„Налазимо се данас овде на Чегру, 215 година после судбоносне одлуке војводе Стевана Синђелића, да се са својим најближим саборцима, опаливши из кубуре у барутану, вине под небеске сводове и тиме заузме часно место у славној српској историји,  поред Обилића, Топлице, браће Југовића,  крај десне стране Стефана Немање, Светога Саве, цара Душана и  кнеза Лазара. Знао је Стеван, да назад не може и не сме, знао је да Турцима у руке жив неће и да је иза његових јунака и њега, само мала и тек ослобођена територија Београдског пашалука. Мала као зрно славске погаче, али јак и чврст темељ једне нове и модерне Србије. Дао је Стеван реч и заклетву јуначку, да са својим устаницима са мегдана и боја утећи неће, нити се икада повући“, рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић  на обележавању  215. годишњице од боја на Чегру.

Министар је указао на све ужасе ропства кроз који је пролазио наш народ, али истакао јунаштво Стевана Синђелића који је одлучно устао против отоманске власти.

„Знали су наши часни и велики преци, да је слобода најскупља реч код Срба, знали су оног хладног фебруарског јутра у Орашцу, да крећу на пут са ког повратка нема. Да стајући под барјак Вожда Карађорђа, остварују вишевековни сан својих очева, дедова и прадедова, усањан крај разорених и уништених огњишта, опљачканих и запаљених кућа, оскрнављених цркава и гробаља, осрамоћених и понижених мајки, сестара и жена. Пут којим су кренули преко Чокешине, Мишара, Иванковца, Делиграда и Чегра јесте пут, којим ни један хришћански народ на брдовитом Балкану под отоманском влашћу, није смео ни да помисли да закорачи“, навео је министар Старовић.

Истичући значај Битке на Чегру, министар Старовић је рекао да су српски устаници једном за увек решили да неће живети у ропству, да хоће слободу, и да не желе вазалство, већ своју државу, као гарант опстанка части, достојанства и сваког напретка. Он је додао да је подвиг јунака са Чегра,  наставио да живи на пушкама и бајонетима српских ратника на Церу, Колубари, Брегалници, Кајмакчалану, одбрани Београда, Сремском фронту, Паштрику и Кошарама.

„Завет војводе Стевана Синђелића и његових сабораца  вечно живи у нама, да знамо шта нам је чинити када зато дође време. Српски народ није никада оскудевао у људима јуначког срца и духа због чега је био често мета напада оних који желе да кроје свет по својим интересима“, нагласио је министар и додао да се Синђелићева погибија претворила у живот и напредак, а  да се његових противника данас  нико не сећа.

„Чегар остаје вечни симбол слободе и борбе за слободу и кула саздана од најсветијих и најхрабријих српских глава, Србија ће их заувек памтити. Чини ми се да је и Стеван Синђелић кроз речи „Живот за род“ и својим делом уткао себе у тај огроман мозаик Небеске Србије. Његово безвремено дело остаће пример шта значи слобода и како се за њу ваља борити“, нагласио је министар Старовић.

Крај споменика Стевану Синђелићу на Чегру венце су поред министра Старовића положили  и представници Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, Града Ниша, Општине Пантелеј као и удружења грађана опредељених за очување достојанственог сећања на учеснике и жртве оружаних сукоба.

Спомен - комплекс на Чегру, обновљен је захваљујући средствима Министарства, које је уложило преко 5 милиона динара у уређење спомен куле, старог споменика и бисте Војводи Синђелићу, као и за партерно уређење.