
Обележена 90. годишњицa смрти др Рудолфа Арчибалда Рајса

Београд – Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић положио је венац и одао почаст поводом обележавања 90. годишњице од смрти др Рудолфа Арчибалда Рајса, код споменика др Арчибалду Рајсу у Топчидерском парку у Београду.
Поред државног секретара венце су положили представници Амбасаде Швајцарске конфедерације у Београду, Криминалистичко-полицијског универзитета, Министарства одбране и Војске Србије, Града Београда, породице као и удружења опредељена за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Рудолф Арчибалд Рајс рођен је у даншњем Хаузаху, Баден 8. јула 1875. године, преминуо у Београду 8. августа 1929. године. Био је швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата.
На позив српске Владе др Рајс је 1914. године дошао у Србију да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом. Написао је многе књиге и радове поводом тога.
Са српском војском прешао је у Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом умарширао у ослобођени Београд, новембра 1918. године. Заволео је српског војника-сељака и српски народ и до краја живота остао у Србији.
Сахрањен је на Топчидерском гробљу у Београду, док му је срце пренешено у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ратницима погинулим на Солунском фронту. На урни је писало:
„Овде у овој урни на врху Кајмакчалана, Златно срце спава, Пријатељ Срба из најтежих дана, Јунака правде, Истине и Права, Швајцарца Рајса ком' нек је слава“. Урну су током Другог светског рата разбили Буграски фашисти. Капела на Кајмакчалнау и урна су рестауриран, али даља судбина срца остала је непозната.