интервју Куриру

Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, каже да су се инвеститори за нека од 167 предузећа у реструктурирању већ јавили. Не може да открива ко су они, ни колики је број предузећа за која има заинтересованих, али, како каже, држава се свим снагама труди да сачува посао људима.

До када држава може да издржи да радници у предузећима у реструктурирању буду на буџету?

- Држава ће наредних шест месеци остављати могућност да тај проблем буде решен. Било је најједноставније да смо рекли: „Поштујемо одлуку Уставног суда, то је једино могуће и готово, сви идете на улицу.“ Ми то нећемо да урадимо, заиста се очајнички боримо да у дијалогу са синдикатима и послодавцима дођемо до најбољих решења.

Неки економски аналитичари кажу да тиме само продужавате агонију.

- То су економски аналитичари, који никад неће морати да се сретну с тим радницима. Још нисам чуо да су дали неку конкретну идеју, осим да отпустимо те људе.

Најављен је долазак страних инвеститора - ко су они и за која предузећа?

- Држава ради на томе, неки инвеститори су се већ јавили. За „Сартид“ има неколико заинтересованих, као и за нека друга предузећа, али не могу сада да откривам ко су они нити за колико предузећа има интересената. Нажалост, нема их за сва.

Шта ће бити с фирмама за које нема интересената?

- Сваки радник ће имати социјални програм, то није спорно. Међутим, гледамо да сачувамо производњу, јер социјални програм, ма колико великодушан био, пре или касније ће се потрошити. Зато тражимо посао за те људе.

Родитељи који су у тешкој економској ситуацији добијају мању новчану помоћ од хранитеља?

- Скренута је пажња на тај проблем. Морамо да погледамо комплетан закон о финансијској подршци породици. Цури новац, постоје нелогичности, и то морамо да средимо. Имаћемо више разумевања.

Хоће ли они добити више новца?

- Без промене закона не може. Слажем се да постоји неправда, трудићемо се да је исправимо. Ево, постоји могућност да породиље остваре право на продужену негу ако дете има здравствених проблема, развојних сметњи. У Београду је било више од 7.000 захтева који су одобрени. Да ли мислите да ми у главном граду заиста имамо толико деце с таквим проблемима? Зато ћемо за таква, а и многа друга права увести већу контролу.

Савет грађанима - како да преживе у Србији?

- Нема ту никаквог савета, сви ми живимо у једној земљи. Некоме је лепше, некоме није, али трудимо се да се нешто промени. Кад је реч о министарству које водим, хоћемо да ангажујемо привреду и бизнис да помогну људима. На мени је да покушам све што могу. Однели смо пет тона хемије у Дечје село, донацију компаније „Албус“, као и пет тона хране у Ветерник, донацију компаније „Фриком“.

Од толико богатих људи, спали смо на две фирме.

- Неће бити само две, ја се трудим да сваке недеље бар једна компанија да нешто. Изаћи ћу пред Владу с предлогом да се донације ослободе пореза, да људима дамо мотив да нешто ураде.

Да ли су те фирме понудиле помоћ или сте их ви звали?

- Ја сам њих звао. Мене ће пријатељи почети да избегавају - кад год завршимо разговор, питам: „Еј, а да ли би могао..., за старе, ортопедска помагала...“ Шта да радим. То је мој посао.

Измене Закона о раду

СРБИЈА ТРЕБА ДА СЕ УСАГЛАСИ

Уколико се радна група не усагласи око измена Закона о раду, који је даљи план?

- Не постоји законска обавеза да се радна група усагласи. Суштина је да се Србија усаглашава. Надам се да ће се сви учесници у социјалном дијалогу договорити, а коначни судија је Скупштина.

Да, али ви имате апсолутно већину.

- Баш зато треба ценити напоре Владе да се постигне консензус између свих учесника социјалног дијалога.