Драга браћо и сестре, на гробљу смо, а нисмо ни свесни, да је ово овде гробље расадник. Расадник слободе, расадник победничког духа, расадник неуништивог српског духа од Вардара до Цетине, од Јадранског мора до Тисе и Драве.

Шта рећи на Зејтинлику, а да већ није речено. На овом месту, можда сваке године треба да подвучемо црту и сведемо биланс онога што смо у претходних дванаест месеци чинили и да изиђемо овде не пред једног, већ пред 8.000 Милоша, погледамо у њихове хумке и кажемо им да ли је Србија боља, да ли смо и ми постали бољи.

И дошли смо зато, не само из Србије, већ и из Републике Српске, дошли смо зато, не само из Шумадије, него из јуначке Боке из Црне Горе. Дошли смо овде, да својим прецима кажемо да је Србија боља и да је Српска боља, да су Срби јединственији но што су били раније, и да овде не долазимо само да тугујемо и да плачемо, већ долазимо да се осетимо поносним.

Да не заборавимо да смо те 1918. године победили, да не заборавимо да смо ми народ победника, да не заборавимо да је та победа и та слобода настала после победе, скупом ценом плаћена. То нисмо заборавили, и да нисмо заборавили њих који су својим животима ту цену платили. И да их нећемо заборавити докле постојимо, да ћемо и онога дана, када одемо на други свет, и сачекамо судњи дан и васкрсење мртвих, заједно пред њих изаћи и рећи им шта смо то за живота чинили да њихову жртву, највећу који је српски народ поднео на олтар Отаџбине, нисмо заборавили.

И не заборављамо, захваљујући председнику Вучићу и председнику Додику, Република Србија и Република Српска, заједно негују културу сећања, памтећи најславније, али и најтужније датуме наше прошлости. Да Република Србија и Република Српска су пре неколико дана у Нишу, прославиле Дан српског јединства, слободе и националне заставе, да ћемо ако то бог да, догодине радити у Републици Српској.

А то је онај дан који славимо у спомен на почетак пробоја Солунског фронта, када су заједно у истим редовима, истим рововима, Срби из предратне Краљевине Србије, Краљевине Црне Горе, стајали заједно са својом браћом, од северне Далмације, Лике, Кордуна, Баније, Босанске Крајине, Херцеговине, Босне, Славоније, Баната, Барање, Бачке и Срема, из свих крајева где је живео српски народ, па чак и преко океана.

Дошли су они, који никада у животу видели Србију нису, да за Србију гину. Зато што за њих Србија није била територија, за њих је Србија била идеја. Идеја слободе, идеја славе, а они су је предочили у идеју победе.

У славу јунацима Великог рата да се никада не заборави.

Живела Република Српска, живела Србија, живео српски народ!

Овом приликом, министар Селаковић одао је почаст и положио венац на гроб дугогодишњег чувара гробља Ђорђа Михаиловића.