Претрага

Изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста, предводио је централну државну церемонију код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату.

Том приликом министар Ђорђевић је уз пуне војне и државне почасти положио венац и обратио се присутнима, а његов говор преносимо у целости:

„“Боље је слушати прекор мудрога него да ко слуша песму безумних.“

Ове мудре речи библијског цара Соломона подсећају нас, између осталог, да смо и данас на правом месту у право време и да правилно поступамо када се на достојанствен начин, у свечаној тишини, поново клањамо невиним жртвама Холокауста, а то су шест милиона источноевропских Јевреја, од малог до великог, који су на најсуровији начин опљачкани, понижавани, мучени и убијени у неком од бројних концентрационих логора за истребљење у нацистичкој Немачкој током Другог светског рата. Размишљањем о том зверском злочину геноцида, учи нас цар Соломон, иако је тај процес за неке од нас можда непријатан, можемо боље разумети свет у коме живимо и прихватити одговорност коју имамо за наше поступке у историјском тренутку у ком се налазимо.

Одговорност према жртвама пред којим се данас клањамо обавезује нас да тај сраман период историје Европе не посматрамо као досадно штиво из уџбеника које је потребно само површно меморисати да би се добила прелазна оцена, већ да увек изнова промишљамо о појавама и пропустима у европској цивилизацији који су му претходили и омогућили мрачне околности под којима је тај монструозни злочин спроведен у дело.

Судбина коју су нацисти и њихове слуге наменили Србима и Јеврејима на овим просторима била је врло слична. Најпре педантан попис јеврејског становништва окупиране Србије, затим ношење жуте траке, потом отимачина јеврејске имовине, одвајање мушкараца од жена и деце, сабирање у Логору Топовске шупе, затим гасне коморе и убиства на Бањици, у Јајинцима, Старом сајмишту, нишком Црвеном крсту, душегупке, депортације у логоре Трећег Рајха и затирање трагова вековног присуства јеврејске културе у Европи.

Паралелно са тим збивањима, српски народ у такозваној НДХ на сличан начин доживљава геноцид у усташким фабрикама смрти попут Јасеновца и Крашких јама Велебита, затим и у специфичним изумима усташке зликовачке инвентивности – центрима намењеним истребљењу српске деце у Сиску, Ливну и загребачком Логору Јастребарско.

Управо због непојмљиво великог обима злочина почињеног над Јеврејима у Холокаусту и над Србима у геноциду у НДХ, ми смо данас у обавези да разумемо све чиниоце који су их узроковали, и тако отклонимо и најмању могућност да се нешто слично на тлу Европе понови у будућности.

Можемо разумети да нацистичка идеологија није сасвим искорењена у свету, и да ће увек постојати људи који ће негирати Аушвиц, Јасеновац и било које друго поприште организованог систематског истребљења читавих народа, мушкараца, жена и деце у Другом светском рату и након тога, као и да ће искористити понеки пацовски канал, форум на интернету или неки други маргинални простор да размењују своја екстремистичка мишљења и своје дубоке заблуде и лажи шире у облику пропаганде.

У 21. веку љубав према сопственом народу не сме се испољавати кроз мржњу према другим народима, исто као што тежњу за већим државним суверенитетом не можемо поистовећивати са величањем појмова државе и нације на начин на који су то чинили фашистички и нацистички режими. Споразум који су недавно у Ахену потписали француски председник Емануел Макрон и немачка канцеларка Ангела Меркел учврстио је односе између две државе, али и послао поруку да идеја уједињене Европе и те како има перспективу и не губи на снази.

Попустљивост према екстремној десници од стране политичког руководства било које европске земље зато може донети понеки краткотрајни популистички поен, али дугорочно ће се вратити као бумеранг оном ко иде линијом мањег отпора.

Ми на Балкану, више него остали европски народи, знамо да су максималистички концепти најпопуларнији међу становништвом, али и да су, исто тако, неоствариви у пракси и да представљају најкраћи пут у националну катастрофу.

