Претрага

Програм за запошљавање и социјалне иновације

Деташман радника: унапређење административне сарадње и приступа информацијама

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је у својству коапликанта подржано финансијски од стране Европске комисије за пројекат ''Деташман радника: унапређење административне сарадње и приступа информацијама'' у оквиру Програма за запошљавање и социјалне иновације Европске комисије (ЕаSI програм).

Пројекат укључује представнике 8 држава, од којих су 4 државе чланице Европске уније (Аустрија, Немачка, Словенија и Италија) и 4 државе које су кандидати за чланство (Србија, Македонија, Црна Гора и Албанија):

Европски центар за социјалну политику и истраживање (Беч)

Истраживачки центар Словеначке академије науке и уметности (Љубљана)

Италијански центар радова салезијанских жена – Асоцијација за стручно оспособљавање (Рим)

Центар за социјално истраживање (Хале)

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (Београд)

Завод за запошљавање Црне Горе (Подгорица)

Европски покрет у Албанији (Тирана)

Асоцијациjа за истраживање, комуникацију и развој (Скопље)

Дужина трајања пројекта је од јануара 2018. године до децембра 2019. године.

Позадина пројекта:

Једна од главних карактеристика миграцијa радне снаге унутар Европске уније је мобилност из земаља са ниским дохотком, често из јужне и источне Европе, према земљама чланицама са вишим приходима, на западу и на северу Европе. Стога су транзициони периоди за потпуни приступ слободи кретања радника на унутрашњем европском тржишту примењени на најновије земље приступања. Као резултат, упућивање радника регулисано Директивом о упућивању радника (96/71/ ЕЦ) је један од главних канала за запошљавање радника из ових земаља у остале земље Европске уније до укидања забране. Очекује се да ће се миграциони тренд наставити када земље кандидати Западног Балкана постану пуноправни чланови, имајући у обзир њихову недавну историју миграција према земљама чланицама ЕУ од пада претходних политичких режима.

Циљ пројекта:

Пројекат има за циљ проактивно решавање питања упућивања радника у предприступној фази, пружањем помоћи земљама источне Европе, а посебно следећим земљама које су у статусу кандидата за чланство – Србија, Албанија, Македонија и Црна Гора, у имплементацији Директиве пре њеног ступања на снагу, као и спречавање социјалног дампинга и минимизирање сродних ризика за раднике.

Начин на који се то ради:

процена институционалних потреба земаља кандидата у циљу припреме за примену Директиве и спречавање социјалног дампинга;

спровођење активности заједничког учења у земљама чланицама заједно са земљама кандидатима како би се омогућило учење од најбољих пракси;

рад у партнерству са политичарима, државним службеницима, државним агенцијама и социјалним партнерима.

Пројекат доприноси европској кохезији и солидарности унутар Европске уније и између Европске уније и земаља кандидата на Западном Балкану, помаже у даљој консолидацији националних стратегија и јача транснационалну координацију између релевантних актера ширег региона Европске уније. Специфични циљеви укључују побољшање транснационалне сарадње са више заинтересованих страна, повећање приступа информацијама, јачање базе података путем емпиријских истраживања и изградњу институционалних капацитета.

Изасланик председника Републике Србије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић предводио је централну државну церемонију поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста и уз пуне војне и државне почасти положио венац код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату који се налази у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту у Београду. 

Mинистар Ђорђевић истакао је да се овог 27. јануара обележава тачно седам и по деценија од ослобођења јеврејских затвореника из Аушвица од стране совјетске Црвене армије 1945. године. 

„У Холокаусту је на монструозан начин убијено шест милиона припадника јеврејске вере и националности. Нацистички пројекат „германског натчовека“ неславно се завршио у бујици Волге код Стаљинграда, под ледом око Лењинграда, у блату Курска и у подножју наших планина“, рекао је Ђорђевић.

Он је истакао да нацисти, у крајњем исходу и упркос свему, нису успели да униште ни јудеохришћански идентитет великог немачког народа.

„Велика већина припадника немачког народа, а нарочито њихове политичке елите, изражавају жаљење због несреће коју су проузроковали у Другом светском рату, указују дужно поштовање жртвама и искрено саосећају у болу потомака жртава Холокауста. Тај идентитет нас обавезује да увек изнова подсећамо све који то не знају или не желе да знају због чега је победа над фашизмом у Другом светском рату једна од темељних вредности Организације Уједињених Нација и уједињене Европе“, рекао је министар.

Ђорђевић је овом приликом послао поруку да није добро одузимати идентитет другом и другачијем човеку или народу, јер можда тиме у свој сопствени идентитет уграђујете нешто што није достојно ни човека ни народа. 

