Он је, после посете социјалном предузећу "Традиција југа" у Врању, које запошљава жене из угрожених група, у изјави новинарима нагласио да ће тај закон у потпуности уредити функционисање и запошљавање као и привилегије за социјална предузећа.

"Он би регулисао шта су социјална предузећа, на који начин се формирају, колико трају, на који начин могу да стичу имовину и које погодности имају. Суштински проблем у социјалном предузетништву је како да у исто време изведете да једно предузеће учествује на тржишту , да не гуши остале а да буде заштићено. То се обично ради фаворизацијом приликом набавки али се стрикно води рачуна и ко то може да ради и кога запошљава", прецизирао је Вулин.

У социјалном предузећу "Традиција југа" које производи пецива, готове оброке и колаче запослено је 10 жена. Поред тога још 30 жена које се баве пољопривредом укључено је индиректно, јер се од њих откупљује поврће, месо и воће за припрему оброка.

"До сада се нисмо бавили организовано социјалним предузетништвом, али ово овде у Врању је прави пример како се то ради и како се организује социјално предузетништво. Када имате пластенике где се производи храна, па ту храну предајете предузећу које призводи оброке и унапред већ има обезбеђен пласман, то је начин да социјална предузећа заживе и опстану", рекао је Вулин.

У социјалном предузећу у Врању запослене су жене из угрожених социјалних категорија.

"Мени као самохраној мајци са троје деце овај посао је све у животу. После свих проблема у приватном животу, успела сам све да пребродим и станем на своје ноге захваљујући овом послу и колегиницама са којима радим. Захвална сам свима у држави који су омогућили да оваква предузећа раде", прича Наташа Стојановић.

И остале њене колегинице кажу да им је то први посао у животу за који добијају редовну плату и да су здравствено и социјално осигуране.

Предузеће "Традиција југа" функционише у оквиру кооперативе "Традиција и предузетништво", НВО "Животна помоћ" у Врању.

У последњих годину дана запослене углавном припремају оброке за мигранте који су смештени у Прихватном центру у Прешеву.

"Ово су жене које никако нису могле да дођу до посла. Ја сам њих упознала преко магацина који водим јер су неке од њих долазиле по помоћ. У разговору са њима, шта би волеле да раде, правили смо корак по корак и одабрали жене које ово могу да раде. Поред ових запослених ускоро ће још четири добити посао за рад у брвнари, трафици у кругу болнице", каже руководилац предузећа Љубинка Миловановић.

Вулин је поновио да ће Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и даље помагати оваква предузећа, а да ће нови закон такође допринети њиховом раду.

Радници преко платних листића наплатили 309 милиона динара

Вулин је изјавио да је 2.236 радника, на основу одредбе о платним листићима Закона о раду, до сада наплатило 309 милиона динара за заостале плате.

Он је оценио да је мера увођења платних листића дала изузетне резултате и показала да Закон о раду није на штету радника.

Платни листићи су мера којом је обрачунски лист, који добијате на крају месеца од послодавца, без обзира да ли вам је исплатио или не плату, постао извршни лист и са њим можете да дођете на суд без адвоката, рекао је Вулин.

Према његовим речима, тај лист је добио статус јавне исправе и он се више не доказује.

"Захваљући тој мери у Закону о раду до 18 маја 2016. године је 4.286 судских спорова је завршено, то су подаци Коморе судских извршитеља. На тај начин је наплаћено 309 милиона 786.000 динара заосталих плата, без да радници ангажују адвокате", прецизирао је Вулин.

Он је поновио да се у пракси показало да Закон о раду није на страни ни послодавца, ни радника, већ на страни оног коме је потребан.