Европска унија представља највећи мировни пројекат у историји нашег континента, мировни пројекат који се не може остварити без препознавања своје улоге у историјским збивањима, разумевања историјскиг чињеница и прихватања одговорности сваког европског народа за оно што се догађало у мрачним периодима наше заједничке прошлости. Влада Републике Србије зато ни у будућности неће одступати од јасног правца деловања које је прецизно одредио председник Александар Вучић, а који подразумева мирољубиву политику, политику стабилности, политику економског развитка и политику компромиса када је реч о отвореним питањима између нас и наших суседа са којима делимо европску перспективу и европску будућност. А саставни део те европске будућности биће и заједничко исказивање дужног пијетета према свим невиним жртвама злочиначке фашистичке и нацистичке идеологије.

Слава им!“

У склопу обележавања стогодишњице Првог светског рата, данас је крај маузолеја са спомен костурницом у Јиндриховицама одржана и државна церемонија полагања венаца и одавања државних почасти српским ратним заробљеницима преминулим у логору Јиндриховци.
Организатор комеморативних свечаности је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, у сарадњи са амбасадом Републике Србије у Чешкој Републици, Министарством унутрашњих послова и Министарством унутрашњих послова Републике Српске. Венце је на спомен обележја у име Владе Републике Србије положио представник Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Током Првог светског рата територија данашње Чешке Републике била је место интернирања српских ратних заробљеника и политичких затвореника из читаве тадашње Аустро-Угарске. Из тог разлога је и основан заробљенички логор поред места Јиндриховице, недалеко од Карлових Вари. У нечовечним условима, мучени глађу, жеђу и принудним радом, од последица разних заразних болести умрло је 7.100 српских војника који су као ратни заробљеници били интернирани у овај логор.
У Чешку је депортован и Гаврило Принцип, као један од осуђених за учешће у атентату на надвојводу Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године. Умро је у затвору у тврђави града Терезина пред сам крај Првог светског рата, 28. априла 1918. године, од последица туберкулозе костију. Три године након смрти посмртни остаци Гаврила Принципа пребачени су из тадашње Чехословачке у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца и сахрањени у Сарајеву.

У име Српске венац је положио председник РС Милорад Додик, а у име Владе Србије министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.

Венце су положили и председавајући председништва БиХ Младен Иванић, председник скупштине РС Недељко Чубриловић, представници страних амбасада, као и представници институција БиХ и РС и јеврејске и ромске заједнице Србије И РС.

Комеморацији у Доњој Градини присуствује и велики број грађана.

Након полагања венаца одржан је помен жртвама који је служио патријарх Иринеј, а након тога присутнима су се обратили председник Владе Србије Александар Вучић и председник РС Милорад Додик.

Дан сећања на жртве усташког злочина-геноцида у логору Јасеновац, владе Србије и РС заједнички обележавају од 2015. на основу Меморандума о сарадњи у обалсти неговања традиција ослободилачких ратова и годишњице историјских догађаја.

Вучић: Наш посао да створимо земљу изван сваког зла

Наш је посао да, супротно онима који би да на Балкану мењају границе, да праве своје велике државе не питајући никога, па ни Србију чију би територију да отимају, наш је посао да их победимо политички, без рата, да створимо државу изнад сваког зла, поручио је данас премијер Србије Алексанадар Вучић на обележавању Дана сећања на жртве усташког злочина - геноцида у концентрационом логору Јасеновац.

Како је рекао, сваки пут на том га месту порази баналност самог зла, упитавши "да ли су они убијали како би њихов народ постао бољи и колика би цифра убијених Срба задовољавала потребе веће и боље Хрватске?".

"Ја са онима који желе буду банални не могу да помогнем, а мој посао је да Србија и Српска не буду такве, ни просечне ни обичне ни банале, да се суочимо са сопственим грешкама, злом које су други чинили у наше име, али и да објаснимо колико је важно бранити мир", рекао је Вучић додајући да ако будемо приморани умећемо да сачувамо наше, а "наша је слобода је да будемо свој на своме, не тражећи било шта од других".

Како је рекао, није реч само о томе колико је људи убијено, већ да је то убијање званично било оправдано допуштено и пожељно. "То је била платформа државе чисте крви у којоју ће свака нечиста, односно српска, јеврејска, ромска...бити проливена", навео је Вучић.

