„Пројекат „Услуге социјалне заштите за осетљиве групе“ допринео је развоју институција социјалне заштите на локалном нивоу. Дакле, на оном нивоу који је у директном додиру са грађанима, и који је надлежан да одговара на конкретне, животне захтеве и питања грађана. Остварењем тог циља, помогли смо локалним самоуправама да оснаже своје капацитете за социјалну заштиту, успостављањем нових услуга потребних осетљивим групама о којима бринемо – старима, особама са инвалидитетом, породицама које брину о својим немоћним члановима“, изјавио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић на конференцији поводом завршетка петогодишњег пројекта који у оквиру Немачкe развојне сарадње спроводио ГИЗ,  а учествовали су и други партнери.

Министар је рекао да са задовољством можемо да сагледамо резултате успешне сарадње са ГИЗ-м, који су  значајно унапредили услуге социјалне заштите, како на националном, тако и на локалном нивоу, међу којима је и оснаживање нормативно правног оквира. Селаковић је подсећајући, да уколико не би постојале услуге  попут помоћи у кући, дневног боравака,  личног пратиоца, персоналног асистента,  рекао да би њихови корисници морали да напусте своје породице и подршку потраже у институцијама за смештај.

Нагласивши колико је за систем социјалне заштите Р. Србије важно јачање ЈЛС за преузимање обавеза из ове области, министар је рекао да оне морају да препознају своју улогу у пружању подршке кориснику у заједници у којој живи, да планирају већа финансијска средства за услуге у њиховој надлежности у будућности, да те исте услуге учине доступнијим својим грађанима, али и да буду одговорни за квалитет услуга које пружају.

„Обилазећи градове и општине по Србији, сусрећем се са новоуспостављеним услугама које пружају  локални Центри за пружање услуга социјалне заштите. И искуства која имају, како запослени у Центрима, али на првом месту корисници тих услуга, су за сваку врсту похвале. Ако нешто недостаје, то је већи број пружалаца услуга, конкретно када говорим о персоналним асистентима, личним пратиоцима, када говоримо о особама које пружају помоћ у кући нашим најстаријим суграђанима“, истакао је Селаковић.

Министар се осврнуо и на питање бриге родитеља чија деца имају одређене здравствене проблеме. „Када разговарате са родитељима деце која имају одређене проблеме, задовољни су што је њихово дете добило личног асистента. Међутим што је родитељ старији, то је брига о томе како ће се водити рачуна и каква ће брига постојати о детету у оном моменту када више не буду на овом свету, је једно питање које највише оптерећује те људе,“, нагласио је министар Селаковић. Он је рекао да је ширење мреже услуга у заједници уједно и циљ  државе, што је од изузетног значаја за наше грађане, имајући у виду да смо земља са ниским природним прираштајем, као и са великим бројем старије популације, која има потребу за различитим услугама помоћи.

Министар је указао да захваљујући пројекту  данас има 297 лиценцираних пружаоца услуга из различитих сектора, јавног, приватног и  цивилног, што је огромно повећање,  јер их је, према његовим речима, 2014. године било само 24. „Увећање броја пружаоца услуга допринело је повећању запослености, јер активни пружаоци услуга социјалне заштите запошљавају више од 8.000 радника. Број запослених, у периоду од 2016. до 2021. године, порастао је за 167%, што је директна последица повећања броја пружалаца услуга и ширења капацитета за пружање услуга. И као најважније, услуге социјалне заштите данас се пружају у 91% општина у Р. Србији, а присуство у окрузима је значајно уједначеније него раније“,  рекао Селаковић.

Истакавши да  се ГИЗ показао као један од најпоузданијих, али истовремено и најфлексибилнијих и најприступачнијих сарадника, подржавајући управо оне активности за које је Министарство затражило подршку, Селаковић се уједно и захвалио на досадашњој подршци. Министар  је најавио  наставак сарадње, кроз пројекат „Социјална инклузија у Србији“, укупне вредности око 5,5 милиона евра, који ће подржати партнере у Србији у јачању социјалног и економског укључивања најосетљивијих група у наше друштво.  

„Подршка Немачке у оквиру овог пројекта је посебно допринела развоју Стратегије за деинституционализацију. Иза ове речи стоји значајан помак ка пружању услуга социјалне заштите у заједници. Подржавамо наше српске партнере да наставе реформе у социјалној политици. Сваки корак на овом путу је истовремено и корак ближе заједничкој европској будућности“, изјавила је амбасадорка СР. Немачке у Србији  Анке Конрад.

На конференцији су поред, министра Селаковића и амбасадорке Конрад, учествовале министарка за демографију и бригу о породици Дарија Кисић и повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.