Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић предводио је државну церемонију одавања почасти и полагања венаца поводом обележавања 108. годишњице од Битке на Кајмакчалану.

„Путниче, стани! Овде леже они! Гомиле ове прах краљева крију. С капом у руци њима се поклони, И редом тако ижљуби их свију!

Овако је Алекса Шантић певао нашим јунацима са Кајмакчалана јер је добро знао да је сваки од њих био крањ Леонида срца лављега, краљ којег не чини круна на глави јер му је надмоћна сила увек може скинути као што га може протерати из земље. Али му никада не може из срца ишчупати љубав према својој отаџбини,жељу и право да се у њу победнички врати. Са пуним правом се овај српском крвљу натопљени врх планине Ниџе пореди са Термопилима, али и са Јерусалимом, али ка Јерусалиму се не путује, ка њему се ходочасти.

И верујем да би сваки припадник рода нашег бар једном у животу требало да посети ово свето место, удахне овај ваздух, осети овај ветар који овде стално дува, каменито тло под својим ђоновима јер ће тек тада и тако потпуно разумети наше див јунаке, њихову храброст и одлучност, њих који су тих последњих дана септембра 1916. године свакога дана надирали ка овим неосвојим положајима „Борисовог града“, како га је непријатељ називао положајима који су више пута мењали посед да би наши јунаци коначно одбацили мрског непријатеља и ступили на тло Краљевине Србије. Након ослобођења Кајмакчалана у наредних месец ипо дана ослобођен је и Битољ, тада други највећи град у Краљевини Србији. Запитајмо се одакле таква надљудска храброст нашим војницима.

Рекао бих отуда што је сваки од њих од првог до последњег у строју добро знао да Кајмакчалан представља капију слободе и врата Србије, да се иза Кајмакчалана налази отаџбина, да се иза Кајмакчалана налазе њихове жене и деца, њихови очеви и мајке, њихове куће и њиве, њихове цркве и гробови предака по којима гази туђинска чизма. Сваки од њих је добро знао која је вредност слободе јер је за ту слободу био спреман да плати највећу цену.

Ту слободу коју ми данас исувише често узимаомо здраво за готово, а за коју су они положили своје животе. Добро су знало сваки од наших див јунака да нам слободе нема без наше државе. И ако постоји један наук који нам иза њих остаје, један завет који морамо да истунимо, то је да чувамо и бранимо данас у миру нашу једину отаџбину, да је чинимо снажном и моћном, модерном и просперитетном, а пре свега независном и сувереном јер тако ћемо одужити дуг према нашим херојским прецима, јер једино тако ћемо тај дар слободе моћи да оставимо нашим потомцима и нараштајима који долазе иза нас. Нека је вечни помен и слава нашим херојима са Кајмакчалана, прерано сасеченим изданцима наславнијег нараштаја у српској историји. Нека је вечна слава свим борцима који су пали за слободу наше једине отаџбине.

Живела Србија,“ рекао је министар Старовић у свом обраћању на Кајмакчалану.

Министар Старовић положио је венац код Спомен капеле и крај Спомен костурнице на Кајмакчалану. Поред министра Старовића, венац је положио и министар одбране Братислав Гашић