Претрага

Поводом обележавања 108. годишњице страдања српских интернираца у некадашњем концентрационом логору у Араду у Румунији, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, у име Владе Републике Србије, одао је почаст и положио венац.

Државни секретар Антић положио је венац код обележја у оквиру Арадске тврђаве и код споменика са спомен костурницом на градском гробљу „Помениреа“ у  Араду у Румунији.

У част страдалих, венце су положили представници Министарства одбране и Војске Србије, представници Генералног конзулата Амбасаде Србије, кадети Војне академије и студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда, званичници Републике Румуније, борачка и удружења за неговање традиција из Србије и Румуније.

Венци су положени и на Споменик страдалим југословенским пилотима у Другом светском рату на централном градском гробљу у Темишвару.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и помоћница у сектору за антидискриминациону политику и родну равноправност Нина Митић састали су се са директорком Популационог фонда Уједињених нација за Србију др Доином Бологом.
Министар Ђорђевић  захвалио је директорки Популационог фонда УН на досадашњој подршци и сарадњи и изразио очекивање да ће она бити настављена и у даљој будућности. Ђорђевић је истакао да је значајно партнерство и  подршка коју овај фонд пружа Републици Србији, посебно када је реч о родној равноправности, репродуктивном здрављу и правима.
Др Доина Болога захвалила се на досадашњој подршци Министарства у области заштите жртава родно заснованог насиља међу мигрантима. Др Доина затражила је подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања по питању креирања популационе политике и бриге о старијој популацији.
На састанку је договорена даља сарадња из области бриге о најстаријој популацији и родне равноправности за коју ће бити задужена поред помоћнице министра Нине Митић и новоименована државна секретарка Стана Божовић.

Терезин, Јиндриховице, Чешка Република – У склопу обележавања значајних историјских догађаја, Министарствo за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ће, комеморативним  церемонијама полагања венаца и одавања почасти, у Републици Чешкој обележити 105. година од смрти Гаврила Принципа. 

Државна церемонија биће одржана у Терезинској тврђави  28. априла 2024. године од 12:30 часова, крај спомен-плоче која се налази испред ћелије у којој је Принцип тамновао, а у оквиру некадашњег Аустроугарског затвора.

Цеременија полагања венаца и одавања почасти, у цркви Успења Пресвете Богородице на Олшанском гробљу, где се налази спомен-костурница са 131 сахрањеним српским војником и спомен плоча краљу Александру Карађорђевићу, планирана је истог дана са почетком у 09:30 часова.

Церемонија полагања венаца у некадашњем логору у Јиндриховицама планирана је 29. априла 2024. године (од 11:00 часова) код спомен-костурнице из Првог светског рата у којој почива 7.100 наших сународника.

Државним комеморативним свечаностима и церемонијама полагања венаца и одавања највиших државних и војних почасти, поред представника Владе Републике Србије, присуствоваће и делегација Министарства одбране и Војске Србије, кадети Војне академије, представници и студенти Полицијско-криминалистичког универзитета из Београда, представници Амбасаде Републике Србије у Прагу и удружења Срба из Републике Србије и  Републике Чешке.

Одлуком министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Николе Селаковића по Јавном позиву за подношење предлога пројеката реконструкције, санације и/или конзервације ратног меморијала у 2023. години опредељено је 3.440.000,00 динара Републичком заводу за заштиту споменика културе, ради вршења испитивачких радова са израдом Пројекта статичке санације и конзерваторско-рестаураторских радова на ратном меморијалу Маутхаузен у Републици Аустрији.

Меморијал Маутхаузен је подигнут 1958. године, на простору концентрационог логора из периода Другог светског рата. Пројектант споменика је Братислав Стојановић, док је скулпторски део израдио вајар Нандор Глид. У концентрационом логору Маутхаузен током Другог светског рада боравило је неколико хиљада Срба, од чега је велики број изгубио живот у логору.

Јавни позив за подношење предлога пројеката у 2023. години, надлежним заводима за заштиту споменика културе, објављен је 17. марта 2023. године и био је отворен до 30. септембра ове године.

