Вулин је након отварања регионалне конференције "Запошљавање теже запошљивих група" истакао да је на евиденцији НСЗ 735.265 незапослених лица, што је смањење у односу на прошли месец, али да је битно да је у априлу са те евиденције запослено 26.565 особа које су пријављене на обавезно социјално осигурање.

"То су позитивни трендови, наравно ни из далека довољни, али надам се да ће се наставити", рекао је Вулин.

Вулин је поручио и да морамо да учинимо све да 143.000 људи који су радно способни, а примају новчану социјалну помоћ преузму судбину у своје руке и да би почели да се ангажују кроз неки облик учења, дошколовавања, усвајања нових вештина, па након тога и активно учешће у тражењу посла и учешће на тржишту рада.

У томе ће, како је навео, НСЗ имати кључну улогу када буде донет нови закон о социјалном осигурању, који ће регулисати положај свих категорија.

Министар је истакао и да у Србији има око 180.000 деце, која добијају дечији додатак, а заврше основну школу, али да свега 80.000 њих из те категорије добија дечији додатак и иде у средњу школу.

"Наши напори ће бити усмерени према запошљавању теже запошљивих категорија. У прва четири месеца, закључно са 30. априлом ове године, кроз мере запошљавања, које спроводи НСЗ запослило се 1.383 особе са инвалидитетом, што је повећање од 54 одсто у односу на прошлу годину", рекао је Вулин.

Он је навео да су послодавци почели да препознају корист запошљавања особа са инвалидитетом, оценујући да је много боље и паметније узети подстицаје, запослити особу са инвалидитетом, уместо плаћати пенале само зато што се не разуме да се особе са инвалидитетом радници као и сваки други, али које држава посебно подстиче и помаже.

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић рекао је да статистика показује да је стопа незапослености у Србији дупло већа у односу на просек у земљама Европске уније, али да је у последњих две до три године направљен позитиван тренд.

"Такође, дупло је већа стопа незапослености младих до 30 година у односу на просек земаља ЕУ, али можемо рећи да смо ипак у последњих две до три године имали теденцију која се може назвати позитиван тренд", рекао је Мартиновић.

Наводећи да је просечна стопа незапослености у 2015. години била 17,7 одсто, он је истакао да је она за 1,5 одсто мања у односу на 2014, а 4,4 одсто мања у односу на 2013. годину.

"То је оно што се може исказати кроз позитивне трендове, али свакако смо још увек далеко од наших жељених циљева, а то је да се стопа незапослености спусти испод 15 одсто", рекао је Мартиновић.

Он је навео и да је данашња конференција посвећена управо подстицајима за запошљавање теже запошљивих категорија на тржишту рада и да треба да да одговоре на питање како укључити што већи број лица из те категорије.

"Србија је у овој години препознала теже запошљиве категорије и то је оно што је готово идентично са земљама у региону, али и са земљама Европске уније", рекао је Мартиновић.

Како је рекао, што се тиче земаља ЕУ у фебруару ове године стопа незапослености је износила 8,9 одсто, што је мање у односу на фебруар 2015 . године када је износила 9, 7 одсто.

Сличне теденције се дешавају и у Србији, каже он подсећајући да је просечна стопа незапослености у Србији за прошлу годину била 17, 7 одсто.

Мартиновић је навео и да су млади једна од теже запошљивих група у земљама ЕУ.

"Просечна стопа незапослености младих је 22,4 одсто док је у Србији дупло већа, око 45 одсто", рекао је Мартиновић.

Амбасадор Аустрије у Београду Јоханес Ајгнер каже да и Аустрија има одређене изазове при запошљавању теже запошљивих група и мора да спроведе одређене мере у том смислу.

Он је рекао да се Аустрија налази у позитивној позицији када је реч о младима, односно да је стопа незапослености младих нешто испод 11 одсто".

Ајгнер је навео да су особе са посебним потребама друга група теже запошљивих особа и да их у Аустрјији има око 700.000.