Обележена 631. годишњица од боја на Косову
Изасланик председника Републике Србије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић предводиo je државну церемонију полагања венаца и одавања државних и војних почасти поводом обележавања 631. годишњице од боја на Косову која се одржалa 28. јуна 2020. године, код Споменика косовским јунацима у Крушевцу.
„Видовдан је велики празник, симбол српског народа и српства, симбол отпора према туђину, али и симбол храбрости и витештва. Наша дужност и обавеза је да чувамо успомену на те дане. Данас желим да пошаљемо поруку целом свету да је Србија свуда где је њен народ и да о свим Србима брине где год да се они налазе“, рекао је Ђорђевић.
Организатор комеморативне свечаности је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Градом Крушевцом.
Приликом посете Крушевцу министар Ђорђевић, заједно са директором Безбедносно-информативне агенције Братиславом Гашићем положио је камен темељац за нови Храм који се посвећује Св. Великомученику Кнезу Лазару у оквиру Касарне.
28. јун - Видовдан је државни празник који се радно обележава у спомен на Косовску битку, а на основу одредаба Закона о државним и другим празиницима у Републици Србији („Службени гласник Републике Србије“, бр. 43/2001 и 101/2007).
Бој на Косову, који се одиграо 28. (15.) јуна 1389. године на Газиместану у колективном сећању српског народа симболизује слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства.
Тај догађај био је прекретница у националној историји после периода успона под владарима из династије Немањић.
Споменик косовским јунацима представља симбол Крушевца. Споменик је дело српског вајара Ђорђа Јовановића. Откривен је 28. јуна 1904. године, у оквиру прославе стогодишњице Првог српског устанка, у присуству краља Петра Првог Карађођевића.
На врху споменика налазе се Бошко Југовић и вила. На источној и западној страни, у два рељефа, приказани су епско причешће српске војске пред Косовску битку и погибија султана Мурата. На северној страни споменика је грб државе Немањића и 1389. - година одигравања битке на Косову. На западној - грб цара Душана и година откривања споменика 1904. На источној - грб кнеза Лазара и посвета "Српство косовским јунацима" са ловоровим венцем и палмовом гранчицом у подножју, док је на јужној страни грб Краљевине Србије из 1888. и година проглашења Србије краљевином 1882. Мотиви на огради од ливеног гвожђа око споменика представљају стилизоване косовске божуре.