Казао је да је убијање Срба био мастер план, државни и званични, за читав један народ, зато што је неко имао платформу да ће други народ, када истреби тај, неподобни, непријатељски, сам постати бољи, богатији и успешнији.

"И то, овде, и данас, нико не сме да заборави. Да није реч само о томе колико је људи убијено, него о томе колико људи су хтели да убију", навео је Вучић.

Навео је и да је Јасеновац био радни логор јер је у њему посао био смрт, што, каже, знамо ми и зна читав свет.

Зато, како је рекао, неко може да заобиђе Градину и Јасеновац, да качи табле са усташким поздравима на њих, али да не може да се побегне од баналности тог зла, од његове обичности и просечности.

Подсетио је при томе да министар у НДХ Миле Будак данас има улицу у 15 градова у европској Хрватској, а да је његов програм биом да трећину Срба треба побити, трећину покрстити и трећину протерати, док би остали били само зло сећање".

Са жалошћу је, међутим, констатовао да смо сведоци покушаја повампирења усташке идеологије, која се између осталог огледа и у ревизији чињеница које је историјска наука већ прихватила и настојањима да се рехабилитује Алојзије Степинац и тиме скине одогвонрост за злочине почињене над народом и свештенством СПЦ.

"Чини се да није далеко дан када ће уследити захтев за другачију слику поглавника Павелића и преносу његових остатака негде - недалеко одавде", рекао је Вучић.

Наше је зато, додао је, да створимо земљу коју ћемо морати да бранимо и чувамо, којом ћемо да се поносимо и да је волимо, у којој ћемо остати јаки и велики.

"Никоме и никада нећемо дозволити ни ''бљесак'' ни ''олују'' никада и никоме више", рекао је Вучић, подсетивши да је те речи изговорио први пут пре две године, да их понавља и данас, али и приметио да је Србија збот тога изложена нападима са различитх страна.

Поручио је зато да свако ко живи у Хрватској и ко хоће ту земљу без кола са српским таблицама, без српских производа, чоколадица и бомбона, без српског имена, српских цркава, цултуре, жели такву заправо просечну, обичну и баналну Хрватску.

"И ја, том и таквом, не могу да помогнем. То и није мој посао. Њихов је. А мој посао, наш посао је да наша земља, да Србија, и да, уз њу, и Република Српска, не буду просечне", истакао је он.

Додик: Прошли век - век страдања, овај - век окупљања

Прошли век је био век нашег страдања, а овај мора да буде век нашег окупљања, поручио је данас председник Републике Српске Милорад Додик на обележавању Дана сећања поводом 72 године од злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту, Доњој Градини.

То није окупљање да бисмо другима учинили реванш, већ да нам се нешто слично никад више не деси, рекао је Додик и поручио да је Република Српска створена да Срби буду слободни, јер за нас нема слободе без државе.

“Да смо 1941. године имали РС не бисмо доживели Јасеновац. Зато је РС и створена и опстаје у готово немогућим условима у којима се налази”, рекао је Додик.

Он је истакао да је Српска усмерена ка градњи мира и стабилности, те да нема намеру и не жели дестабилизацију на овим просторима, већ хоће да буде део света који гради мир.

“Али оно што се десило мора да буде убележно и упамћено и зато тражимо да се Јасеновац обележи као место геноцида”, рекао је Додик.

Он је подвукао да је РС одговор и зов за слобоодом, не само за ове генерације, већ и за оне који су поднеле жртву и страдали да би се очувала бит нашег народа.

“Република Српска је синоним за слободу и не можемо је се одрећи”, истакао је Додик и додао да је познато да постоје они који је не желе и да су они близу оне стране “која нас је овде и побила, да су и деца једва остала жива”.

Према његовим речима, преко реке Саве, са хрватске стране, није дозвољено обележавање злочина у Јасеновцу, и зато је захвалио свима који су дошли на комеморацију у Доњу Градину.

Додик је навео да БиХ није место које штити Србе, већ је то РС и Србија, и поручио да је опредељења да никад више не дозволимо никоме да нас побије и да бранимо своје, без обзира колико неко био силан и моћан.

Зато је, подвукао је он, захвалан српском премијеру Александру Вучићу што је дошао на комеморацију, као и на порукам које се чују из Србије да више никад неће бити "Олује" и сличних ствари.

