађе. Верујем да ће Стратегија која је усвојена допринети да деца буду заштићенија у Србији ", рекао је Јурић.

У Републици Србији постоји свеобухватни, лако доступан сервис са високо професионализованим, интердисциплинарним тимом (са психологом, психијатром, социологом, адвокатима итд.) спреман да обезбеди хитну помоћ и заштиту деци у Србији угроженој ма каквим кршењем права дефинисаним од стране Уједињених нација - СОС Дечија линија, која је бесплатна и поверљива, а чији број 116 111 је доступан током 24 сата.

Циљ СОС Дечије линије је обезбеђење правовремене и професионалне подршке деци, и разумевање њихових проблема кроз поверљиви, анонимни СОС телефонски сервис, ради превенције зачетка и/или редукције низа здравствених, социјалних и менталних проблема код деце, помоћи укључења заједнице (полиција, центри за социјалну заштиту итд.) у неким случајевима, и на тај начин доводећи до спречавања угрожавања права детета.