Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић и председник Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у име Владе Републике Србије, одао је почаст и положио венац на церемонији 82. годишњице од Битке на Козари, коју заједнички обележавају Влада Републике Србије и Влада Републике Српске.

Министар је истакао да је реч Козара синоним за безусловну и бескомпромисну жељу за слободом, али и за безумно и немилосрдно убијање српских цивила: немоћних стараца, жена и деце у Другом светском рату. 

„Сећање на овај геноцидни ратни злочин, служи као подсетник да зло заиста хода земљом због чега морамо да чувамо будност, како се оно никада више не би поновило. Зато у свом делању морамо пратити и следити одлуке недавног одржаног Свесрпског сабора, увек инсистирајући на поштовању међународног јавног права и Дејтонског споразума, за који данас неки политичари у Сарајеву говоре да је био грешка, свесно се правећи да не знају да нам је управо Дејтонски споразум донео, безмало 30 година мира,“ нагласио је министар Старовић. 

Министар је указао да су им последњих дана уста пуна мржње које изливају према Републици Српској. „Свакога дана су им пуна уста рата, претњи за распарчавањем, разбијањем и укидањем Републике Српске. Зато наша порука са овог светога места, свима њима мора бити јасна и гласна. Србија и Република Српска желе мир и знаће како да га сачувају. Никаквог рата на овим просторима не може и неће бити, а Републике Српске ће бити док је света и века. Биће је докле год сунце буде излазило на истоку, а залазило на западу,“ поручио је министар Старовић.

Подсећајући да је за немилосрдно убијање и уништавање Срба био одговоран главнокомандујући немачких снага генерал Фридрих Штал, министар је напоменуо да је он мирно преминуо у свом родном граду 1979. године за разлику од хиљаде козарачке деце чији гробови нису опојани?

„Толико о лицемерству и лекцијама о суочавању са прошлошћу оних који се данас представљају као мерило и идеал уређености, правде и честитости. Историја није скупила нити храбрости нити воље да се из правог угла присети трагедије Козарачке деце која су одвођена од својих породица са свесном намером да се од њих прави робље. У XX веку, веку који је проглашен добом напретка, науке и технологије, поново су покушали од Срба да праве робље,“ рекао је у свом обраћању министар Старовић.

Министар је указао да је у другој половини 1942. године само у селима Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац, убијено и заклано на стотине људи и деце, и да данас ова места имају исти или мањи број становника у односу на колико је убијено у та три, црна дана.

„Ове жртве су пале, од комшијске односно братске руке, што за собом оставља низ још увек нерешених моралних, правних и људских питања,“ рекао је Старовић. 

Министар је указао да укупна страдања цивилног становништва током Другог светског рата на Козари износе преко 40. 000 Срба, а да је међу њима 12.000 деце испод 15 година старости.

„Гробови Козарчана, од ове планине па до Јасеновца, од Јасеновца па до Земуна, и од Земуна до Немачке и далеке Норвешке и данас нам говоре о мржњи према Србима, мржњи према људском роду и правди!, Бранко Ћопић је давно написао „Седам стотина година спомињаће се слава Козаре“. Ми данас носимо завет не да се сећамо наших мученика у наредних 700 година, већ све док постоји српског имена и српског рода,“ нагласио је министар Старовић.

У име институција Републике Српске венце су положили председник Републике Српске Милорад Додик и министар рада и борачко – инвалидске заштите Данијел Егић. 

На Меморијалном зиду централног споменика уписана су имена 9.921 погинулог борца у борбама на овом подручју током Другог светског рата. 

Битка на Козари симбол је страдања и отпора српског народа у борби против нациста и усташа, у којој је убијено 40.000 цивила, док је 68.000, међу којима више од 23.000 деце, заробљено и одведено у логоре махом Јасеновац и Стару Градишку.