“Србија има легитимно право да брани и одбрани слободу свог народа. РС не жели да дестабилизује никог, али желимо јаку РС и Србију и нека живе РС и Србија и српски слободарски народ где год био”, поручио је Додик.

Он је истакао да морамо да поштујемо старадња других, јер су и они страдали, али је приметио да су некако страдања Срба изгубљена, можда и зато што ни сами нисмо имали довољно пажње и концентрације да се то обележава.

Председник РС је назначио и да су се Срби увек борили за слободу и да нема похода у који су Срби ишли да освајају, а и кад су ратовали ван своје територије, ослобађали су друге.

“А други су се придружили када су видели ко је победник и изградили своју самосталност коју су им Срби поклонили. За кога смо гинули у Трсту? Зато смо то дозволили уместо да градимо српске земље? Имали смо право као победници да одредимо начин на који ћемо живети. Нажалост, то смо пропустили”, рекао је Додик.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић предводиће 7. октобра 2018. године у 11.00 часова на стрaтишту у Јајинцима код Београда државну комеморативну свечаност посвећену очувању достојанственог сећања на више десетина хиљада брутално ликвидираних на том месту страдања у Другом светском  рату.

Државној церемонији присуствоваће представници Народне скупштине Републике Србије, министри у Влади Србије, представници Града Београда, Општине Вождовац, дипломатски и војно-дипломатски представници више од двадесет држава, представници Националног савета Ромске националне мањине, Савеза Јеврејских општина, Удружења логораша, СУБНОР-а Србије, велики број ратних ветерана, некадашњи заточеници логора смрти у окупираној Европи током Другог светског рата, потомци страдалих, представници  бројних установа културе, науке, образовања и уметности, ученици београдске основне школе из Јајинаца као и велики број грађана Београда и читавог низа градова и места у Србији.

Након церемоније полагања венаца, која ће се одвијати уз највише државне и војне почасти, великом броју српских и иностраних званичника, као и окупљеним грађанима обратиће се преживели усташког логора, председник Удружења „Јасеновац“, господин Милинко Чекић и председница Владе Србије, госпођа Ана Брнабић.

После церемоније планиран је уметнички програм под називом  „Човек – број“ у чијем извођењу учествују глумци Нела Михајловић, Иван Јевтовић, Александар Срећковић.

Акредитације: Молимо представнике медија да се акредитују на адресу press@minrzs.gov.rs  најкасније до суботе, до 18 часова.

По свом значају, државна комеморативна свечаност на стрелишту у Јајинцима представљаће највеће окупљање такве врсте у Србији у 2018. години.

Радио телевизија Србије директно ће преносити државну комеморативну церемонију.

Државна комеморативна свечаност на стрелишту у Јајинцима није само догађај који за циљ има очување достојанственог сећања на све невино пострадале током Другог светског рата, већ и истинска прилика да се са највећег места страдања у држави пошаље јединствена порука привржености антифашизму, ненасиљу, разумевању, толеранцији и сарадњи.

Полазећи од тога, Влада Републике Србије упућује позив грађанима да се у достојанственом миру прикључе комемеморативном окупљању у Јајинцима.

Изасланик председника Републике Србије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, предводиће 6. октобра 2019. године у 11.00 часова на стрaтишту у Јајинцима код Београда државну комеморативну свечаност посвећену очувању достојанственог сећања на више десетина хиљада брутално ликвидираних на том месту страдања у Другом светском рату.

Државној церемонији присуствоваће, министри у Влади Србије, Начелник Генералштаба Војске Србије, представници Града Београда, Општине Вождовац, дипломатски и војно-дипломатски представници више од тридесет држава, представници Националног савета Ромске националне мањине, представници Јеврејске националне заједнице, Удружења логораша, СУБНОР-а Србије, велики број ратних ветерана, некадашњи заточеници логора смрти у окупираној Европи током Другог светског рата, потомци страдалих, представници бројних установа културе, науке, образовања и уметности, ученици београдске основне школе из Јајинаца као и велики број грађана Београда и читавог низа градова и места у Србији.

