Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић присуствовао је отварању изложбе „Дијанина деца“ у Великој галерији Дома Војске Србије посвећену највећој акцији спасавања деце из концентрационих логора током Другог светског рата.

Дијана Будисављевић спасила је од сигурне смрти више од 7.500 српских девојчица и дечака из концентрационог логора Јасеновац у Независној држави Хрватској.

На изложби су презентоване документарне фотографије, транспортне листе и делови картотеке које је о сваком спасеном детету Дијана водила, а документа су пронађена у београдским, бањалучким и загребачким архивима.

Изложбом су представљене и приче о појединачним судбинама деце која су остала у животу захваљујући акцији Дијане Будисављевић и њених сарадника.

Документарни истоимени филм, под покровитељством Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, биће приказан у уторак 22. маја у Југословенској Кинотеци у свечаној сали.

Венце ће такође положити представници Министарства одбране и Војске Србије, Владе Републике Македоније и Удружења српских заједница у Републици Македонији. Истог дана у месту Добровени, на српском војничком гробљу у подножју планине Кајмакчалан, такође ће бити положени венци и одата почаст страдалима у Првом светском рату.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања поклања посебну пажњу очувању достојанственог сећања на учеснике и жртве оружаних сукоба у прошлости, као и обогаћивању знања младих о ратним страхотама, феноменима геноцида, холокауста, успостављања логора за интернирце, концентрационих логора и масовном страдању цивила. Стицање нових знања и овладавање верификованим историјским чињеницама представљају праву брану покушајима историјског ревизионизма и релативизације злочина почињених у прошлости.

Дан примирја у Првом светском рату обележава се у читавом свету државним манифестацијама које се одржавају 11. новембра у 11.00 часова у знак сећања на 11. новембар 1918. године у 11.00 часова, када је на снагу ступило примирје у Првом светском рату.

Република Србија се са поносом и пијететом сећа стотина хиљада цивила и ратника, невино и јуначки пострадалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године (1914-1918).

29. априла 2019. године у 11.15 часова, државни секретар Ненад Нерић предводио је церемонију полагања венаца и одавања почасти у цркви Успења Пресвете Богородице са спомен-костурницом на Олшанском гробљу у Прагу у којој почива 131 српских војника палих у Првом светском рату.

Церемонији су присуствовали поред представника овог министарства и представници Министарства одбране и Војске Србије, студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда, као и представници удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Србија је, борећи се за мир, једнакост и равноправност у Другом светском рату, показала да је борба против зла у корену њеног бића и тако ће бити заувек, поручила је изасланик председника Републике и министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, која је поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста положила венац на Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату, у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту у Београду. 

Подсећајући да се Међународни дан сећања на жртве Холокауста обележава као сећање на ослобођење концентрационог логора Аушвиц, Кисић Тепавчевић је нагласила да је тада, пре 77 година, враћена силом одузета слобода, нада, живот. 

„Данас се сећамо и свих жртава Другог светског рата, насиља, ужаса, страдања и безумља, које не сме да се заборави и не сме да се понови. Никада више и никоме“, нагласила је Кисић Тепавчевић и додала да брутални злочин над Јеврејима представља највећи пораз човечанства у читавој његовој историји. 

Како је додала, памтећи системско искорењивање јеврејског народа, којем је претходио најтежи облик дискриминације, обавезујемо све нас, као и будуће генерације, да се још више и одлучније боримо да се злочини не забораве и да се више никада не понове.

„Ова сећања су дужност и обавеза свих нас да нашој деци осигурамо будућност у којој владају мир, толеранција и разумевање, а не мржња, насиље и зло. Да их научимо да су слобода, заједништво и мир идеали који покрећу човека да се супротстави сваком сукобу и несрећи. То су једини идеали који воде ка напретку“, навела је Кисић Тепавчевић.

Министарка Кисић Тепавчевић је рекла и да је наша земља увек била на страни слободе и на страни правде, да се увек супростављала сваком облику фашизма и антисемитизма. 

„И данас, са овог страдалног места, још једном поручујемо да заборав и ћутање никада нису били наша опција“, поручила је Кисић Тепавчевић .

Србија је, према њеним речима, земља која одлучно иде напред, поносна на сопствену традицију и идентитет и која својим понашањем данас, као и у Другом светском рату, сведочи да су њене основне вредности слобода и правда, као једини одрживи темељи истинског патриотизма. 

