Србија региструје сваког мигранта
ДИМИТРОВГРАД - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је данас да држава Србија, за разлику од већине других земаља које су на мигрантској рути, региструје сваког мигранта која прође кроз нашу земљу и наше прихватне центре.
"То је нешто што ће у будућности бити веома важно за читав контигент јер овакву базу података људи који су овде прошли нема ниједна друга земља", рекао је Вулин новинарима током обиласка Центра за регистрацију миграната у Димитровграду.
Он је истакао да је то најсигурнији начин да се побринемо за безбедност наше земље и земаља у које мигранти одлазе.
Вулин је рекао да локална смоуправа у Димитровграду и Пиротски округ разумеју потребе ових људи.
Напоменувши да се ми према избеглицама понашамо као људским бићима, он је нагласио да је то најбољи начин да се обезбеди и њихова сигурност и сигурност локалног становништва.
"Ниједан мигрант неће остати без бриге, али и ниједан наш становник неће остати без бриге државе", нагласио је Вулин.
Он је напоменуо да мигрантска криза није нешто што се може предвидети, шта ће се и где ће се нешто десити и да постоје ствари на које не можемо да утичемо, као на пример затварање граница у окружење или временске прилике.
Оно на шта ми можемо да утичемо је да када мигранти дођу код нас сви буду збринути, рекао је министар и додао да се због доласка зимског периода већ припремају прихватни центри капацитета за 200 до 300 људи.
Искуство говори да су мањи капацитети бољи у односу на веће за 9.000 до 10.000 људи, јер се у мањим могу обезбедити хуманији услови боравка, додао је Вулин.
"Ништа од овога неће бити изграђено и плаћено из буџета Србије. То је новац донатора, Европске комисије, новац обезбеђен из билатералних односа са Норвешком, Јапаном, од хуманитарних организација (УНХЦР-а, Црвеног крста, Српско-руског хуманитарног центра)", објаснио је министар.
Морамо да се понашамо одговорно, да водимо рачуна о овим људима, али и о својој земљи, рекао је Вулин и напоменуо да ће локалној самоуправи сви трошкови бити покривени.
Он је рекао да највећи број миграната, око 90 одсто, долази из Македоније у Прешево, али да сваким даном све већи број њих долази из Бугарске и да је због тога организован центар у Димитровграду у коме мигранти могу да задовоље све своје потребе, као што је смештај, исхрана, медицинска нега и да буду регистровани.
Представници локалне смаоуправе рекли су да дневно из Бугарске границу пређе у просеку 300 до 400 миграната на путу ка земљама Западне Европе, а да се само кроз Центар у Димитровграду региструје у просеку од 100 до 200.
Повећао се број миграната у Прешеву
Вулин је рекао и да се у последњих неколико дана повећао број миграната који долазе у Прешево.
"Јуче смо имали нешто преко 5.000 миграната што је изнад просека од 2.500 до 3.000 људи", рекао је Вулин.
Он је објаснио да је повећање уследило после олује на Медитерану, а да на повећан број миграната утиче и страх од зиме, као и свака гласина да ће нека граница бити затворена.
Ситуацију држимо под контролом и значајно је повећано ангажовање свих, Комесаријата за избеглице, Црвеног крста, полиције, Војске Србије, Министарства здравља..., рекао је министар.
"Уколико је потребно одређујемо и неке помоћне центре у које се превози вишак миграната да би били регистровани. Оно од чега не одступамо, без обзира на гужве и време, је да нико неће проћи да не буде регистрован", нагласио је Вулин, додајући да Србија чврсто стоји иза преузетих међународних обавеза.
До Прихватног центра у Прешеву избеглице из Македоније стизу преко миратовачког поља где је формиран привремени камп са шаторима за шмештеј и пружање прве помоћи избеглицама.
Центар је отворен 8. јула, а избеглицама је омогућена административна подршка за добијање привремених докумената, као и здравствена помоћ, место за одмор и храна.
И у Миратовцу, месту уз македоноску границу, удаљеном око седам километара од Прешева, отворен је привремени камп са шаторима у коме избеглице добијају прву помоћ.
Кроз Прихватни центар у Прешеву долазе мигранти из Сирије, Ирака, Авганистана... али је доста њих који ту уопште и не свраћају већ настављају пут ка Београду.
Крајњи циљ избеглица су углавном Немачка и скандинавске државе до којих покушавају да стигну преко Мађарске и Хрватске.