Терезин, Чешка Република – Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, у име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, а у оквиру комеморативних свечаности у Чешкој Републици, предводио је церемонију полагања венаца и одавања почасти  у Терезину код спомен-плоче Гаврила Принципа поводом обележавања 105. годишњице од смрти и обратио се присутнима. 

У складу са Државним програмом обележавања, истог дана одржана је   церемонија и у цркви Успења Пресвете Богородице са спомен-костурницом, на Олшанском гробљу у Прагу, у којој почива 131 душа српских војника који су пали  у Првом светском рату. Венци су положени на спомен-плоче посвећене палим српским војницима из Првог светског рата и на спомен плочу југословенском краљу Александру Карађорђевићу.

Церемонијама су присуствовали и делегација Министарства одбране и Војске Србије, кадети Војне Академије, представници и студенти Полицијско-криминалистичког универзитета из Београда, први саветник у Амбасади Републике Србије у Прагу Љиљана Говедарица, представници Републичког завода за заштиту културе-Београд, борачких удружења и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Гаврило Принцип рођен је у Обљају, код Босанског Грахова, 25. јул 1894. године , преминуо је у  Терезину, у Чешкој Републици 28. априла 1918. године. 

Терезин су Аустријанци подигли крајем 18. века и састоји се од мале и велике тврђаве. Током Првог светског рата Терезин је коришћен као затвор и логор за ратне заробљенике, а током Другог светског рата као гето и логор. У малој тврђави се налазио затвор у који су били затворени учесници атентата на аустро-угарског надвојводу Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву, Гаврило Принцип, Трифко Грабеж и Недељко Чабриновић. Сва тројица су била затворена у ћелијама (самицама) без прозора и било каквог природног или вештачког светла. У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас постоје само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, који сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије  налази се спомен-плоча. 

На Олшанском гробљу у Прагу је након завршетка Првог светског рата било сахрањено 460 војника са простора некадашње Југославије (ратни заробљеници из Србије и аустро-угарски војници из осталих крајева Југославије),да би након ескумације и преношења на друга места на гробљу 1930. године остало 268 војника. Према расположивим подацима, током 1938. године са Олшанског гробља у Јиндриховице је пренето 126 војника.

На плочама се налази ћирилско-методијски крст, смештен у стилизовани круг у горњем делу, грб Краљевине СХС у доњем делу, а у средишњем правоугаонику, који са крстом и грбом чини јединствену целину, натпис:

МУЧЕНИЦИМА И БОРЦИМА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 1914–1918 КРАЉЕВИНА СРБА ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА

У том простору се налази и спомен-плоча посвећена југословенском краљу Александру Карађорђевићу са комадом његове крваве кошуље – одеће коју је носио приликом атентата у Марсеју. 

Ту је било похрањено и тело вође Срба у Хрватској и истакнутог југословенског политичара и министра Светозара Прибићевића (од 19. септембра 1936. до октобра 1968. године, када је пренесено на београдско Ново гробље).