У оквиру обележавања годишњице ослобођења логора „Маутхаузен“, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, је у суботу, 6. маја, у име Владе Републике Србије, предводио државне церемоније на меморијалима у местима Ебензе и Хартхајми. Такође, министар Селаковић је обишао и спомен обележје на Војном гробљу Ашах на Дунаву.

У месту Ебензе код Споменика југословенским борцима и жртвама фашистичког терора убијеним у периоду 1941-1945. године одржана је церемонија полагања венаца и одавања почасти.

Венци су потом положени на спомен плочу у злогласном дворцу „Хартхајм“ у општини Алковен у близини Линца, који је био тзв. „центар за еутаназију“. У периоду од маја 1940. до децембра 1944. године у Хартхајму је убијено више од 18.000 људи.

Церемонијама су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране и Војске Србије, генерални конзул Републике Србије у Салцбургу Вера Вукићевић, конзул Дејан Удовичић, питомци Војне академије из Београда, представници и студенти Криминалистичко-полицијског универзитета, те представници Удружења логораша Маутхаузен и других борачких и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и српске дијаспоре, који живе у Аустрији.

Историјат

У Ебензеу „кампу” нацистичке Немачке, који су савезници последњи ослободили 6. маја 1945. године, међу 28.000 заточеника било је 900 Југословена, од којих су 70 одсто били Срби. За нешто више од годину и по дана, у Ебензеу је страдало око 8.000 људи.  У две масовне гробнице пронађено је 2.000 тела, а приликом ослобађања логора затечено је 1.200 лешева испред крематоријума, наслаганих као цепанице. Заточеници су страдали због тешког рада у два каменолома, приликом изградње система тунела у алпским стенама за потребе нацистичке војне индустрије.

Логор „Хартхајм“ је један од најстаријих логора нацистичког периода који се од маја 1940. године налази на простору горњег  Подунавља у Аустрији код  Линца. Током Другог светског рата у овом „центру за еутаназију“ све до маја 1944. године убијено је и око 30.000 људи са физичким и менталним инвалидитетом. У ренесансном дворцу Хартхајм, обављали су се медицински експерименти на логорашима „Маутхаузена“. Експериментисало се са начинима убијања са гасним коморама и крематоријумима. Четвороспратни дворац „Хартхајм“ био је Завод за умоболне који су нацисти претворили у један од шест такозваних Завода за еутаназију и газирање.

Логор Ашах на Дунаву био је један од концентрационих логора за Србе и друге неподобне народе које је основала Аустроугарска за време Првог светског рата.

Званичан назив логора био је нем. Kaiserliches und Königliches Kriegsgefangenenlager Aschach an der Donau или на српском „Царски и краљевски логор за ратне заробљенике Ашах на Дунаву”. Основан је у лето 1914. године, а у њега су српски заробљеници и интернирци доведени почетком 1915. године, највише са простора Босне и Херцеговине, Шумадије, Подриња, Рашке, Црне Горе, Тимочке Крајине. У логору „Ашах“, од јесени 1915. до новембра 1918. године, било је заточено 10.903 српских војника, официра и цивила. После Другог светског рата, подигнута је нова спомен-плоча, на којој је уклесано 5.362 имена Срба који су ту сахрањени, углавном војника и официра Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе.