Претрага

Утврђене неправилности су везане за неисплату зарада за мај и јун 2014. године, недостављање обрачунских листића за зараде од августа 2013. године, незакључивање анекса уговора са запосленима о увођењу минималне зараде, иако се она исплаћује од децембра 2012. године, прековремени рад, као и неуплаћивање доприноса за обавезно социјално осигурање.

У области безбедности и здравља на раду, утврђено је да, између осталог, новозапослени нису оспособљени за безбедан и здрав рад, да немају адекватну опрему за безбедан рад, нису обавили прописане - претходне лекарске прегледе.

Инспектори рада су изрекли једну забрану рада на радном месту , донели 2 решења о отклањању недостатака и поднеће 2 захтева за покретање прекршајног поступка због неисплате зарада, као и због запошљавања три лица у току штрајка. Инспектор рада је донео решење са налогом да странке наставе преговоре у циљу споразумног решења насталог спора.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и прва заменица министарке за рад и социјалну сигурност Републике Кубе Марта Елена Феито Кабрера потписали су, у Хавани, Меморандум о разумевању у области рада и социјалне политике.

Ђорђевић је оценио да је потписивање Меморандума још један корак ка учвршћивању традиционално блиских односа две земље који трају, како је навео, већ 75 година.

,,Сарадња Србије и Кубе већ је успостављена у доменима медицине, културе и спорта. Имајући у виду билатералне капацитете, сарадњу смо проширили и конкретизовали на домене из надлежности Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања“, истакао је Ђорђевић.

Министар Ђорђевић се током састанка у Министарству за рад и социјалну сигурност у Хавани осврнуо и на добре политичке односе, као и прошлогодишњу посету председника Вучића Куби, захваливши се уједно и на подршци коју Куба пружа Србији у очувању територијалног интегритета и суверенитета.

Марта Елена Феито Кабрера изразила је задовољство што односи две земље иду узлазном путањом и што је успостављена сарадња два ресорна министарства која ће се интензивно развијати у будућем периоду.

Министар Ђорђевић боравиће у дводневној посети Хавани, на позив Министарства за рад и социјалну сигурност Републике Кубе.

Он је, отварајући Дечју недељу, чији је овогодишњи мото "Подршка породици - најбоља подршка деци", рекао да је родитељски додатак остварило 59.000 мајки за 61.000 деце, као и да више од 5.000 деце одраста у хранитељским породицама и да је за то одвојено више од 209 милиона динара.

"У нашим институцијама за бригу о деци налази се 792 детета и за њих је одвојено више од 21 милион динара. Признаћете, држава Србија брине се и у складу са својим буџетским могућностима, а често и преко тога води рачуна да наша деца добију све основно и оно што им је потребно", рекао је Вулин.

Он је нагласио да је, у складу са својим међународним обавезама, Србија и Министарство рада као предлагач излашло пред јавност са предлогом о дечјем омбудсману.

"Од данас на нашем сајту стоји предлог о дечјем омбудсману. То су наше међународне обавезе, али сматрамо да је неопходно подићи на виши ниво заштиту дечјих права, уводећи посебног заштитника права детета. То је начин да се дечја права штите, али и да се одговарајућа искуства, сазнања и критика могу упутити преко неког ко ће се бавити искључиво правима детета", рекао је министар рада.

Вулин, чије је министарство покровитељ Дечје недеље, додао је да је једна недеља у једној години за нашу децу- "мало и свако зна да је потребно нешто више од једног живота да би се борило за децу".

Директор Канцеларије УНИЦЕФ у Србији Мишел Сен Ло рекао је да традиција Дечје недеље сведочи колико је друштво Србије посвећено деци и да се том приликом састају, како би размотрили шта је промењено од последњег пута, који напредак је остварен и који изазови још предстоје.

"Сви смо свесни да је много тога урађено и поздрављамо настојања и напоре државе, захваљујући којима су се побољшале прилике деце да одрастају у здрављу и да развију свој пуни потенцијал. Много тога је такође урађено да се породицама понуди подршка за подизање деце. Ово се посебно односи на сиромашне породице и на децу суочену са социјалним проблемима", рекао је Сен Ло.

Председник Пријатеља деце Србије Љубивоје Ршумовић рекао је да не воли фразе, али да се из детињства сећа фразе, која је гласила "Деца су наше највеће богатство".

"Деца су стратешка ствар за ову земљу. На породици је увек било, па и сада, највећа одговорност на формирању личности човека. Треба веровати да ће ове идеје помоћи да учинимо нешто да у Србији буде више рођене деце, а Бог ће помоћи свима нама да деца одрасту у поштене људе", рекао је Ршумовић.

