Влада Србије усвојила је Стратегију подстицања рађања, а разлог и важност одлуке образложио је председник Александар Вучић:

„Број становника 2017, 1. јануара у Србији био је 7.040.272, прираштај - закључно са 31.12. био је -39.202, дневни прираштај значио је да смо губили 107 људи дневно у 2017. години. Дакле, на дневном нивоу Србија је имала 107 људи мање. Ово је без албанског становништва на Косову и Метохији.

Процена броја становника 01.03. је 6.995.808 људи у Србији. Од тога имамо брачних парова без деце 600.724, ванбрачних парова без деце 48.943, брачних парова са децом 1.040.000, ванбрачних парова са децом 67.971, мајке са децом 291.522 и оца са децом 76.485.

Урадили смо упоредни приказ делова централне Србије и Косова и Метохије, насељеног албанским становништвом. Топлички управни округ који обухвата Прокупље, Куршумлију, Житорађе и Блаце има 2.231 километар квадратни површину. Подујево, рецимо, само 653 квадратна километра. Број насеља у Топлици је 267, у Подујеву 77. Али, број становника у читавој Топлици 86.327, а у Подујеву 83.242. Дакле, само Подујево је једнако велико колико читава наша Топлица. А после ћете видети како се креће природни прираштај у једном и у другом, да би људи у Србији разумели са чим се ми суочавамо.

 

Северно Косово, Митровица, Лепосавић, Звечане и Зубин Поток, 42.000 цео север. Јужна Митровица, само Јужна Митровица 68.474. Зато смо се ми за регионалну полицију борили да припада само у ове четири општине, јер кад се дода Јужна Митровица, Вучитрн или Вусхтрри како кажу Албанци.. Је л' нисам погрешио, Вусхтрри? Имамо овде и Албанце, па морам да проверим с њима јесам ли научио нешто. Србица, како ми Срби кажемо или како ви Албанци кажете Скендерај, је л' тако, је такође припадало томе. Добро. Онда бисмо имали 70% албанских полицајаца на северу, а 30% српских. Ми смо се у Бриселском споразуму изборили да имамо 100% српских полицајаца на северу са овако малим бројем становника. Зашто сам вам ово рекао? Зато што ћете сада да упоредите, увек смо узимали да су већи градови и већа места у централној Србији него на Косову и Метохији. Наиме, узели смо Смедерево и да поредимо Урошевац, или како би Албанци рекли Феризај. Смедерево има 2016. 104.987 становника, Урошевац 101.107. Али, погледајте, молим, вас. Дакле, Смедерево је веће од Урошевца. Смедерево има новорођене деце, 868 те године. Урошевац 1.541, иако је мање од Смедерева. Умрлих Смедерево има скоро три пута више. Колико смо стари, 1.456, Урошевац 520. Прираштај у Смедереву је да смо изгубили 588 људи, а прираштај у Урошевцу је да су добили 1.021 човека. Зајечар и Србица. Зајечар има 55.987, Србица 52.000 становника. Живорођених у Зајечару 340, у Србици 699. Ми смо изгубили 651 човека, они су добили 473 човека. Горњи Милановац и Дечани. Ми смо изгубили 308 људи, они су добили 262. Реч је о чисто албанским насељима, да знате. Дакле, то сем у Србици што имате два српска насеља која су издвојена из овога, реч је о чисто албанским насељима. Стара Пазова и Ораховац. У Старој Пазови код нас није тако лоше стање, али је -148, у Ораховцу је +450. Трстеник. Изгубили смо 384 човека, у Косову Пољу, рецимо, које је данас потпуно албанско имају 460.

 

Ово сам навео само да они људи који говоре како није време за решавање проблема, ја ћу вам сад дати дугорочну статистику и дугорочну анализу коју смо радили заједно са појединим невладиним организацијама и стручњацима у нашој земљи, која је за нас поражавајућа и зато смо се ухватили овог проблема. Ухватили смо се овог проблема у тренутку када нам економија иде на боље и када много тога можемо да урадимо. И видећете да ћемо да урадимо, али се плашим да то није довољно. Иначе, у овом тренутку, број рођених по мајци је 1.44 у Србији. 1.44 у Србији. Нама је потребно 0.8 више да бисмо имали просту репродукцију, дакле. 0.8 више по мајци, да бисмо имали просту репродукцију у Србији. Желим да вам изнесем следеће податке.

 

Радили смо анализу све демографске, економске и политичке последице решавања односа између Београда и Приштине. Не могу о томе све да вам говорим и не могу све да вам прочитам, али могу да вам говорим о демографским стварима. У зависности, између осталог, и од решавања косовског чвора и косовског проблема, Србија ће 2060. године имати између 3.9 милиона и 5.5 милиона становника. Свакако ћемо бити мали и значајно мање него што смо данас. И за то нам није крив ни Америка, ни Европска унија, нити било ко други. За то смо сами заслужни. Нико други.

