Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић предводио је државну церемонију одавања почасти и полагања венаца поводом обележавања 109. годишњице од страдања српских интернираца у некадашњем концентрационом логор у Араду у Републици Румунији.

Старовић је указао да је Први светски рат за српски народ  представљао много више од пуког одмеравања снага на војном пољу.

„ Некада славна Арадска тврђава постала је први логор смрти за српске интернирце из Херцеговине, Босне, Угарске, Хрватске и Краљевине Србије. Уз ову фабрику смрти брзо су се никли нови логори у Нађмеђеру, Добоју, Нежидеру, Болдогасоњу, Шопроњеку, Матхаузену, Ашаху на Дунаву, Хајнрихсгрину, Јиндриховицама, Добоју и Браунауу. Српски народ је први у модерној историји Европе искусио овај чудовишан изум рата, логоре за цивилно становништво. Био је то почетак и првог модерног геноцида у Европи, чије ране и ожиљке као народ још оплакујемо и видамо,“ истакао је министар Старовић.

Истакавши да до тада у историји српског народа није виђено такво систематско уништење цивила и у толиком обиму, Старовић је рекао да су недужни људи преко ноћи постали робље које је без оптужнице  било осуђено на нестанак само зато што су били Срби.

„ Током трајања рата, претпоставља се да је кроз логор прошло између 11 и 15 хиљада људи, а да је своје животе завршило 4.317 Срба. Међу затвореницима су били интелектуалци, свештеници, земљорадници, деца, људи из свих друштвених слојева. Нека смрт једногодишњег Тома Спрема, буде вечна громка опомена српском роду, а вас позивам да замислите како би изгледао овај свет да је он добио право на сигурно и безбедно детињство. Можда би постао учитељ, свештеник, адвокат, можда би из његовог дома дошла деца која би својим изумима и радом мењали овај свет на боље. Све су нам то отели ратни соколови из Беча и Будимпеште,“ рекао је министар на обележавању страдања српских интернираца у Араду.

Старовић је додао да је страдање интернираца послужило као идеја будућим тоталитарним режимима за злочине који ће се поновити већ у Другом светском рату.

„Арадска тврђава је постала симбол патње  и неописивог страдања нашег народа. Док стојимо овде, са осећајем дубоког поштовања према жртвама, не смемо заборавити да њихово страдање представља историјску поуку и подсетник на цену коју смо платили за слободу и опстанак.  Данас, препорођена Србија се са тугом и поносом сећа својих жртава, а наша јасна порука је да се ово нигде више не сме поновити,“ нагласио је Старовић у свом обраћању испред Арадске тврђаве.

Министар Старовић положио је венце код Спомен плоче посвећеној 4317 Срба мученика умрлих у Арадској тврђави у периоду од 1914. до 1918. године , Спомен-обележје страдалим Србима које се налази на простору између тврђаве и реке Мориш,  Спомен-костурнице страдалим интернирцима у Арадском логору на гробљу Помениреа , као и на градском гробљу у Темишвару, код Спомен - костурнице југословенским пилотима страдалим Априлском рату 1941. године.

У част страдалих церемонији су  присуствовали и делегација Министарства одбране и Војске Србије, представници Криминалистичко-полицијског универзитета, Генералног конзулата Амбасаде Србије у Темишвару, кадети Војне академије и студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда, званичници Републике Румуније, борачка и удружења за неговање традиција из Србије и Румуније.