Aa

Aa

ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА СРБА У ЛОГОРУ ЈИНДРИХОВИЦЕ У ЧЕШКОЈ РЕПУБЛИЦИ

ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА СРБА У ЛОГОРУ ЈИНДРИХОВИЦЕ У ЧЕШКОЈ РЕПУБЛИЦИ

ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА СРБА У ЛОГОРУ ЈИНДРИХОВИЦЕ У ЧЕШКОЈ РЕПУБЛИЦИ

Читај ми

Јиндриховице - Чешка Република – Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, у име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, а у оквиру комеморативних свечаности у Чешкој Републици, предводио је церемонију полагања венаца и одавања почасти код спомен-костурнице  у некадашњем концентрационом логору у Јиндриховицама у којој почива 7100 српских заробљеника из Првог светског рата.

 

Церемонијама су присуствовали и први саветник Амбасаде Републике Србије у Прагу Љиљана Говедарица, делегација Министарства одбране и Војске Србије, кадети Војне Академије, студенти и представници Полицијско-криминалистичког универзитета из Београда, Републичког завода за заштиту споменика културе,  борачких удружења и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

 

Спомен-костурница у месту Јиндриховице, недалеко од Карлових Вари, је место страдања српских заробљеника за време Првог светског рата. У Јиндриховицама се у периоду од 1915. до 1918. године, налазио највећи концентрациони логор на територији тадашње Аустроугарске (Хајнрихсгрин) кроз који је прошло око 40.000 заробљеника, и у коме је сахрањено 7100 Срба. На месту на коме се налази маузолеј је за време Првог светског рата био изграђен резервоар за воду и део тог земљиштa, тадашњи чешки председник Масарик поклонио је краљу Александру Карађорђевићу, како би послужио као костурница у коjу су пренети посмртни остаци српских војника и цивила који су били сахрањени широм Чешке. Преуређење резервоара је извршено средином 1926. године. Поред војника умрлих у Чешкој, пренети су и посмртни остаци српских војника из Холандије. Свечано откривање спомен-костурнице у Јиндриховицама је било 8. јула 1932. године, под патронатом чехословачког председника Томаша Масарика и краља Александра Карађорђевића.