У складу са тим, желим да вам кажем да је могуће да по конзервативном сценарију, од 3.9 милиона имамо чак 1.700.000 пензионера, што је исти број као данас када имамо седам милиона становника, што значи да смо ми тада завршили као нација. Просто, то људи треба да разумеју. Да ми више никакав немамо економски потенцијал, више немамо никакав демографски потенцијал и више никакав политички потенцијал. Зато је ово последњи тренутак да почнемо тиме на озбиљан начин да се бавимо јер смо у протеклих 67 година губили становништво, у протеклих 50 година имамо негативни природни прираштај. Или 27, извињавам се..

 

Последњих 27 година имамо негативни природни прираштај. Али, имамо пад чак у последњих 67 година. Али, у последњих 27, наш природни прираштај је негативан. Ово се наравно тиче имиграторних кретања, али желим да вам кажем да наше анализе показују, анализе урађене са најстручнијим људима у овој земљи и из иностранства, да ћемо ми, што се миграционог салда тиче, негде 2028. до 2030. направити такозвани нулти миграциони салдо, да ћемо имати једнак број емиграната, дакле, лица која напуштају нашу земљу и једнак број имиграната, лица која долазе да живе у нашој земљи. После 2030. имаћемо већи број имиграната, него емиграната, што је једна од ствари која може да помогне у опстанку Србије.

 

Оно што је велики проблем и што се намеће као кључни проблем за све нас, то јесте број новорођене деце. Ми нећемо да имамо економску снагу, смејали су ми се многи на различитим конференцијама за новинаре, ми за две и три године ћемо морати да увозимо радну снагу, ми нећемо економски моћи да подржавамо за 15 и 20 година, не данас, данас је економска ситуација врло добра и биће још боља и људи ће живети лакше, и то људи по први пут осећају, виде да су озбиљне ствари рађене у претходне три, четири године, али оно што је за нас кључни проблем, то је да ми немамо деце. И да ми по том питању..И уопште ме не интересују реакције, ни било кога другог из Владе, ни било кога другог на кугли земаљској који би се нашао паметан да ми соли памет по овом питању и да ми објашњава о праву на рађање.

 

Нико неће ничије право на рађање да угрози, ниједну уставну категорију. Ја као председник републике, изабран уз највећу подршку, рекао бих, у савременој српској историји, имам право да укажем народу на катастрофалне последице, чињенице да ми немамо децу и да немамо будућност. И ако људи то не буду разумели, пишите ви саопштења колико хоћете, бавите се феминистичким покретима, оваквим покретима, онаквим покретима, уопште ме не занима.

 

Само да бисте видели податак, 1950. године у Србији, не Југославији, у Србији имали смо 163.297 беба. 2017. скоро 100.000 беба мање, 65.002. Ја мислим да вам је све јасно када тако нешто кажем, када тако нешто изговорим. При чему данас имамо већи број становника него што смо имали тад.

 

Пре десет година Србија је имала 622.562 ђака у основним школама. Ове године има 544.632 ђака. То је за само десет година смањење за 78.000 основаца. Ако рачунамо да одељење у просеку има 20 ђака, а знамо да су и таква ретка, то значи да се само у току ових десет година број одељења у нашим школама смањио за 3.890. То је 3.890 празних учионица. 3.890 празних учионица. Грађани морају да знају да од броја рођене деце не данас, али за 15 и 20 година зависи одрживост пензионог система.

 

Деца која су данас рођена, за 20 и 30 година уплаћиваће у пензиони систем. У нашој земљи демографија је проблем и на селу и у мањим и у већим градовима. Зато морамо на озбиљан начин да се бавимо овим проблемом. Места у којима немамо великих проблема су: Нови Сад, и то највише због људи који су избегли са простора некадашње Републике Српске Крајине, Хрватске, како хоћете, Нови Пазар, Сјеница, Тутин и Прешево. Ми се данас боримо за свако радно место, за сваку фабрику, за сваки нови пројекат, да бисмо људима побољшали услове живота. Ове године ћемо значајно повећати пензије и плате, поново. И знам да поред великих успеха и за незапосленост и за све друго људи по први пут се осећају боље, али ја не желим да људи занемаре оно што је од суштинског и стратешког значаја. Ако ову тему не обрадимо одмах и не посветимо се томе на другачији начин, земљу ћемо да изгубимо. На то немамо право. Наша је обавеза да бринемо о отаџбини у будућности. Кинези брину хиљаду година унапред. Хајте да ми пробамо да бринемо 50 година унапред, да живимо и животе наше деце и животе наших унучића, да размишљамо остављамо ли им отаџбину, остављамо ли им земљу или не остављамо. Влада је јуче донела озбиљну стратегију за решавање проблема нестајања нашег становништва.