Након церемоније полагања венаца, која ће се одвијати уз највише државне и војне почасти, великом броју српских и иностраних званичника, као и окупљеним грађанима обратиће се преживели усташког логора, председник Удружења „Јасеновац“, господин Славко Милановић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, господин Зоран Ђорђевић. После церемоније планиран је уметнички програм. Радио телевизија Србије директно ће преносити комеморативну церемонију.

Панчево, Јабука  – Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић предводио је 16. децембра 2017. године државну церемонију поводом обележавања Међународног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату која је одржана у оквиру локалитета масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату, у оквиру Спомен-комплекса „Стратиште“ у Јабуци код Панчева.

„Данашњи дан Србија је посветила страдалим Ромима, који су за време Другог светског рата на простору Србије континуирано, систематски и плански убијани од стране нацистичке окупационе власти. Страдали су једнако као и Срби, Јевреји, и остали грађани тадашње Југославије, које су фашисти осудили на смрт само због њихове боје коже, вере, језика или нације“ рекао је у свом обраћању на свечаности државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић, и при том додао да „Србија поштује све своје жртве и све жртве које су страдале од стране Вермахта и њихових савезника током Другог светског рата и да је наш задатак да као део модерне и цивилизоване Европе никада не дозволимо да се геноцид од стране фашиста, њихови бројни злочини и масакри забораве“.

Станковић је приликом свог обраћања поручио да Србија разним подстицајима жели да поправи економску ситуацију, социјално стање и статус Рома у друштву и да едукацијама утиче на подизање свести о значају образовања код припадника ромске популације, а кроз стипендије омогући њихово несметано школовање, и при том нагласио да је циљ државе Србије да Ромима обезбеди посао и веће плате, а не социјалну помоћ и већа социјална примања, да прошири ниво здравствене заштите и да свеобухватним деловањем утиче на боље и ефикасније укључивање Рома у друштво и друштвене токове.

Присутнима се обратио и градоначелник града Панчева Саша Павлов и заменик председника Националног савета Ромске националне мањине Србије Јелена Јовановић.

Венце су поред државног секретара положили и одали почаст страдалима градоначелник града Панчева, представници Националног савета Ромске националне мањине Србије, Дипломатског кора у Републици Србији, удружења и грађани.

У оквиру државне церемоније изведен је уметнички програм у којем су учествовали Београдски камерни хор, са диригентом господином Владимиром Марковићем, тамбурашки оркестар и уметници - глумица Љиљана Драгутиновић и глумац Иван Јевтовић.

Oрганизатор државне церемоније је Владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Градом Панчевом.

Повод за одржавање комеморативних окупљања 16. децембра јесте сећање на 16. децембар 1942. године када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау. Депортација Рома трајала је у периоду између фебруара 1943. и јула 1944. године.Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме - Zigeunerlager.

Заточени Роми потицали су територија Немачке, као и окупираних држава попут Аустрије, Чешко-Словачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза. Током наведеног периода, у Zigeunerlager заточено је више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано.

Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор ``Црвени крст`` у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.

Геноцид над Ромима у Другом светском рату представља једну од најтрагичнијих епизода тог оружаног сукоба која је код савремених генерација скоро потпуно заборављен.

Председник Републике Србије ће, уз пуне војне и државне почасти, положити венац и обратити се присутнима. У име Народне скупштине Републике Србије венац ће положити председница Народне скупштине Републике Србије, Маја Гојковић, а у име Владе Републике Србије министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин.
Централној државној церемонији одавања почасти присуствоваће они који су преживели Холокауст, потомци жртава, некадашњи заточеници логора смрти у Другом светском рату, представници Савеза јеврејских општина Србије, председник Националног савета ромске националне мањине, министри Владе Србије, представници Народне скупштине Републике Србије, градоначелник Београда, чланови дипломатског кора, удружења и грађани.
Молимо да новинари, фоторепортери и сниматељи до места одржавања церемоније дођу из правца паркинга код Бранковог моста.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација. Опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, Генерална скупштина УН руководила се потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње засноване на предрасудама.

