Поводом навода  Политичке платформе Солидарност,  у вези доношења новог Закона о безбедности и здрављу на раду, указујемо да је Радна групе Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања припремила Нацрт Закона о безбедности и здрављу на раду, а све у циљу унапређења услова рада за запослене и смањење повреда на раду. Истичемо да је ово нови Предлог закона после 18. година, који је усвојила Влада Републике Србије и тренутно се налази у скупштинксој процедури.

Предлогом Закона о безбедности и здрављу на раду, уводи се низ нових решења, а све у циљу веће заштите запослених. Новине у односу на важећи закон су: прописивање обавезе послодавца да запосленог на његов захтев упути на лекарски преглед који одговара ризицима на радном месту у редовним интервалима, а најкасније у року од пет година од претходног прегледа; обавезе послодавца да изда дозволу за рад због веће заштите запослених при обављању одређених високоризичних послова (приликом извођења радова на висини, у дубини, у скученом простору, у простору са потенцијално експлозивним атмосферама); прописана је већа надлежност инспектора рада да забрани рад на привременим или покретним градилиштима од три, односно 15 или 30 дана у зависности колико пута су утврђене околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља на раду на градилишту, када утврди да су непосредно угрожени безбедност и здравље запосленог. Инспектор рада је дужан да забрану рада јавно истакне на градилишту, а градилиште видно обележи. Максималне казне су повећане са 1.000.000 на 2.000.000 динара.

Како би се унапредиле евиденције о повредама на раду новим Законом о безбедности и здрављу на раду се уводи јединствени регистар повреда на раду који ће обезбедити бројне позитивне ефекте: електронску пријаву повреда на раду, смањење трошкова, уштеда времена за послодавце, убрзавање процеса остваривања права, доступности података о извору и узроку повреда на раду, систематску обраду и анализирање података.

Да Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања води бригу о свим запосленима, указују и подаци о извршеним инспекцијским надзорима у претходном периоду. У 2022.години, инспектори рада су због утврђених незаконитости поднели 3.994 захтева за покретање прекршајног поступка, од којих  2.441 у области радних односа, 1.324  у области безбедности и здравља на раду и 229 према Закону о инспекцијском надзору и другим прописима. На основу захтева за покретање прекршајног поступка које су подносили инспектори рада у 2022.години, послодавци су кажњени новчаним казнама у износу од 184.815.380,00 динара. Такође, инспектори рада су у 2022.години поднели и 52  кривичне пријаве, од којих 42 кривичне пријаве против одговорних лица у области безбедности и здравља на раду због основане сумње да су починили кривично дело изазивања опасности необезбеђењем мера безбедности и здравља на раду и 10 кривичних пријава против одговорних лица у области радних односа због ускраћивања права на основу рада и права из социјалног осигурања.

Тренутно је попуњено 237 радних  места  инспектора рада. У 2022.години, у Инспекторату за рад су у радни однос на неодређено време примљена  42 инспекторa рада, док је 1. марта 2023.године примљено још  9. У току је јавни конкурс за попуњавање још 8 радних места инспектора рада. Тренутни људски капацитети инспекције рада омогућују пуну контролу спровођења прописа у области рада, а  доследнију примену и ефикаснији надзор свакако ће поспешити већи број инспектора рада.          

Систем безбедности и здравља на раду у Републици Србији иде у корак са земљама чланицама ЕУ . У наредном периоду Министарство ће у сарадњи са социјалним партнерима наставити са изменама и унапређењем законодавства у овој области, интензивираће рад на промоцији и унапређењу културе рада и кроз инспекцијске надзоре појачати активности на смањењу ,,рада на црно”.