Част ми је што могу да вам се обратим данас, на дан када се Европа и свет сећају 11. новембра 1918. Дана кад је потписано примирје које је означило прекид непријатељстава између Антанте и Централних сила. Овај споразум водио је крају Великог рата, највећег који је досадашња историја света упамтила.

За српски народ, Велики рат представља један од историјских међаша, епизоду страдања и славе без које се не може разумети наше национално биће, карактер наше душе, као ни контекст свеукупног дешавања током 20. века на овим просторима.

Симбол Великог рата за Србе је био и остао, славом овенчан српски војник, храбар и одлучан, жилав и непоколебљив, чврст и отпоран. Он је у том рату поднео највећу жртву и извојевао најсјајнију победу - његовим сенима данас се клања његово потомство и сећа се свих оних знаних и незнаних јунака који су своје животе дали бранећи слободу независне и суверене Србије.

Наше окупљање данас није само одавање поште свим херојима палим за слободу Oтаџбине од Вердена, Сочија и Галиције, до Цера, Колубаре и Кајмакчалана, већ и допринос неговању културе сећања, без које би садашњост била празна, а будућност бесмислена.

Као народ који је у Великом рату изгубио 1.247.435 својих синова и кћери или 28% свог укупног становништва, ми Срби се поносимо победом и чврсто противимо сваком покушају историјског ревизионизма и инжињеринга. То је наша дужност, ако би изостала, створила би простор пораженим идејама да увек у сваком трену буду спремне да у нашем забораву траже простор за поновно оживљавање својих политика, које су довеле до ужаса рата. Зато је, даме и господо, неговање културе сећања важно, зато смо ту као народ посвећени,  зато данас са поносом носимо Наталијину рамонду.

Без разумевања Великог рата, величине наше жртве и цене којом је плаћена победа, не може да се разуме српски народ са обе стране Дрине, његова љубав према Отаџбини и слободи, његова љубав према Косову и Метохији. Али ко то жели да разуме, ко схвати ту нашу особину као нешто што прихвати и не жели да мења, у Србима ће увек имати доброг пријатеља и верног савезника. То разумети, значи бити веран принципима јасним и једнаким за све, баш као што стоји у повељи УН. Управо данашња Србија предвођена председником Александром Вучићем, опредељена је да за себе не тражи ништа више, али ни ништа мање од онога што свакој сувереној земљи припада, да води политику мира и посвећености оним вредностима које је напредна Европа извојевала у Првом и Другом светском рату - онима које су своје семе нашле у 14 тачака председника  Вилсона.

Суверена и независна Србија данас је довољно јака да може да се гради и развија, поштује и очекује да јој буде узвраћено, али и да слави оне који су пре 105. година извојевали победу у Великом рату. Слава народу победнику!

У част и славу јунацима Великог рата! Да се никада не заборави! Живела Србија!