Други светски рат однео је, поред осталог, преко шест милиона недужних жртава – припадника јеврејског народа. Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен, Дахау, Мајданек, Јасеновац, Старо сајмиште, Јајинци, логор „Црвени крст“ у Нишу, само су нека од масовних стратишта невиних жртава.
Потреба да се изнова подсећа на страхоте холокауста, као и да се као неистините одбаце тврдње које негирају његов карактер и обим страдања актуелна је у свим демократским државама. Антисемитизам је у одређеној мери присутан и у нашем времену, о чему сведоче изоловани, али и даље присутни инциденти. Нужност сазнавања чињеница и промишљања страховитих последица холокауста допринеће да се у Србији, као и у другим демократским државама, масовно страдање Јевреја у Другом светском рату и у будућности сагледава као оно што по свом карактеру и обиму јесте − један од највећих злочина против човечности у историји.

Председник Републике Србије ће, уз пуне војне и државне почасти, положити венац и обратити се присутнима. У име Народне скупштине Републике Србије венац ће положити председница Народне Скупштине Републике Србије, Маја Гојковић, а у име Владе Републике Србије министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин.
Централној државној церемонији одавања почасти присуствоваће они који су преживели Холокауст, потомци жртава, некадашњи заточеници логора смрти у Другом светском рату, представници Савеза јеврејских општина Србије, председник Националног савета ромске националне мањине, министри Владе Србије, представници Народне скупштине Републике Србије, градоначелник Београда, чланови дипломатског кора, удружења и грађани.
Након церемоније полагања венаца предвиђен је пригодан уметнички програм под називом „Сусрет после…“, у извођењу групе „Авангарда“.
Молимо да фоторепортери, новинари и сниматељи до места одржавања церемоније дођу из правца паркинга код Бранковог моста.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација. Опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, Генерална скупштина УН руководила се потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње засноване на предрасудама.
Други светски рат однео је, поред осталог, преко шест милиона недужних жртава – припадника јеврејског народа. Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен, Дахау, Мајданек, Јасеновац, Старо сајмиште, Јајинци, логор „Црвени крст“ у Нишу, само су нека од масовних стратишта невиних жртава.
Потреба да се изнова подсећа на страхоте холокауста, као и да се као неистините одбаце тврдње које негирају његов карактер и обим страдања актуелна је у свим демократским државама. Антисемитизам је у одређеној мери присутан и у нашем времену, о чему сведоче изоловани, али и даље присутни инциденти. Нужност сазнавања чињеница и промишљања страховитих последица холокауста допринеће да се у Србији, као и у другим демократским државама, масовно страдање Јевреја у Другом светском рату и у будућности сагледава као оно што по свом карактеру и обиму јесте − један од највећих злочина против човечности у историји.

Припала ми је велика част, да вам се данас на овај велики дан, када се цео свет болно присећа једног од највећих геноцида људског рода у историји човечанства, обратим најпре као изасланик председника Републике Србије господина Александра Вучића, али и као министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Овог 27. јануара обележава се тачно 78 година од ослобођења јеврејских затвореника из Аушвица од стране совјетске Црвене армије. На данашњи дан, јеврејском народу враћена је силом одузета слобода, враћена је нада, враћено је право на живот.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста, сваке године обележава се широм света, као сећање на ослобођење концентрационог логора Аушвиц и пада ограде, која је скривала најгору људску трагедију и најмасовнији злочин, који се икада догодио. Данас се сећамо и главе спуштамо у почаст свим жртвама Другог светског рата, Јеврејима, али и Ромима, и Србима и свима онима које је нацистичка рука повела путевима насиља, ужаса и страдања само зато што су припадали другој нацији, вери, имали другачију боју коже, певали или играли другачије од својих џелата, говорили другачијим језиком.

Брутални злочин над Јеврејима, представља највећи пораз човечанства у читавој његовој историји. Тешко је схватити, да је више од 6 милиона недужних људи изгубило животе, само зато што су припадали другом народу. Непојмљиви злочини, које је нацистички режим извршио над Јеврејима у логорима смрти Трећег рајха није био усамљен. Данас гласно говоримо и о злочинима које је починио усташки режим над 700 хиљада жртава, српске, али и јеврејске националности. Јасеновац стоји раме уз раме са Аушвицом, Јадовно са Треблинком, Градишка са Дахаоум, Јастребарско са Терезином и Сремском Митровицом. Говоримо о свим жртвама Другог светског рата које су страдале од руке нацистиста и њихових следбеника и присталица.

