Изасланик председника Републике Србије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорио је отварању 7. Европског конгреса за особе са инвалидитетом „Живети у сусрету“ и његов говор преносимо вам у целости:

 

„Желим да, као изасланик Председника Републике Србије, господина Александра Вучића, најпре поздравим све учеснике Европског конгреса за особе са инвалидитетом под називом „Живети у сусрету“, и да изразим задовољство што је племенита замисао његовог оснивача, господина Томаса Крауса, од 1998. године, када је у Берлину одржан први конгрес те врсте, па све до данашњег, седмог по реду београдског конгреса, као вредна и корисна препозната од стране руководстава многих развијених европских земаља.

 

Србији је указана част да се овим поводом нађе у њиховом друштву, и надам се да ћемо, као добри домаћини, оправдати признање које нам је дато. Свих десет земаља које, поред наше земље, учествују у раду Конгреса, јесу земље које су привредно и економски знатно развијеније од Србије.

 

За мене, то представља јасан знак да су прецизно дефинисана политичка воља и посвећен приступ председника и Владе Републике Србије да се социјално угроженим категоријама људи, обезбеди боље и праведније место у друштву, препознати као и у оним земљама које су у позицији да знатно више новца издвајају за социјална давања.  

 

Иако је наша држава , рекао бих, на веома добром путу економског опоравка и стабилног привредног раста, дозволите ми да истакнем важност политичке воље када је реч о поштовању људских права, друштвеној одговорности, инклузији социјално осетљивих група људи и солидарности уопште.

 

Србија се читаву деценију опирала трансформацији друштва из комунистичког у демократски систем. Рећи ћу само да је Србија од 1991. године до краја 2000. године, својом и туђом кривицом, била увучена у неколико ратних сукоба, доживела економски и монетарни крах, као и велика разарања. Логична последица тих околности била је увећање броја особа са инвалидитетом, као и њихова маргинализација и занемаривање.

 

Доласком председника Вучића на чело Владе Републике Србије 2014. године, одређени су приоритети државног развитка, са циљем истинског напретка у прихватању и примени високих европских стандарда да би се остварило пуноправно чланство наше земље у Европској Унији што и јесте циљ Владе Србије.

 

Разуме се да су изградња путне инфраструктуре и постављање повољних услова за привлачење страних инвестиција у нашу земљу биле мере без којих се није могао очекивати привредни раст.

 

Ово сам  навео, драги пријатељи, да бих вам илустровао важност политичке воље као темеља за конкретно спровођење стратешких опредељења државе. Зато не треба да чуди озбиљност и посвећеност са којом председник Вучић и Влада Републике Србије спроводе реформску политику, као и масовна подршка коју грађани Србије из године у годину пружају изражавањем своје воље на изборима, или међународно поштовање и подршка коју председник Вучић из дана у дан добија од лидера водећих европских и светских земаља и на Истоку и на Западу.

 

Србија из године у годину међу својим грађанима све више развија свест о значају поштовања људских права и начела равноправности. Став који је заузело државно руководство када се наша земља суочила са изазовима Мигрантске кризе и однос државних институција и грађана Републике Србије према мигрантима могу нам служити на част и потврдити да је та свест у нашој земљи на веома високом нивоу.

 

Реално побољшање стања јавних финансија, омогућује нам да унапређењу положаја особа са инвалидитетом не приступамо да бисмо испунили спољашњу форму цивилизацијских норми 21. века, него да том питању приступимо решени да пронађемо трајно одржива примењива законска решења, наравно, уз најтешњу сарадњу са цивилним сектором и удружењима особа са инвалидитетом.

 

Важно је рећи да наша посвећеност побољшању положаја особа са инвалидитетом зато природно надопуњује нашу тежњу за бољитком и унапређењем положаја свих грађана Србије, због тога што смо решени да особама са инвалидитетом омогућимо пуну интеграцију у друштво и зато што их сматрамо равноправним грађанима друштва.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања предузима низ конкретних мера како би се ситуација на том плану знатно унапредила.

 

Израда социјалних карти и умрежавање институција, које би требало да деле потребне информације, допринеће томе да се прецизно утврди којим особама је, према слову закона, социјална помоћ у овом или оном облику најпотребнија, знатно ће скратити време добијања социјалне помоћи и спречиће сваку могућност злоупотребе опредељених средстава.

 

Наше данске колеге помажу нам да њихов модел, један од најбољих у Европи по мишљењу експерата, преузмемо и применимо код нас.

 

Прошлогодишњи буџетски суфицит омогућио нам је да појачамо борбу против  незапослености особа са инвалидитетом, тако што смо издвојили 1,7 милијарди динара за унапређење њиховог положаја. Број особа са инвалидитетом, према проценама, износи око 715.000, а проценат незапослености међу њима већи је од државног просека који сада износи 12,7 одсто.

 

Као ресорни министар, лично се залажем да средства која је држава наменила предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом буду што праведије распоређена. Борићемо се за већа средства за све који аплицирају у складу са законом. Наглашавам да Министарство неће трпети било какву злоупотребу трошења средстава.

 

Паралелно са процесом подстицања запошљавања особа са инвалидитетом и уклањања менталних препрека као што су стереотипи и предрасуде о њима, потребно је интензивно радити на уклањању физичких препрека за несметано кретање, а тиме и активну улогу у друштву особа са инвалидитетом.

 

У Београду, престоници и највећем граду Србије, још 2015. године започет је пројекат „Београд без баријера“, и до сада је постављено више од 250 рампи за особе са инвалидитетом у свим деловима града, што је знатно олакшало њихово кретање.

 

Ускоро ће адмимистративне зграде у Београду добити мапе, које ће слепим и слабовидим особама помоћи да се упознају са простором. Министарство такође, има у плану да се у главном граду у што краћем року на свим раскрсницама у свим градским општинама поставе звучни семафори, чиме ће, надамо се, Београд постати први град у Европи са комплетном звучном сигнализацијом.

 

Дозволите ми да, на крају, изразим свој оптимизам и наду да идемо у најбољем могућем правцу.

 

Лично ћу настојати да средства која се из буџета Републике Србије издвајају за побољшање особа са инвалидитетом наредне године буду још већа.

 

Желим Вам успех у раду конгреса и панел дискусија. Министарство за рад запошљавање, борачка и социјална питања помно ће пратити ток конгреса, и са великом пажњом ћемо анализирати његове закључке и сугестије“, поручио је министар Ђорђевић.

 

Под слоганом "Човек је човеку анђео", конгрес је окупио више од 350 учесника из 11 земаља - Немачке, Швајцарске, Аустрије, Италије, Белгије, Холандије, Француске, Русије, Велике Британије, Словеније и Србије и трајаће до 3. јуна.

 

Отварању конгреса говорили су повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, оснивач и немачки социолог Томас Краус и директор Удружења за помоћ особама са сметњама у развоју "Живимо заједно" Дејан Козић, а присуствовали су директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић и директор канцеларије Уницефа у Београду Мишел Сен Ло.