Претрага

Поводом обележавања Светског дана жена на селу, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, др Стана Божовић, посетила је домаћинство госпође Савке Данојлић из села Глоговац у општини Богатић. 

Не само да је остала без супруга који јој је био велика подршка и помоћ, већ је госпођа Савка лошег здравственог стања, тешко се креће али упркос томе, одолева свим изазовима. 

Госпођа Данојлић сама одржава цело имање, брине о свему и не дозвољава да јој све недаће које је доживела утичу на осмех на лица, жељу за животом и наду у боље сутра. 

Државног секретара Стану Божовић упознала је са свим изазовима са којима се сусрећу жене које живе на селу, с акцентом на старијој популацији.

„Светски дан жена на селу прилика је да се скрене пажња јавности и целокупне заједнице на тежак положај жена на селу. Пример госпође Данојлић показује да је женама које живе и раде на селу неопходна подршка локалне самоуправе у виду туђе неге и помоћи, као и то да оне никако не смеју бити искључене из друштва“, рекла је др Божовић.

Државни секретар је посебно нагласила да је неопходно побољшати инфраструктуру и омогућити доступност здравствене и социјалне заштите, али да је неопходан и већи степен хуманости и солидарности.

„Протеклих година, Влада Републике Србије и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања радили су много на побољшању положаја жена, и тај рад ће се наставити. Кроз систем државне администрације непрестано радимо на унапређењу положаја жена на селу и забране сваке врсте дискриминације и унапређења родне равноправности“, закључила је др Божовић.

Госпођа Данојлић каже да јој је ова посета веома значила, још једном доказала да ова Влада има слуха за најстарије грађане и да Министарство брине о свим корисницима без обзира на место њиховог становања.

Организатор централне државне церемоније је Влада Републике Србије.

Церемонији ће поред осталих, присуствовати представници Народне скупштине, Владе Србије, ветерани Другог светског рата, преживели заточеници логора смрти и преживели холокауста, носиоци Ордена народног хероја, највиших ратних одликовања и медаља за храброст, представници дипломатског кора, јеврејске и ромске заједнице, верских заједница, великог броја научних института, музеја, архива, угледне личности из области културе, науке и образовања.
Програмом је предвиђен меморијални концерт у извођењу Филхармоније младих „Борислав Пашћан“, у продукцији Народног позоришта у Београду, диригент је Ђорђе Павловић а водитељ програма Златија Оцокољић – Ивановић.

Насиље које се догодило на немачким улицама и трговима 9. новембра 1938. године означило је почетак државно организованог, правно легитимисаног и јавно подржаног прогона Јевреја који је завршен убиством шест милиона недужних мушкараца, жена и деце.
Тај догађај – познат као Кристална ноћ – сматра се симболичним почетком холокауста и обележава се као Међународни дан борбе против фашизма и антисемитизма.

За област социјалне заштите ове године из средстава прикупљених по основу одлагања кривичног гоњења – опортунитета, издвојено је близу 80 милиона динара, а представницима институција социјалне заштите, данас су додељени уговори. 

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић захвалила је Министарству правде што је препознало значај унапређења ове области и истакла да ће реализација ових пројеката значајно унапредити систем социјалне заштите и побољшати услове живота и рада корисника и запослених.

„Свако улагање у систем социјалне заштите је од великог значаја. Ове године опредељено је дупло више средстава него што је било издвојено прошлогодишњим конкурсом и хвала на томе. Средства ће бити опредељена за набавку санитета и специјализованих возила за особе са инвалидитетом,  реновирање просторија,  замену фасаде и столарије, као и набавку медицинске опреме“, навела је министарка.

Кисић Тепавчевић је рекла да се у систему социјалне заштите налазе корисници којима је помоћ најпотребнија и истакла да сви морају да удруже снаге и активности и средства усмере на побољшање услова њиховог живота.

Средства прикупљена по основу одлагања кривичног гоњења додељује комисија Министарства правде, а министарка правде Маја Поповић  је овом приликом истакла да је на свим досадашњим конкурсима финансирано 600 пројеката од јавног интереса и да је испуњена сврха уложеног новца.

