Неразумевање, предрасуде, главне препреке за инклузију
БЕОГРАД - За креирање инклузивног образовања у Србији успостављене су законске претпоставке, међутим, у пракси и даље постоје многобројне препреке попут неразумевања, предрасуда, страха, речено је данас на конференцији о посебним образовним потребама.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је на скупу, чији се учесници између осталог баве и проблемима деце са аутизмом, да предрасуде можемо и морамо да победимо.
Особе са инвалидитетом, како је рекао, друштво посматра по ономе што не могу, што немају. "На нама је да тај угао променимо и да уочимо оно што могу и тада има наде за наш свет", рекао је Вулин.
Он је подсетио да држава даје значајне подстицаје за особе са инвалидитетом приликом запошљавања али да послодавци и даље радије одлучују да плате казну, него да запосле такву особу.
"Предрасуда, страх, то је оно са чиме друштво мора да се суочи. Ако не дамо детету шансу да промени сопствени положај, нема наде за њега, за породицу, друштво", рекао је Вулин на скупу.
Отварајући скуп "Интервенције засноване на доказима и изазови инклузије", председница Народне скупштине Маја Гојковић рекла је да су неразумевање, декларативно прихватање и одбијање нових образовних приступа и даље отворена питања за наше друштво.
"Међутим, охрабрује то што су направљени добри темељи на којима ће се овај систем даље развијати и унапређивати", рекла је Гојковић.
Она је истакла да концепт инклузије подразумева трајно уклањање свих препрека које се тичу учешћа сваког дета у образовању, почевши од породице, преко школе све до развоја система додатне подршке у образовању деце са сметњама у развоју и инвалидитетом.
Гојквоћ је подсетила да је Србија усвојила сет различитих закона из ове области, укључујући и Конвенцију о правима особа са инвалидитетом коју је Србија ратификовала 2009. године.
Тим, као и другим документима закључено је да су редовне сколе са инклузивном оријентацијом најефикаснији начин за спречавање дискриминаторских ставова јер, како је Гојковић навела, стварају заједнице у којима су сви прихваћени.
Конференцију организују Британски савет, Удружење родитеља Аутизам, право на живот и Друштво дефектолога Србије а један о предавача је гост из Велике Британије Нил Мартин.
Скупу су присуствовали директор Британског савета за западни Балкан Тони О"Брајан, амбасадор Велике Британије Денис Киф, представници Министарства просвете и Министарства здравља.
Kонференцијa о посебним образовним потребама „Интервенције засноване на доказима и изазови инклузије“
Циљ конференције, коју организују Британски савет, Друштво дефектолога Србије и удружење грађана Аутизам – право на живот, јесте да се истакне важност инклузивног образовања и адекватне обуке свих који раде са групама са посебним образовним потребама, као и да се поделе искуства из Велике Британије и региона, и понуде савети и решења која се могу применити.
У процесу остварења веће социјализације деце са аутизмом активну улогу има Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, промовишући и развијајући сервисе социјалних услуга и пружајући финансијску и стручну подршку удружењима за помоћ особама са инвалидитетом.