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, у име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, а у оквиру комеморативних свечаности у Чешкој Републици, предводио је церемонију полагања венаца и одавања почасти  у Терезину код спомен-плоче Гаврила Принципа поводом обележавања 105. годишњице од смрти.

Поред државног секретара Антића, полагању венаца присуствовали су Њ.Е. амбасадор Републике Србије у Чешкој Берислав Векић, делегација Министарства одбране и Војске Србије, кадети Војне академије, предствници и студенти Криминалистичко-полицијског универзитета, као и бројна удружења за неговање традиција и борачка удружења.

Гаврило Принцип рођен је у Обљају, код Босанског Грахова, 25. јул 1894. године , преминуо је у  Терезину, у Чешкој Републици 28. априла 1918. године. 

Терезин су Аустријанци подигли крајем 18. века и састоји се од мале и велике тврђаве. Током Првог светског рата Терезин је коришћен као затвор и логор за ратне заробљенике, а током Другог светског рата као гето и логор. У малој тврђави се налазио затвор у који су били затворени учесници атентата на аустро-угарског надвојводу Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву, Гаврило Принцип, Трифко Грабеж и Недељко Чабриновић. Сва тројица су била затворена у ћелијама (самицама) без прозора и било каквог природног или вештачког светла. У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас постоје само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, који сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије  налази се спомен-плоча.

Председник Србије Александар Вучић положио је венац на спомен обележје на стратишту у Јајинцима, где је одржана државна комеморативна свечаност посвећена очувању сећања на више десетина хиљада страдалих у Другом светском рату.

Александар Вучић поручио је свим присутнима да ће Србија чувати слободу и независност без обзира не све притиске.

„Јајинци су били једна од најстрашнијих фабрика смрти у Европи, која је радила по "страшној" рутини - доручак, ручак , вечера, спавање, стрељање, рекао је председник и подсетио да су ту довођени Срби, Јевреји, Роми, сви други који мисле другације, сваког дана у јаме је бацано по 300 људи.

"И данас знамо шта је нацизам, захваљујући и Јајинцима, Јадовну, Пребиловцима, а то је дугорочно ''инвестирање'' у мржњу. Морамо да се сећамо и да се подсећамо на количину смрти која је овде произведена", поручио је Вучић и додао да добро памтимо, да заборавити не смемо, као што не смемо ни стати на путу за богатију и срећнију Србију.

Председник Србије рекао је да је мало држава и народа у свету који су током читаве историје доживели страдања тих размера као што су Србија и Срби.

"Ми хоћемо да инвестирамо у живот и будућност у договоре, размевање, мир и рад који тај мир обезбеђује", рекао је Вучић.

Председник је подвукао да не смемо да заборавимо и не смемо стати на путу за лепшу Србију, али да морамо да опростимо.

"Немамо право да заборавимо на сва наша стратишта, на убијену децу, не смемо заборавити да су заб да су неки хтели семе да нам затру и да су пролили толико крви да нису могли да израчунају колико... Немамо право да заборавимо, али морамо да опростиомо, да гледамо у будућност, због деце, да не пролазе кроз оно кроз шта су прошли њихови преци", закључио је Вучић.

Државној церемонији присуствовали су и председница Скупштине Маја Гојковић, премијерка Ана Брнабић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, министар за заштиту животне средине Горан Триван, градоначелник Града Београда Синиша Мали, представници Српске православне цркве и начелник Генералштаба Србије.

На скупу су били и дипломатски и војно-дипломатски представници више од 20 држава, представници Националног савета ромске националне мањине, Савеза јеврејских општина, Удружења логораша, СУБНОР-а Србије и велики број ратних ветерана.

Некадашњи заточеници логора смрти у окупираној Европи током Другог светског рата, потомци страдалих, представници бројних установа културе, науке, образовања и уметности, ученици београдске основне школе из Јајинаца, као и велики број грађана Београда и читавог низа градова и места у Србији данас су такође у Јајинцима одали почаст свим жртвама Другог светског рата.

***
 

Јајинци су највеће место страдања у Другом светском рату у Србији, јер су нацисти од 1941. до 1944. године на том месту убили више од 60.000 људи, Срба и Јевреја, припадника Народноослободилачког покрета, антифашиста и свих оних који се нису мирили са окупацијом земље и који су пружали активан отпор окупатору.

Жртве су окупатори доводили из концентрационих логора на Бањици и са Сајмишта.

Велики меморијални парк у Јајинцима у оквиру кога се налази и споменик страдалима, отворен је 20. октобра 1964. године, поводом 20. годишњице уласка партизанских снага у Београд.