Чланица Одбора за права детета Народне скупштине Дубравка Филиповски рекла је да њен одбор сматра да је веома важна координација институција у Србији и да ће се том координацијом успети да се свакога дана скрене пажња на проблеме са којима се деца суочавају.

"Одбор у свом раду посебну пажњу посвећује примени појединих закона које су чланови одбора препознали као важне- захтев за заштиту дечјих права и побољшања положаја деце у Србији и зато смо формирали неколико радних група за боље праћење примене тих закона", рекла је Филиповски.

Заменица Заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић посебно је истакла улогу породице и скренула пажњу да је улога свих надлежних институција и читавог друства да ураде све што је потребно да се оснажи породица, како би деца одрастала у здравом родитељском окружењу.

На свечаности отварања Дечје недеље, која има традицију дугу 81 годину, певао је дечји хор ОШ "Милан Ракић".

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић присуствовао је државној комеморативној свечаности поводом Дана сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја у Јајинцима, која је обележена у Спомен-парку ,,Јајинци“.

Након церемоније полагања венаца, присутнима су се обратили председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, као изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, и председник Удружења ,,Јасеновац" који је преживео усташки логор Милинко Чекић.

Предлогом закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању не мењају се услови за стицање права из пензијског и инвалидског осигурања и начин усклађивања пензије, рекла је данас министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић у Народној скупштини Републике Србије. 

Образлажући предложене законске измене, Кисић Тепавчевић је навела да је основни разлог њиховог доношења решавање проблема са којим се суочавају лица која су била обухваћена социјалним програмом Владе Србије за решавање вишка запослених у процесу рационализације, реструктурирања и припреме за приватизацију. 

Реч је о лицима којима је у тренутку прихватања социјалног програма до остваривања права на пензију недостајало до пет година – такозвана Опција 5, односно до две године – такозвана Опција 3, објаснила је Кисић Тепавчевић. 

Предложене законске измене, како је истакла Кисић Тепавчевић, представљају део процеса реформи система пензијског и инвалидског осигурања, који је започет још 2001. године.

Како је додала, економски резултати постигнути предузетим мерама су омогућили  напредак у овој области, а то је посебно видљиво последњих неколико година, када је због предузетих мера Владе Србије дошло до економског напретка земље. 

Кисић Тепавчевић је навела да је на основу побољшања економске ситуације, изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању из 2018. и 2019. године, побољшан и положај пензионера, тако што је утврђен повољнији начин усклађивања пензије, уређена исплата једнократне новчане помоћи корисницима пензије, а такође је дат и основ за исплату новчаног износа као увећања уз пензију. 

„Реформа система пензијског и инвалидског осигурања ће се наставити у наредном временском периоду, у чему је, као и до сада, неопходна помоћ, подршка и сарадња свих субјеката“, нагласила је Кисић Тепавчевић.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања позива заинтересоване грађане, као и стручну јавност да се упознају са текстом Предлога акционог плана за 2019. и 2020. годину за примену Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године и да дају своје коментаре, сугестије и предлоге.

Јавна расправа о Предлогу одржава се од 1. до 21. августа 2019. године.

Програм јавне расправе о Предлогу, са Предлогом и прилозима утврђеним Пословником Владе, објављује се на интернет страници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и порталу е-Управе.

Предлози, сугестије, иницијативе и коментари достављају се Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања путем електронске поште на e-mail адресу: antidiskriminacija.rodna@minrzs.gov.rs или поштом на адресу Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Београд, Немањина 22-24, са напоменом: „За јавну расправу о Предлогу акционог плана за 2019. и 2020. годину за примену Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године ”.

Саставни део овог јавног позива је текст Предлога, са образложењем и прилозима утврђеним Пословником Владе, који је одредио Одбор за јавне службе.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић
доделио је са помоћником министра у Сектору за заштиту особа са
инвалидитетом Биљаном Барошевић уговоре о финансирању савеза удружења особа
са инвалидитетом у Р. Србији, у оквиру програмског конкурса за 2024. годину.

„Важна ствар је да смо на том конкурсу успели да поделимо средства  у висини
од 269.291.220 динара. Тај новац, као што знате увећан је у протеклој
буџетској години за 20 милиона динара, он је  остао у том износу и ове
године и могу да констатујем да смо имали 39 пријава, а од 39 пријављених
организација, њих 7 нису испуниле прописане услове, док су 32 испуниле те
услове и због тога смо били у прилици да 7 њих добију она средства која су
од нас и тражили, да је 6 савеза добило повећање од 5 до 9 процената у
односу на прошлогодишњи конкурс, 18 савеза је добило повећање до 4 посто у
односу на 2023. годину, док је један савез добио мања средства у односу на
прошлу годину,“ истакао је министар Селаковић.

