Припала ми је велика част, да вам се данас на овај велики дан, када се цео свет болно присећа једног од највећих геноцида људског рода у историји човечанства, обратим најпре као изасланик председника Републике Србије господина Александра Вучића, али и као министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Овог 27. јануара обележава се тачно 78 година од ослобођења јеврејских затвореника из Аушвица од стране совјетске Црвене армије. На данашњи дан, јеврејском народу враћена је силом одузета слобода, враћена је нада, враћено је право на живот.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста, сваке године обележава се широм света, као сећање на ослобођење концентрационог логора Аушвиц и пада ограде, која је скривала најгору људску трагедију и најмасовнији злочин, који се икада догодио. Данас се сећамо и главе спуштамо у почаст свим жртвама Другог светског рата, Јеврејима, али и Ромима, и Србима и свима онима које је нацистичка рука повела путевима насиља, ужаса и страдања само зато што су припадали другој нацији, вери, имали другачију боју коже, певали или играли другачије од својих џелата, говорили другачијим језиком.

Брутални злочин над Јеврејима, представља највећи пораз човечанства у читавој његовој историји. Тешко је схватити, да је више од 6 милиона недужних људи изгубило животе, само зато што су припадали другом народу. Непојмљиви злочини, које је нацистички режим извршио над Јеврејима у логорима смрти Трећег рајха није био усамљен. Данас гласно говоримо и о злочинима које је починио усташки режим над 700 хиљада жртава, српске, али и јеврејске националности. Јасеновац стоји раме уз раме са Аушвицом, Јадовно са Треблинком, Градишка са Дахаоум, Јастребарско са Терезином и Сремском Митровицом. Говоримо о свим жртвама Другог светског рата које су страдале од руке нацистиста и њихових следбеника и присталица.

Наша држава и народ поднели су велику жртву током Другог светског рата, јер су били на страни слободе и на страни правде, јер су се супротстављали сваком облику фашизма и антисемитизма. Зато, са овог страдалног места, поручујемо да заборав и ћутање никада неће бити наше опредељење.

Ово је моменат када морамо да поставимо и питање колико је свет, и колико су људи научили из својих грешака. Јер, сведоци смо да се поједине земље и данас боре да зауставе величање нацизма кроз забрану нацистичких комеморација, попут оне у Блајбургу, коју су власти Аустрије морале законом да забране 2021. године. И после скоро 80 година и даље је у појединим државама присутно прекрајање историје, скривање сопствених злочина и исмејавање жртава. Пре само неколико месеци, у једној нама суседној земљи, парламент је одобрио обнављање нацистичког гробља, које је само неколико метара удаљено од масовне гробнице готово девет стотина српске деце убијене 1942. године на  Козари.

Србија и српски народ су кроз тешка времена која су пребродили научили да мир и слобода немају цену. Данас је наша држава, предвођена председником Вучићем, земља која иде напред, која води мудру и државотворну политику. Држава која разговара са свима, али која поносно чува сопствену традицију и идентитет. Србија је данас земља која се бори, залаже и живи за мир, за стабилност, која поштује туђе, која брани своје. Иако су Срби много пута кроз историју плаћали високу цену бранећи своју земљу и своја огњишта, нажалост и данас сведочимо томе да се Срби на Косову и Метохији суочавају са најгорим терором, само зато што желе да остану у својој држави у којој су и њихови преци живели вековима уназад. Србија која се за своју слободу пре више векова и деценија борила пушкама и топовима, данас се бори дијалогом, мудро промишљајући за столом, трагајући за компромисом, пружајућу руку помирења свакоме, али не одступајући од онога што је њено и што је у интересу њеног народа.

Иако су о холокаусту и свим ужасима нацистичког режима исписане на стотине хиљада страница, морамо да наставимо да о томе говоримо и подижемо споменике који ће подсећати на највећи погром који је задесио људску врсту. Подсећање на жртве није само поштовање прошлости, то је наша обавеза у будућности.

Зато данас у времену, када званична Приштина, наочиглед целог света који ћути, покреће обнову куће осведоченог нацистичког сарадника и једног од стваралаца 21. СС брдске дивизије Скендер Џафера Деве. У исто време наспрам места где ниче савремени Београд, модерна Србија, овде на Старом сајмишту, ми обнављамо Кулу некадашњег концентрационог логора, у нади да ће то бити, и радећи у том смеру, да то буде зачетак великог Меморијалног центра. На иницијативу, тада председника Владе Републике Србије, а данас  председника Републике Александра Вучића, Србија и наш народ су први у свету, који су испуњујући и поштујући Терезинску декларацију, донели Закон о обештећењу и реституцији жртвама Холокауста, које нису оставиле своје наследнике. Први у свету, баш као што смо међу првима у свету били они који су подржали Балфорову декларацију, која је признала право јеврејском народу на сопствену државу. Та Терезинска  декларација носи име по месту у коме су у Првом светском рату страдали Срби, а у Другом светском рату страдали Јевреји. Не постоји велика разлика између ових догађај, суштина је иста. Многе фабрике смрти, које су биле искључне и угашене 1918. године, од Дахауа, Маутхаузена, Терезина, само су укључене, крајем тридесетих и почетком четрдесетих година прошлог века.

На иницијативу председника Републике Александра Вучића и председника Р. Српске, у Доњој Градини, заједно ћемо градити са Републиком Српском Меморијални комплекс посвећен жртвама Јасеновца, подједнако и Србима, Ромима и Јеврејима. Али ћемо то исто урадити и овде у Београду.

Успомена на невине жртве Холокауста, заштита места страдања и темељно истраживање тог стравичног посрнућа људске расе, није само наша обавеза према свакој жртви, већ и један од основних предуслова стварања друштва заснованог на поштовању појединца, његових права, слобода и различитости.

Да се Холокауст никада не понови! Вечна слава свим жртвама!