Солидарност, сарадња, поверење, међусобна подршка, као и доношење правовремених одлука влада земаља, показаће се као најважнији фактор за "најбезболнији" излазак из здравствене, економске, али и социјалне кризе изазване вирусом Ковид-19, порука је са онлајн Међународне конференције "Улога кризног менаџмента у доба пандемије - Међусекторска солидарност и сарадња". 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић истакао је да је да се кризни менаџмент у јеку епидемије у Србији огледао кроз два угла, први који чини председник Александар Вучић, а други који је усмерен на српску владу. 

„Председник је као лидер стао испред свих и донео важне одлуке које су се показале као превентива и важан фактор за спас живота људи и српске економије. Раније улагање у наше здравство такође је омогућило да све буде спремно за ову ситуацију у којој се наша земља нашла“, поручио је Ђорђевић.

Министар је истакао да је ресорно министарство препознавши опасност по живот и здравље корисника услуге смештаја, десет дана пре проглашења ванредног стања израдило План мера заштите и превенције, забранило посете у установама и организовало Вајбер групе за брзу комуникацију са руководиоцима установа и организација за смештај корисника и савеза удружења особа са инвалидитетом.

„Успостављање механизама и стандарда за планирање и примену превентивних мера, као и мењање модалитета поступања у одговору на пандемију пратило је доношење преко 30 инструкција, налога и препорука. На овај начин омогућен је адекватан одговор државе на дате околности, односно правовремено иницирање и корекција мере сагласно идентификованим потребама“, навео је Ђорђевић.

Како је министар навео, због специфичности корисника и немогућности да у време полицијског часа корисници подигну своја примања, изменом и прилагођавањем регулативе за исплату у ванредном стању, обезбеђено је да та лица могу располагати својим примањима у сваком тренутку. У том циљу су и исплате пензија и новчаних накнада по основу права из ПИО за кориснике из свих категорија вршене једном месечно, у целокупном месечном износу.

Ђорђевић је истакао да је Србија успела да заустави последице огромних размера и на економију, истичући да доношење правих мера у току ванредног стања заиста могу дати повољне резултате. Како каже, тренутно постоји за 13.550 више основаних привредних субјеката, него што их је било пре пандемије.

„Србија је предузела мере које су допринеле да се помогне малим и средњим предузећима највише, 1.600.055 запослених су добили помоћ државе, у прва три месеца то је била минимална зарада, а у два месеца после тога, било је 60 одсто зараде“, рекао је министар и додао да ће Влада Србије наставити да прати шта се дешава у економији и на тржишту рада и у складу са тим ће наставити да улаже и даље.

Како каже, Србија је до сада уложила 5,8 милијарди евра, што је 12 одсто укупног БДП на годишњем нивоу. 

Поред министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зорана Ђорђевића, на онлајн конференцији, између осталих, говорио је водећи светски стручњак у области менаџмента, оснивач и председник Адижес института др Исак Адижес, заменица председника Владе Републике Северне Македоније задужена за економска питања и координацију економских ресора Мила Царовска, директор Међународног института за блискоисточне и балканске студије, ИФИМЕС Словенија доц. др Зијад Бећировић, овлашћени ревизор и редовни професор финансија, банкарства и менаџмента,проф. др Бранко Љутић, заменик министра за рад и социјалну политику Северне Македоније Гјоњул Барјактар, помоћник министра за рад и запошљавање Федерације Босне и Херцеговине Ернис Имамовић, стручњак за медије и кризне комуникације, новинар, Хрватска Томислав Церовец.

На предлог Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Влада Србије донела је одлуку, коју је благословио патријарх српски Иринеј, да се 2020. година прогласи Годином солидарности и сарадње.