Министар је указао да све што Министарство чини, кроз програмски тако и кроз
стално отворени конкурс, преко којих савези удружења могу да рачунају на
помоћ и подршку,  усмерено је ка једном циљу, а то је према његовим речима,
стварање Србије без баријера. Он је подсетио и да је комисија за израду
нацрта закона о организацијама особа са инвалидитетом, започела свој рад
која иде планираном динамиком, и да су две одржане само у марту месецу.

„Надам се да ћемо следећу годину да дочекамо са тим новим законом, који ће
оним организацијама, оним савезима удружења који буду испуњавали законом
прописане услове по питању њихове репрезентативности, итекако омогућити
финансирање на више нивоа и у самој нашој држави, укључујући и локалне
самоуправе,“ рекао је министар Селаковић.

Министар је рекао да су савези главна, кључна спојница са нивоом државне
власти, преко којих се подједнако комуницира са свим удружењима, којих има
више од 500 и да је заједнички интерес,  да свако удружење које је члан
савеза има одређену врсту користи од програмског конкурса.
„Наш циљ је као што сам рекао Србија без баријера, а то значи да Србију
чинимо сваким даном све више државом истих шанси за све наше грађане. Зато
сам уверен да смо негде на најбољи могући начин успели да одговоримо ономе
што јесу ваши захтеви и ваше потребе, на обострану корист,“ нагласио је
Селаковић.
Министар је изразио очекивање да ће средства бити утрошена на такав начин да
заиста задовољавају потребе оних којима су ова средства и најнужнија и
најпотребнија.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић потписаo je Меморандум о сарадњи са председником немачке хуманитарне организације АСБ, Кнутом Флекенштајном.

Меморандумом је успостављена сарадња на пројекту „Иницијатива за социјалну димензију европских интеграција“.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као представник Републике Србије, прави избор 15 социјално девастираних општина из руралних средина. Задатак сваке општине ће бити да изложи по три пројекта појединачне вредности до 50.000 еура са релевантним темама.

„Након прошлогодишње иницијативе о јачању сарадње Србије и Европске уније у домену социјалне заштите и евентуалног отварања нових фондова Европске уније, овим Пројектом се то наставља и то кроз заједничко јачање земаља Западног Балкана.

Захваљујући сарадњи са нашим партнером немачком хуманитарном организацијом АСБ у прилици смо да поред нашег систематског рада на унапређењу система социјалне заштите, ојачамо 15 девастираних општина у Србији, пружимо шансу да искажу своје потребе и недостатке и касније имплементацијом осете значајан напредак.

Република Србија и министарство на чијем сам челу наставиће рад на унапређењу система социјалне заштите и побољшању квалитета пружања социјалних услуга“, рекао је Ђорђевић.

Министар се посебно захвалио немачкој страни на жељи да помогне Србији у 15 социјално девастираних општина из руралних средина, што и јесте циљ Владе Републике Србије да све општине буду подједнако развијене.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић предводиће 22. априла у 10 часова на Старом сајмишту, државну церемонију полагања венаца и одавања почасти, поводом обележавања Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава нацизма и фашизма у Другом светском рату.

Венце ће поред државног секретара Антића, положити представници Града Београда, Музеја жртава геноцида, Меморијалног центра „Старо сајмиште“, Националног савета Ромске националне мањине, амбасаде Савезне Републике Немачке, Удружења грађана и дипломатског кора.

Меморијални центар „Старо сајмиште“ омогућиће заинтересованим делегацијама да погледају изложбу „Логор на Београдском сајмишту 1941-1944“ која ће за ову прилику бити привремено изложена у Централној кули на Старом сајмишту. На овај начин Меморијални центар симболично обележава почетак рада на сталној поставци која ће бити доступна посетиоцима након завршетка радова на Централној кули.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања организује јавну расправу о Предлогу стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2020. до 2023. године са двогодишњим акционим планом, 29. новембра 2019. године од 12:00 до 14:45 часова у Народној скупштини Републике Србије.

Јавну расправу ће отворити председница Народне скупштине Републике Србије и председница Одбора за права детета Народне скупштине Маја Гојковић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.

У радном делу расправе, стручни сарадници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања представиће текст Предлога. Након тога, предвиђена је дискусија за учеснике, односно народне посланике, представнике државних органа и организација цивилног друштва, академску заједницу и заинтересоване појединце. 

Република Србија представља наведени предлог у години у којој се у свету обележава 30 година од доношења Конвенције Уједињених нација о правима детета.

У паузи јавне расправе (у 12.30 часова), предвиђене су изјаве за медије у вези са Предлогом стратегије.