Наша држава и народ поднели су велику жртву током Другог светског рата, јер су били на страни слободе и на страни правде, јер су се супротстављали сваком облику фашизма и антисемитизма. Зато, са овог страдалног места, поручујемо да заборав и ћутање никада неће бити наше опредељење.

Ово је моменат када морамо да поставимо и питање колико је свет, и колико су људи научили из својих грешака. Јер, сведоци смо да се поједине земље и данас боре да зауставе величање нацизма кроз забрану нацистичких комеморација, попут оне у Блајбургу, коју су власти Аустрије морале законом да забране 2021. године. И после скоро 80 година и даље је у појединим државама присутно прекрајање историје, скривање сопствених злочина и исмејавање жртава. Пре само неколико месеци, у једној нама суседној земљи, парламент је одобрио обнављање нацистичког гробља, које је само неколико метара удаљено од масовне гробнице готово девет стотина српске деце убијене 1942. године на  Козари.

Србија и српски народ су кроз тешка времена која су пребродили научили да мир и слобода немају цену. Данас је наша држава, предвођена председником Вучићем, земља која иде напред, која води мудру и државотворну политику. Држава која разговара са свима, али која поносно чува сопствену традицију и идентитет. Србија је данас земља која се бори, залаже и живи за мир, за стабилност, која поштује туђе, која брани своје. Иако су Срби много пута кроз историју плаћали високу цену бранећи своју земљу и своја огњишта, нажалост и данас сведочимо томе да се Срби на Косову и Метохији суочавају са најгорим терором, само зато што желе да остану у својој држави у којој су и њихови преци живели вековима уназад. Србија која се за своју слободу пре више векова и деценија борила пушкама и топовима, данас се бори дијалогом, мудро промишљајући за столом, трагајући за компромисом, пружајућу руку помирења свакоме, али не одступајући од онога што је њено и што је у интересу њеног народа.

Иако су о холокаусту и свим ужасима нацистичког режима исписане на стотине хиљада страница, морамо да наставимо да о томе говоримо и подижемо споменике који ће подсећати на највећи погром који је задесио људску врсту. Подсећање на жртве није само поштовање прошлости, то је наша обавеза у будућности.

Зато данас у времену, када званична Приштина, наочиглед целог света који ћути, покреће обнову куће осведоченог нацистичког сарадника и једног од стваралаца 21. СС брдске дивизије Скендер Џафера Деве. У исто време наспрам места где ниче савремени Београд, модерна Србија, овде на Старом сајмишту, ми обнављамо Кулу некадашњег концентрационог логора, у нади да ће то бити, и радећи у том смеру, да то буде зачетак великог Меморијалног центра. На иницијативу, тада председника Владе Републике Србије, а данас  председника Републике Александра Вучића, Србија и наш народ су први у свету, који су испуњујући и поштујући Терезинску декларацију, донели Закон о обештећењу и реституцији жртвама Холокауста, које нису оставиле своје наследнике. Први у свету, баш као што смо међу првима у свету били они који су подржали Балфорову декларацију, која је признала право јеврејском народу на сопствену државу. Та Терезинска  декларација носи име по месту у коме су у Првом светском рату страдали Срби, а у Другом светском рату страдали Јевреји. Не постоји велика разлика између ових догађај, суштина је иста. Многе фабрике смрти, које су биле искључне и угашене 1918. године, од Дахауа, Маутхаузена, Терезина, само су укључене, крајем тридесетих и почетком четрдесетих година прошлог века.

На иницијативу председника Републике Александра Вучића и председника Р. Српске, у Доњој Градини, заједно ћемо градити са Републиком Српском Меморијални комплекс посвећен жртвама Јасеновца, подједнако и Србима, Ромима и Јеврејима. Али ћемо то исто урадити и овде у Београду.

Успомена на невине жртве Холокауста, заштита места страдања и темељно истраживање тог стравичног посрнућа људске расе, није само наша обавеза према свакој жртви, већ и један од основних предуслова стварања друштва заснованог на поштовању појединца, његових права, слобода и различитости.