За реализацију мера активне политике запошљавања у 2022. години опредељена су средства у износу 6,5 милијарди динара, изјавила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, која је са директором Националне службе за запошљавање Зораном Мартиновићем потписала Споразум о учинку НСЗ за 2022. годину. 

Кисић Тепавчевић је навела да су тим споразумом дефинисани циљеви, планови и активности НСЗ у наредном периоду, који су у потпуности у складу са Стратегијом запошљавања. Споразум, према њеним речима, отвара могућност да пре свега млади људи, али и друге теже запошљиве категорије, у што краћем року пронађу место на тржишту рада. 

Проф. др Кисић Тепавчевић је указала да су током претходне године постигнути значајни резултати када је у питању тржиште рада, да су реализовани сви циљеви који су били предвиђени прошлогодишњим Споразумом о учинку НСЗ, да је стопа незапослености смањена, да су спроведене мере активне политике запошљавања у које је било укључено више од 18.000 људи, да је у току спровођење другог круга програма „Моја прва плата“.

Кисић Тепавчевић је додала да је Влада Републике Србије, мотивисана оваквим одличним резултатима, ове године издвојила још већа финансијска средства за мере активне политике запошљавања – 1,3 милијарде динара више у односу на претходну годину, а да је предвиђено да у те мере буде укључено више од 20.000 људи, од којих је више од 2.000 особа са инвалидитетом. 

„Овакве активности показују да је јасан циљ Владе Републике Србије да се унапреди положај на тржишту рада, пре свега најосетљивијих категорија становништва, да се повећа стандард свих грађана Србије и да Србија иде путем напретка“, истакла је Кисић Тепавчевић.

Директор НСЗ Зоран Мартиновић рекао је да су се потписивањем овог споразума стекли услови  за расписивање јавних позива за програме запошљавања у 2022. години и да се послодавци и незапослена лица определе за неки од програма.

„Верујем да ћемо и ове године бити захвалан партнер послодавцима и незапосленим лицима и да ћемо на тај начин омогућити да се слика на тржишту рада и даље креће у позитивним правцима и да утичемо на повећано запошљавање лица која се налазе на нашој евиденцији“, истакао је Мартиновић.

Реч је о КСАФА уређају који је адекватан и за децу са дефицитом пажње, а који је обезбедило Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у оквиру стално отвореног конкурса за унапређење положаја особа са инвалидитетом у Србији.

Вулин је истакао да свој деци која се школују на специфичан начин треба да се обезбеде највиши могући стандарди.

"Министарство рада је са Министарством просвете обезбедило за све наше специјалне школе све што је од нас тражено. Шта год су 44 наставне јединице тражиле од нас добиле су - интерактивне табле, логопетске уређаје.. Велико ми је задовољство што учествујем у овоме", рекао је он.

Вулин је навео да је од 1. јануара ове године до 31. марта запослена 991 особа са инвалидитетом што је 25 одсто више у односу на исти период прошле године, а како је рекао, целе прошле године запослено је 5.860 особа са инвалидететом.

Шарчевић је након обиласка школе и уручења неопходне донације рекао да нов закон из области образовања предвиђа могућност да деца истовремено похађају редовну и специјалну школу.

"Данас смо били на једном феноменалном часу где се три часа раде у једном и деци није досадно.Може се учити граматика и књижевност, географија и историја и то је управо смисао новог закона о системском образовању - нови наставни програм, којим ће деца бити растерећенија и лакше ће применити стечено знање", навео је он.

Како је додао ради се и нов закон о високом образовању који између осталог предвиђа, због увећаног броја студија у ИТ сектору, могућности да индустријски предавачи уђу у систем.

Упитан о дешавањима у Матиматичкој гимназији односно наводима да пензионисане професоре због забране запошљавања у јавном сектору замењују бивши запослени који су раније проглашени технолошким вишком, Шарчевић је појаснио да је тај проблем решен договором и да ће нов закон обезбедити "високе компетенције директорима" да не би долазило до сличних ситуација.