„Нама су више него икад потребни мир, стабилност и јединство, како бисмо сарађивали и интегрисали се у заједничкој европској будућности зарад општег бољитка и напредовања“, закључио је.

Поред министра Ђорђевића венце и цвеће код споменика положили су и изасланик председника Народне Скупштине Републике Србије Верољуб Арсић, преживели Холокауста, потомци жртава, некадашњи заточеници логора смрти у Другом светском рату, представници Савеза јеврејских општина Србије, представници Јеврејске општине Београда, представник Националног савета Ромске Националне мањине, градоначелник Града Београда Зоран Радојичић, чланови дипломатског кора, удружења и грађани. 

Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација. Опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, Генерална скупштина УН руководила се потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње заснованих на предрасудама.

"Све има своје специфичности, али пут је исти, идеја је потпуно иста. Радном мотивацијом, образовањем можете променити свој статус и можете га променити на боље", рекао је Вулин Тањугу.

Према његовим речима, јавни радови итекако могу да помогну Србији у борби против незапослености и људи који кроз такво ангажовање могу да се захвале друштву и покажу колико цене све оно што друштво ради за најсиромашније.

"Мађарска има велико искуство које ће нам помоћи и у прецизирању нашег програма како би смо били што успешнији", рекао је Вулин додајући да два министарства желе да сарађују на пројектима који их спајају у смислу тражења одговарајућих фондова од Европске уније.

Министар је истакао и да радно ангажовање социјално најсириомашнијих категорија није нешто што је специфично за Србију објашњавајући да је то пројекат који се спроводи у читавој Европској унији, па и у Мађарској где је тај процес показао изузетне резултате.

Вулин је истакао да је у Мађарској дошло до пада незапослености захваљујући радном ангажовању, а да су успели да подигну и образовни ниво најсиромашнијег дела становништва што су добре ствари до којих хоће и Србија да дође.
"Мађарска, као чланица ЕУ, подржава управо овакав начин за борбу против сиромаства и незапослености . Радите и учите то јесте пут. Можемо пуно да научимо од Мађарске. Они су испред нас у бројним областима које се тичу социјалне политике", закључио је Вулин.

Он је најавио и да ће сутра у Суботици потписати споразум са првом локалном самоуправом која креће у процес спровођења Уредбе о радној активацији радно способних корисника социјалне помоћи.

Минситар је указао и да је са Балогом разговарао о потреби постизања још неких међудржавних споразума , али и о положају српске заједнице у Мађарској и мађарске заједнице у Србији.
"Са задовољством могу да кажем да су наши односи добри и да наше мањине представљају нешто што нас сигурно спаја и никако нас неће раздвајати", рекао је Вулин додајући да је са Балогом разговарао и о обележавању годишњице Великог рата и о томе да је то прилика да се извуку поуке из прошлости.

Он је истакао и да се са Балогом договорио и да се две инспекције рада много ближе повежу јер суштенски имају исте проблеме, рад на црно, безбедност на раду....
"Морамо да разговарамо јер Србија као будући члан ЕУ мора да се укључи на европско тржиште рада, а ту важе нека правила за које би било добро да их научимо раније", закључио је Вулин.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић присуствовао је колегијуму Социјално – економског савета, где је истакао да је циљ Владе Републике Србије да се поред унапређења положаја радника ради и на побољшању пословног амбијента, што се може постићи једино добрим и континуираним социјалним дијалогом.

Према речима министра, након ванредног стања очекују се бројни изазови, али оно што је битно јесте да је привреда Србије у току ванредног стања била стабилна.

Како каже, нада се да ће Влада Србије на крају године обрадовати грађане повећањем плата и пензија. „Како је и председник Александар Вучић рекао, циљ Владе Србије, коме настављамо да тежимо јесте да просечна плата у Србији 2025. године буде 900 евра, а пензија 440 и то је могуће остварити само заједничким вредним радом и добрим социјалним дијалогом“, рекао је Ђорђевић и захвалио социјалним партнерима на досадашњој сарадњи.

Како је рекао  социјални дијалог у Србији напредује, на седницама захваљујући различитости мишљења доносе се најбоља решења за послодавце, раднике, али и државу.

Следећа 97. Редовна седница заказана је за 2. јул. Према министровим очекивањима том приликом би требало да буду донете одређене одлуке које ће одбрадовати грађане Србије.

Колегијуму су присуствовали председавајући СЕС-а, председник УГС "Независност" Зоран Стоиљковић, председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић и председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Обровић.