Да се Холокауст никада не понови! Вечна слава свим жртвама!

У Југословенској кинотеци одржава се централна церемонија обележавања и сећања на невине жртве усташког погрома у нацистичкој творевини НДХ која је створена 10. априла 1941. године.

Премијер Србије Александар Вучић рекао је обраћајући се присутнима да је НДХ највећа гробница Срба.

"Независна Држава Хрватска, формирана 10. априла 1941. године је највећа гробница Срба и масовна гробница за Јевреје и Роме", рекао је Вучић.

"Срби нису људи, они су Срби, они су гори од свега – то је била једина и остала једина нацистичка идеологија НДХ", рекао је премијер Србије.

Подсетио је да је НДХ оснивала и логоре за децу.

"Оснивали су логоре за децу, децу, децу. То је место у којем се и данас чује тишина, тишина гласнија од сваке буке", рекао је премијер.

Каже да су убијали и клали са сладострашћу - "убијали су и клали јер је то била званична политика".

Када је 10. априла проглашена НДХ тамо је живело више од милион Срба, а данас је тај број, подсећа Вучић, за 80 одсто мањи. То је десетковање читавог народа за само 75 година, поручио је премијер.

Вучић је истакао да је неопходно говорити о политици НДХ, која је била истребљење читавог једног народа.

То морамо да сачувамо од заборава и не смемо да пристанемо на било какву ревизију и да се играмо бројкама, рекао је Вучић.

"Према сведочењима оних који су их истребљивали, за четири године убијено је 500.000 Срба, други извори тврде да је коначан број 700.000. И даље остаје питање да ли је то или није истребљење, има ли гриже савести или нема", рекао је Вучић.

Подсетивши на 60 деце којима су одсечене главе, премијер је истакао да је Јасеновац производио смрт пуне четири године и да неко треба да каже да ли је то довољно за грижу савести.

"То није био злочин или дело неког помахниталог лудака, то је била јасна политика државе која је озаконила злочин...", каже Вучић истичући да су о тој политици поново најбоље сведочили њени представници, често боље него њене жртве.

"Таманити све до колевке била је политика једне накарадне државе", нагласио је премијер Србије.

Пристунима се претходно обратио председник Републике Српске Милорад Додик, који је подсетио да је пре 75 година формирана Независна Држава Хрватска и да је то био почетак огромног страдања Срба на овим просторима.

Подсетио је да, пре 70 година, Срби само што су изашли из Првог светског рата који је са собом донео огромна материјална и биолошка страдања, и да су тотално неспремни ушли у Други светски рат - "али са илузијом југословенства".

"Срби расути широм бивших простора Југославије, показали су да су једини спремни да се боре против фашизма. Једини устанак био је на српским националним подручјима, историјски факти говоре да су Срби носили антифашистичку борбу", рекао је Додик.

Срби који су жртвовали своју слободу и идентитет, градећи и прихвативши југословенску идеју, морали су да схвате да то није идеја која афирмише Србе, рекао је Додик.

"Данас имамо Словенију и Хрватску које историја не познаје као организоване државе, а они су у прилици да нам, у тој спирали лошег односа према српском националном идентитету, постављаују вредности и говоре како треба да будемо уређени", рекао је Додик.

Додао је да нас наша вера учи да треба да опростимо, а да "са опростом долази и смирај".

"Али кад год одем у Градину, или било где, то не може ни мени ни мом поколењу да донесе смирај", рекао је Додик.

"Не смемо ми да изгубимо наше емоције и наше сећање на огроман број недужних и страдалих", истакао је председник РС.

Церемонија је почела интонирањем химне "Боже правде".

Кинотека у оквиру програма "Време злочина" приказује филмове неких од најзначајнијих аутора са ових простора - "Јасеновац" Богдана Жижића и "Госпа краљица Хрвата" Крста Шканате.

У Кинотеци су присутни председница Скупштине Србије Маја Гојковић, чланови Владе, представници Републике Српске, начелник Генералштаба Љубиша Диковић, градоначелник Београда Синиша Мали, представници верских заједница, представници Српског народног већа, као и преживели логораши.

rts.rs