У јулу месецу Министарство је претходно подржало још укупно 16 пројеката за инвестиционо одржавање ратних меморијала у укупном износу од 32.193.176,00 динара.

Предмет Јавног позива био је финансирање или учешће у финансирању пројеката у 2023. години за инвестиционо одржавање ратних меморијала од значаја за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у циљу заштите ратних меморијала у Републици Србији и иностранству.

Право на подношење предлога пројекта за инвестиционо одржавање ратних меморијала у Републици Србији имају надлежни заводи за заштиту споменика културе, док за инвестиционо одржавање ратних меморијала у иностранству има републичка установа надлежна за заштиту споменика културе.

Државна делегација, у име Одбора Владе Републике Србије, коју је предводио државни секретар Зоран Антић, одала је почаст и положила венац на Спомен-крсту страдалима у логору Велики Међер, из Првог светског рата, у  истоименом малом словачком месту, где је сахрањено око 6.000 особа, интернираца из Србије.

Прва бројка страдалих била је 5.135, међутим, како објашњавају представници Великог Међера и према најновијим подацима из овдашњих архива, та бројка је око 6.000 особа. 

Са председником региона и  градоначелником Великог Међера кренуло се у реконструкцију гробља, ограда је урађена другачије у зиданом смислу, а у оквиру стубова постављене су табле са именима свих  особа које су овде окончале живот.

Присутнима су се обратили директни потомак заточених и страдалих Владимир Лабан, као и председник  општне Велики Међер Маријан Шоки и државни секретар Зоран Антић истичући  снажне пријатељске везе два народа и очување сећања на невине жртве.

Церемонији су такође присуствовали представници Министарства одбране и Војске Србије, генерални конзул Амбасаде Србије у Темишвару, студенти Полицијске Академије из Београда и Бања Луке, званичници Румуније као и удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Истог дана положени су венци и одата почаст код споменика страдалим југословенским пилотима у Другом светском рату који се налази у Темишвару.

У раздобљу Првог светског рата на територији румунског града Арада, прецизније у оквирима Арадске тврђаве, постојао је аустро-угарски логор за интернирце у коме је било заточено више хиљада лица српског порекла. Током четири ратне године, према расположивим подацима страдало је њих 4317.

Сахрањивање страдалих вршено је на две локације:
- у непосредној близини саме тврђаве, на обали реке Мориш и
- на арадском градском гробљу ``Помениреа``;

Локалитет у непосредној близини тврђаве није обележен и претпоставља се да је ту покопан највећи број страдалих.

На Арадском градског гробљу ``Поменириа`` 1932. подигнут је скромни камени споменик изнад костурнице у којој је сахрањен мањи број страдалих.
Залагањем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Генералног конзулата у Темишвару, румунска страна извршила је 2006. године неопходне радове на уређењу споменика и костурнице на арадском градском гробљу ``Поменириа`` те се садашње стање може сматрати у потпуности задовољавајућим.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од тада, посредством Генералног конзулата у Темишвару, измирује трошкове редовног одржавања тог војног меморијала.

Локалитет у близини Арадске тврђаве представља масовну гробницу чија обрада (одређивањем величине, ексхумација, антрополошка обрада посмртних остататака, привремено похрањивање и др.) представља дуготрајан и сложен процес коме треба приступити тек након што са румунском страном буде усаглашена одлука о подизању спомен-костурнице или спомен-обележја на том или неком другом локалитету.
2014. године Генерални конзулат Републике Србије у Темишвару је поднео захтев за постављање спомен-обележја у оквиру Тврђаве у Араду Министарству националне одбране Румуније и спровео поступак јавне набавке, али имајући у виду да је Арадска тврђава историјско обележје потребно је да се прибаве дозволе Министарства културе за гробнице и ратна спомен-обележја која су регистрована на листи историјских споменика. Поступак прибављања дозвола је у току.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић данас је у Доњој Градини, Република Српска приуствовао обележавању Дана сећања на жртве усташког злочина геноцида у Концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина.

Том приликом, министар Селаковић је положио цвет и одао почаст стотинама хиљада невиних жртава усташког терора.