 

Имаћемо озбиљне мере којима ћемо помоћи пре свега мајкама. Ја ћу данас да говорим о тим конкретним мерама. Мораћемо да отварамо још више обданишта, да бисмо имали више деце у предшколским установама. И не само да ћемо да градимо нова и обнављамо постојећа, већ пошто смо направили ових 3.900 празних учионица, адаптацијама ћемо део школског простора да претварамо у обданишта.

 

Зато апелујем и на Владу Србије и на Покрајинску владу и на све локалне самоуправе да се максимално посвете овом важном питању. Не желим никоме да пребацујем било шта или да сугеришем. Желим грађанима да кажем да је планирање породице и родитељства лична одлука свакога. Моја дужност је да констатујем и да упозорим.

 

Моја дужност као председника Србије, као најодговорнијег човека и човека бираног директном вољом народа је да упозорим на катастрофалне последице које ће доћи. Јер, знате, као што рекох, мислим да је Хана Арент рекла, опет, можда грешим, политичар има право да не види реалност, да не види стварност, али нема право да не сагледа последице те реалности коју није умео довољно добро да види. И ово што радим, наравно, не само да никоме од нас неће донети популарност, већ ће бити на мети критика, дежурних заштитника појединих друштвених група којима је најлакше додворавати се, а никада ниједан проблем решити. Треба да бринемо и о два, три месеца и у наредних 20, 30 година. Сви се сећамо и '88. и '98. Сутра ће нам бити 2038. И '48. Сваки ауто-пут, свака фабрика, све што радимо биће у том смислу веома важно. Сви морамо да помогнемо женама, нарочито ми мушкарци, да им олакшамо све оне промене и тешкоће које доноси трудноћа, да помажемо мајкама и као држава и као друштво, и као општина и као градови, и као комшије и као мужеви. Бригу о деци у мајкама не може да води само држава. Зато позивам и молим одговорне и привреднике и све друге послодавце да имају више разумевања за жене које се налазе у другом стању, које се налазе на породиљскомодсуству. Држава ће тражити начине да помогне великим инвеститорима да се недалеко од индустријских зона отварају обданишта за децу запослених мајки. И то ћемо да субвенционишемо.

 

Трудноћа не сме да буде хендикеп, већ моменат среће и припрема за долазак новог живота. Трудноћа не сме да буде разлог за отпуштање са посла. Треба да буде повод за већу подршку и послодавца, колега и пријатеља. Бити родитељ је највећа радост и највећа улога у животу. То погледајте по људима који се боре, који се тако страшно и великом снагом боре да добију дете, а који имају природне проблеме са тим. И ту морамо да помогнемо. Зато и за друго дете, а видећемо и за треће дете, мораће држава да плаћа све трошкове за вантелесну оплодњу.

 

Користим ову прилику да позовем све друштвене факторе да учествују у овоме, посебно вас из медија у стварању другачије, позитивније климе. Климе у којој мајке које роде троје, четворо и петоро деце у граду треба да буду поштоване и омиљене, а не избациване из друштва зато што немају довољно времена за скупе проводе, ташнице, ципеле или не знам шта већ. Ово су исувише важна питања да би постали арена за дневнополитичко препуцавање. У наступајућем периоду овим ћемо морати да се бавимо, иначе за 40 година нећемо имати ни државу, ни народ.

 

Влада је усвојила Стратегију подстицања рађање која предвиђа озбиљан пакет мера које ћемо покушати да зауставимо нестајање наших становништва. Донео сам одлуку о формирању Савета председника Републике за популациону политику. Значи ја нисам одлуке о Саветима за инфраструктуру да бих могао да наређујем некоме како да се узимају паре једног другог или трећег предузећа. Ово сматрам виталним питањем помоћи ћу Славица Ђукић Дејановић, Ани Брнабић и свима у Влади који се тиме буду бавили. Мој генерални секретар Никола Селаковић се на дневном нивоу бави овим питањем, ангажовао и више саветника који су у свим овим актима помагали Славици да направимо добра решења. Сада ћете чути неке од конкретних мера дакле, а не само причу и упозорење. Овај Савет ће се бавити разматрањем питања у области популационе политике, давањем предлога мишљења и стручних анализа. Од предлога мера, сада вас молим да ме пажљиво слушате јер ми знамо да највише можемо да утичемо и помогнемо тамо где имамо нешто већи наталитет данас, а то је у сиромашним подручјима Србије јер нама је најнижи наталитет тамо где људи најбоље живе. Тамо где људи су најбогатији и најмањи нам је природни прираштај у централним београдским општинама говорим у месту пребивалишта мајке које се порађају.

