Република Аустрија – Делегација Одбора Владе за неговање традиција ослободилачких ратова Србије положила је венце и одала почаст на церемонијама у склопу обележавања годишњице ослобођења логора Маутхаузен на меморијалима у местима Ебензе, Хартхајм, Ашах и Гусен.

У месту Ебензе, код Споменика југословенским борцима и жртвама фашистичког терора убијеним у периоду 1941.-1945. године, реализована је међународна церемонија полагања венаца и одавања почасти., Делегација је обишла и спомен-комплекс, као и једини отворени тунел за јавност у којем су логораши радили.

У Ебензеу „кампу” нацистичке Немачке, који су савезници последњи ослободили 6. маја 1945, међу 28.000 заточеника било је 900 Југословена, од којих су 70 одсто били Срби. За нешто више од годину и по дана, у Ебензеу је уморено око 8.000 људи.  Крематоријум није могао да „ради” брзином којом су заточеници умирали.У две масовне гробнице пронађено је 2.000 тела, а приликом ослобађања логора затечено је 1.200 лешева испред крематоријума, наслаганих као цепанице. Заточеници су страдали због тешког рада у два каменолома, приликом изградње система тунела у алпским стенама за потребе нацистичке војне индустрије, а често и на самом путу ка доњем каменолому, на стази коју су звали „лављи пролаз”.

Венци су потом положени на спомен плочу у злогласном дворцу Хартхајм, у општини Алковен, у близини Линца који је био „центар за еутаназију“. У периоду од маја 1940. и децембра 1944. године у Хартхајму је убијено више од 18.000 људи.

Логор Хартхајм  је један од најстаријих логора нацистичког периода који се од маја 1940. године налази на простору горњег  Подунавља у Аустрији код  Линца.  

Током Другог светског рата у овом „центру за еутаназију“ све до маја 1944. године убијено је око 30.000 људи са физичким и менталним инвалидитетом. 

У ренесансном дворцу Хартхајм, обављали су се медицински експерименти на логорашима Маутхаузена. У том дворцу ужаса експериментисало се са начинима убијања, са гасним коморама и крематоријумима. Била је то лабораторија нацистичке фабрике смрти. 

Четвороспратни дворац Хартхајм био је Завод за умоболне који су нацисти претворили у један од шест такозваних Завода за еутаназију и газирање. 

Логор Ашах на Дунаву био је један од концентрационих логора за Србе и друге неподобне народе које је основала Аустроугарска за за време Првог светског рата.

Званичан назив логора био је: нем. Kaiserliches und Königliches Kriegsgefangenenlager Aschach an der Donau или на српском „Царски и краљевски логор за ратне заробљенике Ашах на Дунаву”. Основан је у лето 1914. године, а у њега су српски заробљеници и интернирци доведени почетком 1915. Године, највише са простора Босне и Херцеговине, Шумадије, Подриња, Рашке, Црне Горе, Тимочке Крајине. У логор Ашах, од јесени 1915. до новембра 1918. године, било је заточено 10.903 српских војника, официра и цивила. После Другог светског рата, подигнута је нова спомен-плоча, на којој је уклесано 5.362 имена Срба који су ту сахрањени, углавном војника и официра Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе.

Државна делегација одала је почаст и у некадашњем подлогору Маутхаузена, Гусену 1, код споменика српским жртвама, на месту тадашњег крематоријума који је претворен у Меморијални комплекс.

Церемонијама су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је предводио представник овог министарства Зоран Антић, Министарства одбране и Војске Србије, генерални конзул Републике Србије у Салцбургу Вера Вукићевић, конзул Дејан Удовичић, кадети Војне академије из Београда, представници и студенти Криминалистичко- полицијског универзитета, као и представници Удружења логораша Маутхаузен и Јасеновац, и других борачких и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и српске дијаспоре који живе у Републици  Аустрији.