На предлог председника Владе Републике Србије, Александра Вучића, одлучено је да Република Србија и Република Српска од сада заједно обележавају четири значајне историјске годишњице Републике Српске. Реч је о датумима:
15. фебруар, Први српски устанак, манастир Добрун у Вишеграду;
22. април, Дан сећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина;
3. јул, Битка на Козари, Национални парк „Мраковица“ код Приједора;
21. новембар, Дан уласка српске војске у Бањалуку.
А 28. јуна ове године представници Владе Републике Србије и Владе Републике Српске заједно ће, у Београду, открити споменик Гаврилу Принципу и обележити годишњицу Боја на Косову –Видовдан.

Поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста,  министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић присуствовао је пројекцији филма „Турски пасош“ у Југословенској кинотеци и том приликом поручио да се злочини коју су се догодили за време време Другог светског рата никада не смеју заборавити као и да не смемо дозволити да се икада више понове.

Министар Ђорђевић рекао је да постоје многи добри примери у Другог светског рату попут херојине Дијане Борисављевић која је спасила хиљаде српске деце из усташких логора смрти у Независној Држави Хрватској.. То је доказ да је судбина која је задесила Јеврејски народ, нешто што је погодило све народе који су се супротставили Адолфу Хитлеру. 

„Верујем да ће овај документарац представити на прави начин хероје, који су својом храброшћу и херојским делима успели да спасу Јевреје“, подвукао је Ђорђевић. 

Пројекцију филма „Турски пасош“ организовала је Јеврејска општина Београд у сарадњи са Турском амбасадом који говори о турским дипломатама који су спасили бројне Јевреје током Другог светског рата.

Вулин је после премијере документарног филма "Злоцин без казне - страдање Срба у средњем Подрињу" ауторке Слађане Зарић у Бањалуци рекао да Срби показују да су из тешког 20. века извукли поуке, а то је да неће нико други говорити о нашим страдањима и злочинима над нама, ако ми сами о томе не будемо говорили.

"Неће бити никог другог ко ће зарад истине и зарад правде говорити о нашим ранама, ко ће говорити о нашим мукама...и како време буде одмицало тако ће Јасеновац постати само радни логор, како време буде одмицало тако ће ратови 90-тих бити некакав производ српске жеље и потребе, а знамо да је истина другачија", рекао је Вулин.

Због тога, казао је, морамо да говоримо, да будемо веома гласни и убедљиви.

"Мора да се види да ово није трагедија једног дела српског народа, није ово трагедија народа у Подрињу и РС, народа у Западној Крајини, народа у Херцеговини, ово је сва српска трагедија, без обзира где се Срби рађају где живе, морају да знају да се ово дешавало", навео је Вулин.

Како је рекао, ратови су вођени да би Срби најзад и коначно напустили просторе где су рођени, где су одрасли, где су имали и где имају право да живе.

У Бањалуци је вечерас премијерно приказан докуметарни филма "Злочин без казне" Слађане Зарић, који је базиран на појединацним прицама страдања Срба у селима средњег Подриња.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и министар финансија Синиша Мали састали су се данас како би започели разговоре на тему минималне цене рада, која би требало да буде одређена у складу са законом најкасније до 15. септембра ове године. 

Одржани састанак, који је иницирао министар Ђорђевић 15. августа 2018. године, је почетак договора у вези са предлогом минималне цене рада који ће Влада Републике Србије представити Социјално - економском савету на следећој седници.

Ђорђевић је такође, на последњој седници Социјално - економског савета, најавио да ће разговори о предлогу минималне цене рада бити у септембру, када је у плану следећа седница СЕС-а.

Министри су, након данашњег састанка, заједно изразили веровање да ће се до 15. септембра постићи консензус све три стране и да ће се за разлику од неких ранијих година, ове, као и прошле године наставити са том праксом.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић присуствовао је државној комеморативној свечаности поводом Дана сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја у Јајинцима, која је обележена у Спомен-парку ,,Јајинци“.

Након церемоније полагања венаца, присутнима су се обратили председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, као изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, и председник Удружења ,,Јасеновац" који је преживео усташки логор Милинко Чекић.