Положај дистрофичара бољи, али још постоје предрасуде
БЕОГРАД - Савез дистрофичара Србије организовао је данас округли сто поводом "Недеље борбе против дистрофије", уз поруку да се ове особе, упркос извесном помаку, и даље суочавају са мноштвом препрека, што је, према речима министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александра Вулина, последица предрасуда у друштву.
"Држава има законску обавезу да брине о особама са инвалидитетом али и више од тога, има моралну обавезу да тим људима учини свакодневни живот бар мало лакшим", рекао је Вулин на скупу.
Према подацима, у Србији је око 1.700 особа оболелих од прогресивне неуромишићне болести, а министар за рад, запошљавање, борачка и социјана питања рекао је да је прошле године кроз акативне мере за тражење посла обухваћено 7.200 особа са инвалидитетом, од тога 4.125 је нашло посао.
Говорећи о предрасудама када су у питању особе са инвалидитетом и они који болују од дистрофије, Вулин је истакао да и даље постоје послодавци који су више спремни да плате казну него да запосле такву особу, иако држава обезбеди финансирање, опремање радног места, даје одговарајуће бенефиције и значајне материјалне подстицаје.
Такође, ове особе некада немају одговарајуће образовање, што, како Вулин каже, може да се промени, међутим, о предрасудама мора да се побрине цело друштво.
"Верујем да се човек не мери по ономе што је изгубио, већ по ономе што има", рекао је министар и навео да је Министарство за рад ове године доделило удружењима дистрофичара 8,2 милиона динара за редовно функционисање.
Округли сто, централна манифеставија поводом "Недеље борбе против дистрофије" одржане крајем маја, организован је уз учецће представника локалних удружења дистрофичара, а Иванка Јовановић из Савеза дистрофичара Србије Тањугу је рекла да се особе које болују од ове болести и данас суочавају са мноштвом препрека, иако је учињен помак у односу на период пре 10 или 12 година.
"Добра је законска регулатива, донети су разни прописи из области образовања, запошљавања, социјалне заштите, уведени сервиси приступачности, запошљавање на отвореном тржишту, међутим, у пракси и даље постоје многе препреке", рекла је Јовановић.
Она је подсетила да је дистрофија генетска, неуромишићна, неизлечива болест али да те особе могу да живе самостално, да се образују, да раде и да се интегришу у друштво, уколико се испуне социјални и други предуслови.
"Недеља борбе против дистрофије" овележава се од 1973. године сваке треће или четврте недеље у мају.
Недељa борбе против дистрофије
Циљ овогодишње манифестације, која ће бити одржана под мотом „Изазови живота са мишићном дистрофијом“, јесте подизање свести јавности о правима и могућностима, али и проблемима са којима се суочавају особе оболеле од прогресивних неуромишићних болести којих у нашој земљи има око 1.800, као и њихова афирмација у друштву.
Манифестацију „Недеља борбе против дистрофије“ финансијски је подржало Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
