„Република Србија као што је то до сада чинила, а у будућности још више и још срдачније, помагаће очување националних посебности, националног идентитета, нарочито културног идентитета свим својим грађанима, који припадају другим народима, Буњевцима такође, свакако. Нећемо заборавити ни када да је 1918. године 25. новембра на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Барањи и Бачкој, која је одржана у Новом Саду, од 757  посланика, њих 84-оро припадало буњевачком корпусу. Намерно нисам рекао буњеваца, зато што је ту било и дама, зато што је то била прва скупштина у овом делу Европе у којем су биле заступљене и жене. Зато што је то било прво изборно изјашњавање,  на коме су и жене имале право гласа. Вреди напоменути да је то било више од пет деценија, него што се десило у неким западно европским  земљама“, рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић на свечаности  „Дан Дужијанце“ на Тргу Републике у Београду.

Истакавши да је велико задовољство и част што се први пут у историји од када су Буњевци на територији данашње Србије,  Дужијанцу  прославља у српској, али и буњевачкој престоници, министар Селаковић је рекао да су Буњевци за четири века својој матици много допринели. Он се захвалио председници Националног савета буњевачке националне мањине Сузани Остојић Кујунџић и изразио очекивање да ће манифестација да прерасте у традицију у годинама које долазе.

„Овде смо се вечерас окупили  да негујемо ову дивну и лепу традицију, да кажемо и покажемо да је Србија држава свих оних добрих и честитих људи који у њој живе, а Буњевци су управо такви, добри, честити, вредни и марљиви. Када је требало да боре и да заједно са нама Србима штите хришћанску Европу од најезде са Истока, у томе су били једни од најбољих. Данас када се жње жито, када се обрађује земља, али и када се лечи, када се подучава и када се гради и када се ради, увек су ту раме уз раме са нама“, рекао је министар Селаковић на обележавању „ Дан Дужијанце“, који је један од четири национална празника буњевачке националне мањине у Р. Србији.

„Наши вредни и марљиви Буњевци на северу Бачке пожњели су овогодишњу летину, захвалили се господу Богу на томе што је ова година берићетна и то прослављају онако како се прослављало у салашарким домаћинствима вековима за нама“, рекао је Селаковић и подсетио да је од  1911. године, захваљујући  жупнику цркве Светог Рока Блашку Рајићу,  овај обичај уведен  и у црквено окриље.