 

Ми смо Акционим планом договорили следеће мере и подршку мајкама за рођење деце. За прво дете као што знате 100 000 динара једнократне помоћи. Друго дете, сада молим вас пажљиво слушајте шта све предвиђам од другог до четвртог детета, друго дете 10 000 динара месечно две године дакле 10.000 РСД сваког месеца 24 месеца исплаћујемо. За треће дете 12000 РСД или 100 ЕУР месечно у току 10 година. 10 година исплаћује на 12.000 ДИН сваког месеца, не годишње свакогмесеца што значи 12.000 евра добијате за треће дете за 10 година. За четврто дете добијете18.000 евра за 10 година , дакле мајка која роди треће и четврто дете имаће 30.000 евра за 10 година од државе Србије која ће сваког месеца одређени износ лећи на рачун. 30.000 ЕУР мислим да је то до сада највећи и најозбиљнији пакет који држава Србија за само 10 година могла да понудим мајкама али вам то говори колика је болест са којом се суочавамо, колики је проблем са којим се суочавамо. То ће нас да кошта у првом тренутку надамо се да ће нас коштати много више коштаће нас око 12 милиона евра и то ћемо кренути као стимулативном мером за свако дете које је трећа или четврта, друго, треће и четврто које је рођено од првог јануара 2018. године. И желимо да од данас мајке и породице буду стимулисане јер то је нешто што драматично стимулише јер мајка која роди треће и четврто дете имаће 30.000 динара месечно које добија од државе да ништа не ради. 30.000 динара имаће месечно од државе само да роди  треће и четврто дете. И да има пребивалиште на територији Републике Србије.

Ја мислим да је то веома важна мера и последњи пут Србија је имала мање од седам милиона становника далеке 1966. године. Ми смо по том питању уназађени за 52 године. Можете ли да мислите да се уназадимо за 50 година у технологији, аутомобилима и свему другом да немате телефоне, пејџере којима смо се хвалили пре 30 година? Али највећи проблем је у броју освојених беба. Мањи нам је проблем у броју умрлих јер нам расте број година који људи живе са 77 према 72,5, 77 просечно живе жене, 72,5 мушкарци. Очекујемо да ћемо 2040. бити 86 година за жене, 81 године за мушкарца.

Дакле живеће се дуже, медицина напредује, технологија напредује и оно што једино проблем за нас то су новорођена деца.

Хајде да се бавимо Србијом и нашом будућношћу, немамо је ако ово не променимо. Једноставно је немамо. Можда ће доћи ту неко време у којем ће бити свеједно па да кажете не морам ни да се зовемо Србија цео свет је једно, па да изгубимо идентитет, ја се надам да неће али ко зна каква времена долазе. 2050. и 2060. али да се то и не деси ми ћемо своју земљу да изгубимо.

Ми према Бугарској и Румунији имамо никада мањи број становника, наше границе су незаштићени свуда и према Босни и Херцеговини и према Републици Српској немамо 130- 140.000 људи. Више нема дела Србије, нама Београд има прираст од свега седам-осам хиљада због унутрашњих миграција, а губимо становништво суштински у Београду. Нама се увећава само број аутомобила у Београду, сваке године имамо 20 до 25 000 нових аутомобила. А деце нема, сада идемо на 2, 3, 4 аутомобила по породици ретке су породице са једним аутомобилом у Београду. А само нам се деца смањују и тај проблем морамо да решавамо.

Имаћемо још мера, разговарали смо и са људима стручним из региона и света. Када се обавља абортус имате право да одлучујете о томе хоћете ли да родите или не, али то мора да буде по процедури па 48 сати код овлашћених лекара, а они који то раде неовлашћено ће да одговарају. Код овлашћених лекара али онда морате да покажете мајицу ултразвук и да чује откуцај срца. Па нека се одлучим није проблем има право да се одлучи, имате данас и 4Д па нека се одлучи али то мора да буде по процедурама, да заштитимо мајке да не буде повређивање у приватним ординацијама које немају никакве дозволе за киретаже. Хоћемо да заштитимо мајке од сваке врсте злоупотребе али да може још једанпут да се обави разговор са њима пре тога па онда нека донесу одлуку да ли желе или не желе да раде. Немојте да се мрште те ништа.

Дакле нико никоме никакво право неће да ускрати, једино што хоћемо је да покушамо да замолимо људе да разумеју колико су деца потребна нашој Србијо. И ништа више. И у том смислу наставићу разговоре са Албанцима да покушамо да решимо наше проблеме без обзира што им ништа не верујем. Као што не верујем ни онима који посредују али ми немамо други избор. Ми једноставно немамо други избор. Ко год ми покаже други избор, а да има све чињенице у глави молио бих да ми покаже који је то други избор.“