Он је, откривајући спомен-плочу палим српским борцима на брду Каленица на улазу у Штип, чиме је обележена 102. годишњица битке на Брегалници, поручио да ако народи Балкана буду једни уз друге и ако се буду разумели, онда ће на овом простору владати мир.

"Ја верујем у то да је мир најтрајнији, када о њему одлучују они који живе једни поред других, једни са другима. Када Балканци одлучују о себи самима, без много страних утицаја, они ће увек гласати за мир", рекао је Вулин.

Он је нагласио да се истина не може заборавити, али да је брегалничка битка, славна жртвом и величином, била, захваљујући насиљу бугарских фашиста, скоро заборављена.

"Костурница 6.000 мученика дигнута је у ваздух да би се заборавила. Али, истина се не може заборавити. Истина неодољиве чежње за слободом не може да се заборави", рекао је Вулин.

Он је рекао да народи на Балкану морају да уче из своје историје, да буду поносни на њу и да гледају да је не понове у сваком делу.

"Зато Балкан у политичком и сваком другом смислу мора да припада балканским народима, зато балкански народи морају да одлучују како ће живети на Балкану, да покажу да је наша близина наша предност, наша врлина, никако наша мана", поручио је српски министар рада.

Он је истакао да српски народ никада није био на погрешној страни, те да је увек био на страни добра.

"Историја Балкана и историја наших народа јесте историја ратовања, непрекидних сукоба и непрекидне борбе за слободу. Српски и македонски народ дефинише једна реч - слобода", рекао је Вулин, нагласивши да смо премали народи да бисмо живот проводили у ратовању.

Према његовом мишљењу, не може се успешно одговорити на изазове које нуди време у којем живимо, ако се не буде сарађивало.

Вулин је, заједно са градоначелником Штипа Илчом Захаријевим открио спомен-плочу на брду Каленица на улазу у Штип, на месту где се налазила спомен-костурница у којој су били смештени посмртни остаци 6.000 српских ратника, страдалих у бици на Брегалници 1913. а коју су дигли у ваздух бугарски фашисти у Другом светском рату

Он је положио венац и одао пошту сенима палих српских ратника.

Српски министар рада такође је обишао спомен капелу са криптом у селу Доње Караслари код Велеса и заједно са председнком Удружења за заштиту и очување српских споменика у Македонији Бором Ристићем положио венац на ту, једну од десетине масовних гробница погинулих српских војника у Македонији, у којој почивају посмртни остаци око 1.800 српских војника.

Битка на Брегалници водила се од 30. јуна до 9. јула 1913. на простору од Царевог врха на Осоговској планини, низ оба гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар.

У бици су учествовале 1. и 3. армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија - 127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона, свега око 176.000 бораца са 253 топа са српске стране и 4. армија, 4 дивизије и 3 бригаде 95 батаљона, 230 топова, око 130.000 бораца са бугарске стране.

Заузимањем бугарских штипских положаја у сумрак 8. јула 1913. године, српска војска је победоносно завршила одлучујућу битку Другог балканског рата, а уједно и највећу и најкрвавију битку у својој дотадашњој ратној историји, како по ангажованим снагама тако и по времену трајања и простору на коме се одигравала.

Срби су изгубили 16.620 људи, од којих 3.000 погинулих. Бугарски губици нису тачно познати, али, с обзиром на то да је Бугарска у Другом балканском рату изгубила 93.000 људи, сматра се да више од једне трећине отпада на Брегалницу.

Према подацима Српске академије наука и уметности, на подручју Македоније у Балканским и Првом светском рату, страдало је више од 70.000 српских ратника, чије су кости после Великог рата само делимично ексхумиране и сложене у десетак костурница.