Представља ми велику част што данас у име председника Републике Србије Александра Вучића, у име Владе Србије, али и у своје име као министар при чијем ресору је шездесет година радио Ђорђе Ђуров Михаиловић, могу да вам се обратим и одржим последње слово, њему који нас је данас окупио.

Српски великани често су живели и умирали ван Србије. Данас, наши племићи, књижевници, научници широм света почивају далеко од Отаџбине, коју су задужили за живота својим постигнућима. Над њиховим светлим гробовима, када нас пут до њих нанесе, пуштамо сузу поштовања и захвалности, али и кривице, знајући да им је готово свима последња и неуслишена жеља била да почивају у Отаџбини, међу својима. Неке од њих смо кроз историју успели да пренесемо кући, и од Херцеговачке Грачанице до Стражилова изникли су белези наше вечне националне захвалности - цркве, меморијали, споменици. Али, како да се српски народ одужи некоме ко великих жеља није имао, некоме ко је, попут наших светитеља, био оличење скромности? Ђорђе Михаиловић имао је, пред крај свог земаљског живота само једну жељу - да почива овде где ћемо га данас положити, крај оца Ђура и деде Сава, и међу својом браћом и земљацима, војницима славних српских пукова и дивизија из Првог светског рата.        

Деда Ђорђе није био рођен у Србији, постојбина његових Михаиловића био је дични Грбаљ у Боки Которској, али у животу нисам упознао много људи који су Србију волели више од њега и дичили се својим Српством до последњег даха. Свако ко га је познавао зна да је његова љубав била несебична и безинтересна, али и да је волео неку идеалну Србију, јер живот је провео чувајући најбоље из рода српског. Његово срце стремило је, као у песми, увек негде тамо далеко, далеко од мора, ка неоствареним животима свих ових наших јунака и мученика сахрањених на Зејтинлику. Данас му са достојанственом тугом преносимо поздраве читавог Српства, са свих страна, поздрављају га десетине хиљада потомака наших ратника које је чувао, генерације српских матураната које је примао увек раширених руку и водио их у страдалну и славну епопеју Великог рата, поздравља га свако од нас коме је по презимену знао одакле је и у којој дивизији и пуку су му служили преци; последњи поздрав шаљу му и наша браћа и сестре са Косова и Метохије за које је увек питао и увек нас бодрио речима да у борби истрајемо. И управо са тих страна наш народ му, у знак захвалности и као обећање да ће бити упамћен, шаље симболичан покров - по грумен слободне земље из Србије, Републике Српске и Црне Горе.    

Читавих шест деценија учио је многе генерације младих како се воле српски народ и Србија. Био је чувар сећања и васпитач, а учио нас је да нема веће части од оне да се служи Отаџбини, и да сваки посао, ако је частан, није посао, већ позив и послушање. У том смислу, он је читав живот, иако без ратног распореда, био прави српски војник.

Драги деда Ђорђе, живот си посветио неговању сећања на жртве и славу наших предака. И сам си подносио жртве, јер није било лако борити се против заборава у првим деценијама твоје часне службе, када су многи српски народ терали да заборави колико је велики и славан и какве је жртве поднео борећи се за достојанство, част и слободу. И баш зато што није било лако, ти данас не почиваш пред нама, већ ми стојимо са тобом на челу, заветујући се да ћемо наставити твоју борбу против заборава, да ћемо се трудити да будемо достојни наших предака онако како си их ти свакако био достојан, и да ћемо наше потомке подучавати онако како си ти учио нас.

Драги пријатељи, браћо и сестре,

Захваљујем братском грчком народу и граду Солуну на томе што су дуже од века, заједно са нама, одавали пошту српским ратницима из Првог светског рата; захваљујемо и братској грчкој држави што данас, раме уз раме са српским стоје и грчки гардисти, пратећи на вечни починак сина наша два православна народа. Уједињени у тузи, опраштамо се не само од Ђорђа Михаиловића, рођеног Солуњанина, опраштамо се од последњег српског Солунца.

Војниче српски Ђорђе Михаиловићу, нека ти Господ подари рајско насеље у коме те чекају стотине хиљада наших дедова и прадедова које си чувао од заборава!

Нека ти је лака земља, и српска и грчка!