Уочи централне манифестације, министар Никола Селаковић је присуствовао и светој литургији одржаној у Храму светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубији.

Том приликом најавио је почетак разговора о споразуму о одржавању меморијала.

Споменик је подигнут 1917. године и изградили су га српски ратни заробљеници који су били у немачком логору Ламсдорф у част и славу својих страдалих другова.

Скулптура на споменику представља жену која у рукама држи гробни венац - грчку мајку Ниобе која тугује због смрти своје деце. На постаменту стоји натпис" Срби ратни заробљеници својим умрлим друговима". Иначе, споменик је реновиран прошле године.

Према званичној евиденцији Централног музеја на овом гробљу је сахрањено 277 српских ратних заробљеника, чиме овај споменик несумњиво представља најзначајнији српски војни меморијал у Републици Пољској из Првог светског рата.

Иначе, у Пољској ће данас бити обележено седам деценија од ослобађања нацистичког логора Аушвиц-Биркенау, а на комеморативној церемонији Србију представља министар Александар Вулин.

Церемонији која је предвиђена за 16. 30 сати присуствоваће представници око 40 држава и око 300 преживелих логораша.

Истог датума када је Црвена армија 1945. године ослободила Аушвиц-Биркенау, симбол масовног страдања људи, већином Јевреја, у Другом светском рату, у свету се обележава Међународни дан сећања на жртве холокауста, који је 1. новембра 2005. године установила Генерална скупштина УН.

Арад, Румунија – Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић предводиће 16. октобра 2017. године у 14.00 часова комеморативне свечаности код спомен-обележја страдалим интернирцима у Првом светском рату које се налази у оквиру данашње Арадске тврђаве у Граду Араду у Румунији и код споменика  на градском гробљу „Помениреа“ поводом обележавања 102. годишњице од страдања српских интернираца у Араду у Румунији. 

Церемонији ће такође присуствовати делегација Министарства одбране и Војске Србије, генерални конзул Амбасаде Србије у Темишвару, кадети Војне академије из Београда, студенти Полицијске Академије из Београда, званичници Румуније као и удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. 

Истог дана предвиђено је полагање венаца на Споменик страдалим југословенским пилотима у Другом светском рату на централном градском гробљу у Темишвару. 

                                                                                                            ******

У раздобљу Првог светског рата на територији румунског града Арада, прецизније у оквирима Арадске тврђаве, постојао је Аустро-угарски логор за интернирце у коме је било заточено више хиљада лица српског порекла. Током четири ратне године, према расположивим подацима страдало је њих 4317.

Сахрањивање страдалих вршено је на две локације:

- у непосредној близини саме тврђаве, на обали реке Мориш и

- на арадском градском гробљу „Помениреа“;

Локалитет у непосредној близини тврђаве није обележен и претпоставља се да је ту покопан највећи број страдалих.

На Арадском градског гробљу „Помениреа“ 1932. подигнут је скромни камени споменик изнад костурнице у којој је сахрањен мањи број страдалих.

Залагањем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Генералног конзулата у Темишвару, румунска страна извршила је 2006. године неопходне радове на уређењу споменика и костурнице на арадском градском гробљу „Помениреа“ те се садашње стање може сматрати у потпуности задовољавајућим. 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од тада, посредством Генералног конзулата у Темишвару, измирује трошкове редовног одржавања тог војног меморијала. 

Локалитет у близини  Арадске  тврђаве представља масовну гробницу чија обрада (одређивањем величине, ексхумација, антрополошка обрада посмртних остатака, привремено похрањивање и др.) представља дуготрајан и сложен процес коме треба приступити тек након што са румунском страном буде усаглашена одлука о подизању спомен-костурнице или спомен-обележја на том или неком другом локалитету. 

Генерални конзулат Републике Србије у Темишвару је 2014. године поднео захтев за постављање спомен-обележја у оквиру Тврђаве у Араду Министарству националне одбране Румуније и спровео поступак јавне набавке. Поступак прибављања дозвола окончан је почетком октобра 2017. године.