Aa

Aa

Србија посвећена стварању услова за потпуну реинтеграцију повратника

Србија посвећена стварању услова за потпуну реинтеграцију повратника

Србија посвећена стварању услова за потпуну реинтеграцију повратника

Читај ми

Република Србија посвећена је стварању услова за потпуну реинтеграцију повратника и за њихов квалитетнији и сигурнији живот, истакла је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић на онлајн конференцији „RE-Integrate – Ка одрживом повратку и реинтеграцији“. 

 

„За Републику Србију успешност и одрживост повратка не значи само корак напред на путу прикључења породици европских земаља, већ је и израз трајне стратешке опредељености за креирање одрживих и делотворних решења подршке за повратнике“, нагласила је Кисић Тепавчевић. 

 

Министарка Кисић Тепавчевић је навела да су сложеност миграционих токова и фактори који мотивишу лица да мигрирају, а који могу бити субјективне или објективне природе, условили да питања одрживог повратка и реинтеграције повратника буду стално актуелна. Како је додала, неповољна образовна структура повратника, слабо познавање матерњег језика, недостатак личних докумената, што је предуслов за пријаву на евиденцију незапослених, као и намера за што скорији повратак у неку од држава чланица ЕУ, су чињенице које у значајној мери отежавају процес креирања и утичу на резултате доступних мера економског оснаживања повратника.

 

Проф. др Кисић Тепавчевић је рекла да су најчешћи проблеми са којима се држављани Републике Србије, повратници по Споразуму о реадмисији, суочавају недостатак личних докумената, нерешени социјални, стамбени и економски проблеми, социјална изолација услед недостатка или губитка контаката, слаба информисаност о потенцијалним програмима подршке. Према подацима из Миграционог профила, током 2020. године примљено је 1.570 захтева за реадмисију, дата је сагласност за 1.191 захтев, а повратак је остварило 1.008 држављана Републике Србије. 

 

Кисић Тепавчевић је указала да систем социјалне заштите има важну улогу у заштити повратника и да повратници имају могућност да остваре различита права социјалне заштите. 

 

Проф. др Кисић Тепавчевић је навела и да Министарство дубоко цени досадашњу сарадњу, спремност и посвећеност ГИЗ-а, који је организовао данашњу конференцију, да препозна важност и пружи подршку у спровођењу мера, активности које су у функцији изградње Републике Србије као просперитетног и кохезивног друштва које пружа једнаке могућности и шансе за све. 

 

Мартин Мауте Кетер из Савезног министарства за економску сарадњу и развој СР Немачке рекао је да миграције, ако су сигурне, уређене и регуларне, могу да допринесу одрживом развоју и донесу користи не само мигрантима, већ и земљама порекла и одредишта, али да миграције увек треба да представљају избор, а не нужност. Зато Немачка, како је навео Кетер, улаже у нове могућности у Србији, у жељи да подржи партнере у Србији у успостављању окружења које младима омогућава да имају перспективу у својој земљи.