"Деспот Стефан Лазаревић је био и песник, мецена културе. На свом двору окупљао је најзначајније уметнике из многих других држава тог доба, поготово из тада опадајућег Ромејскога царства. Његово словољубе са својом тананом лириком представља својеврсни пупољак српске ренесансе, пупољак који се никада није у потпуности расцветао, нажалост, услед Османске најезде. Уз све речено и пре свега тога рекао бих да је деспот Стефан Лазаревић био велики државник, дипломата и законодавац. У тешким условима након Косовског боја он је спровео веома свеобухватне административне и војне реформе и тиме консолидовао и удахнуо нову виталност српској средњевековној држави, обезбедивши још седам пуних деценија државног континуитета наше средњевековне државе. Он је заправо, доношењем закона у рудницима дао један нови полет српској привреди. Рударство је у то време била најважнија привредна грана и у том смислу га заиста можемо сматрати наследником дела Уроша I Великог Немањића.," рекао је министар за рад, запошљавање,борачка и социјална питања Немања Старовић, након поклоњења моштима деспоту Стефану Лазаревићу у манастиру Манасија, поводом обележавања Дана сећања на владавину деспота Стефана Лазаревића.

Министар је истакао да саставни део закона о рудницима чини и статут града Новога брда, тог града сребрног и у истину златног, како је писао Константин филозоф.

"Јер на Ново брдо и друге руднике који су у деспотово време ницали по Србији од Косова до Авале, отпадало је између 20 и 35 процената производње сребра на читавом европском континенту. Србија је у истину у том 15.веку била европска рударска веле сила. Углед српских мајстора рударства, металургије, али и златарства ширио се и централном и јужном Европом све до Пиринејског полуострва у том 15.веку," изјавио је министар Старовић који је са председником Владе Милошем Вучевићем и министром културе Николом Селаковићем обишао манастир, који ће бити реконструисан за обележавање 600. годишњице од упокојења деспота Стефана Великог.

Старовић је рекао да често размишља о томе шта би данас рекли и Урош I Велики и Деспот Стефан српски када би знали да ми имамо у нашој држави оне који се залажу за то да се одрекнемо свог богатства које је Господ Бог подарио српској земљи и да одустанемо од рударства као привредне гране и делатности на којој је српска средњевековна држава, њена моћ и снага заправо и изграђена.

“То је само једна од поука која нам остаје за Деспотом Стефаном српским, поука коју морамо знати да поштујемо и да следимо, а на нама је и на нашој генерацији је свакако да чувамо сећање на Деспота Стефана Лазаревића и да га преносимо на наредне нараштаје све док је света и века и српског имена,“ рекао је министар.