Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорио је на претпремијери документарног филма „Дијанина деца“ у Југословенској кинотеци и његов говор преносимо вам у целости:

„Вечерас одајемо почаст једној изузетној личности, одајемо почаст једној дами, Дијани Будисављевић (девојачко презиме: Обексер), Аустријанки која је на самом почетку геноцида над српским, ромским и јеврејским народом у злочиначкој Независној држави Хрватској, ујесен 1941. године, када је чула за страдања српских жена и деце у усташком логору Лоборград, решила да свој живот посвети и подреди узвишеном циљу спасавања невиних жртава безумне хрватске политике етничког чишћења.

Њена мисија није била лака. Сви елементи хрватског друштва били су посвећени спровођењу политике геноцида. Политичко вођство такозване НДХ, односно усташке власти, на лицу места би погубиле или послале у концентрациони логор сваког Хрвата који би се усудио да помаже Србима. Парадокс лежи у чињеници да је Дијани управо њено немачко порекло омогућило да се несметано бави хуманитарним радом у Хрватској, односно Хитлерова доктрина о аријевском пореклу немачке више расе, којој су се Хрвати, као добре слуге, свесно подредили прихвативши да су нижа раса у односу на Немце.

Дијана је морала наилазити и на отпор Римокатоличке цркве у Хрватској, јер знамо да је папа Пије Дванаести био више него благонаклон према зликовачким нацистичким и фашистичким режимима, у првом реду због тога што је Ватикану државну самосталност 1929. године Латеранским уговорима подарио фашистички диктатор Бенито Мусолини, касније најближи савезник Адолфа Хитлера.

Међутим, ова хероина је све до самог краја Другог светског рата вешто користила страх хрватских политичких и верских лидера од својих расних господара, који су јој покадкад морали изаћи у сусрет и асистирати у удомљавању спасене српске деце у хрватске породице. Истина, деца су губила свој српски и православни идентитет, али су им са друге стране животи били спасени. И то само захваљујући несвакидашњем хуманизму и посвећености ове невероватне жене.

У хрватским логорима смрти страдало је 20.000 претежно српске деце. Дијана је успела да спасе 7.500 деце. 3 према 1 је скор. Са једне стране стоји читав државни апарат и црквена хијерархија Независне државе Хрватске, а са друге једна наизглед обична жена која је имала само средњошколско образовање. Јер, као што цар Давид каже у божанственим Псалмима: „Боље је мало у праведника, него богатство многих безбожника.“, и „Безбожник узима и не враћа, а праведник поклања и даје.“

У социјалистичкој Југославији, геноцид над српским народом и Дијанино спасоносно дело били су, због „мира у кући“, пали у заборав. Након распада заједничке државе, у неким земљама појавили су се неуверљиви, али упорни ревизионистички покушаји да се велико хуманистичко дело Дијане Будисављевић умањи и припише онима који су учествовали у спровођењу политике геноцида у НДХ. Ти покушаји и данас постоје.

Српска држава нема права да допусти скрнављење успомене на своју добротворку, и зато поздрављамо настанак и приказивање овог документарног филма као вредан допринос одавању укупног признања великој Дијани Будисављевић.

Вечерас ми је указана част да одржим кратак говор пре пројекције филма, и волео бих да га завршим изражавањем наде да ћемо се сви ми, заједно и појединачно, у животу водити таквим вредностима и трудити да чинимо таква дела да бисмо се једног дана са правом могли поредити са Дијанином децом“.

Документарни филм "Дијанина деца" је прича о жени која је спасила више од 7.500 хиљада српске деце из усташког концентрационог логора Јасеновац и тиме организовала највећу акцију спасавања деце током Другог светског рата.

Филм је урађен у копродукцији Радио-телевизије Србије и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Претпремијери документарног филма „Дијанина деца“ присуствовали су представници дипломатског кора.