Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић положио је венац код Споменика „Жртвама геноцида у Другом светском рату“ у оквиру комплекса некадашњег нацистичког логора смрти „Старо сајмиште“ поводом обележавања Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.

Након церемоније полагања венаца министар Ђорђевић обратио се присутнима, а његов говор преносимо у целости:

„Данас у свечаној тишини обележавамо национални Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. 

22. априла 1945. године две групе јасеновачких логораша, око 600 мушкараца од укупно нешто више од 1000 преосталих заточеника, голоруки, гладни и измучени људи, покушали су да пробију усташке страже и нађу се на слободи. Свега 100 њих је и успело у томе.

У геноциду над нашим народом на територији Хрватске, Босне и Херцеговине и Срема страдало је 700 хиљада мушкараца, жена и деце претежно српске, али и ромске и јеврејске националности. У тој монструозној, вештачкој фашистичкој творевини, Независној Држави Хрватској, од средине 1941. до средине 1945. године, даноноћно су радила и три концентрациона логора намењена искључиво убијању деце: Логор Сисак, Логор Јастребарско и Логор Горња Ријека, кроз које је прошло више од 33 хиљаде деце, од којих је убијено 20 хиљада. Спасила су се само она деца којој су имена и религија промењени тако да су  постали  део већинског хрватског, католичког становништва.

У НДХ било је довољно да се неко зове српским именом и да припада православној вери да би изгубио живот. Расни закони у Павелићевој Хрватској по својој монструозности могли су се поредити једино са оним у Хитлеровој Немачкој. НДХ могла би се назвати једном веома педантно вођеном институцијом смрти. Она је створена на геноциду над српским народом и док год је постојала спроводила је геноцид над српским народом.

Иако после ових чињеница о страдању нашег народа у Другом светском рату сваки човек мора занемети од ужаса и жалости, последње што треба да радимо јесте да ћутимо о геноциду који нам се догодио и да се претварамо да он није оставио никакве последице.

Један од закона НДХ забрањивао је сваку употребу ћириличког писма. Познато је да је службено писмо Српске православне цркве управо ћирилица. Многи српски свештеници, који су само обављали своју дужност, били су мучени и убијани од стране усташке војске и полиције, а тај злочин био је прописан словом хрватског закона.

Српски народ је 27. марта 1941. године масовно подржао обарање владе која је потписала војни пакт са нацистичком Немачком. Краткотрајни Априлски рат у ком је војска Краљевине Југославије покушала да пружи отпор нацистичкој агресији која је уследила, испоставило се, био је довољно дуг да за неколико седмица одложи планирану Хитлерову инвазију на Русију, и у значајној мери је допринела да нацистичке трупе не стигну до Москве пре доласка руске зиме која их је трајно зауставила у напредовању на Источном фронту. Српски језик је један од ретких европских језика који се није могао чути приликом нацистичке опсаде Стаљинграда.

Историјски догађаји могу нам понешто рећи и о садашњем тренутку. Први нам говори о томе да само фашистички и нацистички режими нису поштовали прокламовану војну неутралност неке државе. Зато од наших демократских партнера и на Истоку и на Западу очекујемо да у пуној мери поштују војну неутралност Републике Србије. Други догађај нам говори о томе да су духовне и емоционалне везе српског и руског народа толико трајне и снажне, да би појављивање евентуалних притисака на Републику Србију да уведе санкције Русији изазвало масовно незадовољство грађана Србије. Социјално-политичке последице тог незадовољства би, несумњиво, вишеструко премашиле економске ефекте санкција.

Поред војне неутралности, стратешки циљ Владе Републике Србије јесте и пуно чланство у Европској Унији. Сматрамо да су војна неутралност и европски пут Србије, сарадња са свим партнерима и на Истоку и на Западу на равноправној основи, као и посвећеност Председника Вучића и Владе Републике Србије развијању најбољих могућих односа са суседима и превазилажењу разлика и сукоба из прошлости, најбољи пут наше земље и залог трајном миру и одрживом развоју како Србије, тако и читавог региона.

Дан који данас обележавамо још један је од доказа да Србија припада Европи, јер је број жртава које смо као народ поднели у борби против фашизма један од највиших на нашем континенту. А без пропасти фашизма, не би могла настати ни велика породица равноправних европских народа, чији део желимо да постанемо.

И зато се са посебним поштовањем данас сећамо свих жртава фашизма и свих који су страдали у борби за ослобођење од фашизма.

Слава им!“

Церемонији су присуствовали градски менаџер Београда Горан Весић, преживели заточеници логора смрти, чланови породица пострадалих, представници Савеза Јеврејских општина Србије, представници Савета Ромске националне мањине, дипломатског кора, удружења и грађани.