Министар Селаковић открио споменик страдалим српским заробљеницима и војницима на српском гробљу у Кастелану
„Данас смо на српском гробљу подигли споменик у који смо уклесали речи да те наше људе сачувамо од заборава. Дакле, до прошле године ми у Србији нисмо знали за Српску стазу, нисмо знали за српско гробље, али су двојица вредних Италијана Маурицио и Клаудио, двојица историчара, чланова локалног историјског друштва, сачували ту причу од заборава. Извршили су истраживање метал детектором на тој локацији Српског гробља и утврдили по нађеним новчићима, токама од каишева, дугмићима са одела, да су то били српски војници“, истако је данас министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић приликом откривања споменика посвећеног српским заробљеницима и војницима страдалим у Првом светском рату на територији Трентина. Споменик је постављен на Српском гробљу надомак места Кастелено, од стране Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Р. Србије, а уз подршку италијанске регије Трентино Алто Адиђе и Општином Вила Лагарина.
Селаковић је навео да је сеоце Кастелано, које данас има свега осамстотињак житеља, било место робовања за стотине Срба током Првог светског рата. „Стотине њих су ту оставили своје животе. Ту се налазе планински врхови од 2.059 метара, испод њих је данас откривена табла са називом „Српске стазе“. То је стаза којом су ишли Срби као војници, заробљени на територији Краљевине Србије, али и Срби из Босне и Херцеговине, из Лике, Северне Далмације, који су били заробљени током рата и осуђени на принудан рад само зато што су припадали српском народу“, истакао је Селаковић и додао да је на стотине њих ту окончало своје младе животе.
Објашњавајући зашто је Роверто, град који се налази у непосредој близини, град Мира, Селаковић је рекао да у Роверту постоји спомен костурница са сачуваним посмртним остацима 22 хиљаде аустроугарских, италијанских и чехословачких војника из Првог светског рата. Он је додао да се у Роверту налази и велико звоно, направљено 1924. године, које носи назив „Марија Долорес“. „То звоно је изливено од топовских цеви, свих војски учесница у Првом светском рату. Дакле, ту су и топовске цеви које су припадале војсци Краљевине Србије и које су изливене у то звоно, а које данас сваке недеље у част свих изгинулих у ратовима куца сто пута“, објаснио је Селаковић.
Фото: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Видео материјал (покривалице, изјава) биће доступни на сајту Инфобироа.