Говор министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немање Старовића на Свечаној академији поводом обележавања Дана победе над фашизмом у Другом светском рату – 9. мај 1945. године
На данашњи дан сећамо се великог дела наших предака, очева, дедова и прадедова, који се својом херојском борбом изборише за слободу наше отаџбине. На данашњи дан сведочимо томе да смо народ страдалника и мученика, који се безрезервно супротставио нацизму и фашизму. И у тој борби смо победили.
Данашњи дан не може нико да нам одузме и оспори. Број наших жртава у Другом светском рату је енорман. Право је чудо било све то издржати и на крају однети победу. Од 1941. до 1945. године спроводио се удружени злочиначки подухват нацистичке Немачке, фашистичке Италије, Независне Државе Хрватске, Мађарске, Бугарске, Албанаца са Косова и Метохије и из Албаније, профашистичких Зеленаша из Црне Горе, Ханџар дивизије и других противу свега што је српско. Тешко је и само набројати све они који су се попут лешинара острвили на нашу државу у то зло време. Краљевина Југославија, као плод српских и искључиво српских жртава у Првом светском рату, рашчеречена је и распета, раскомадана и подељена између горе поменутих земаља и војски сила осовине. На тим својим окупираним зонама сви они су спроводили геноцид над Српским народом. Како другачије назвати стрељање Крагујевачких ђака, шта би друго били Јасеновац и Јадовно, Јастребарско, Доња Градина и сва стратишта тог пакла на земљи који се звао НДХ. Многи и данас затварају очи пред чињеницом да је немачка војна управа на територији окупиране Србије донела званичну одлуку да се за сваког убијеног немачког војника стреља 100 српских цивила, а за сваког рањеног 50.
Бугарски злочинци су опустошили исток наше земље и завили га у црно монструозним злочинима које су систематски спроводили. О зверствима Ханџар и Кама дивизије написане су бројне студије, а споменик Породица у Новом Саду сведочи погрому током крвавог јануара 1942. године у Бачкој.
Издржати то све и непријатеља оружано победити могао је само онај народ који све што има може да изгуби, али никада не може да изгуби слободу. То је народ који је ту слободу желео не само за себе, већ и за друге. То је херојство какво неки други познају само у бајкама, а које су наши преци делом доказали.
Ми смо деца, унуци и праунуци тих и таквих див јунака. Њихово дело мора увек да нам обасјава пут. Њихово дело је пример за то, да и када је најтеже, када се сви устреме на нашу отаџбину, увек постоји излаз и спас, а он је у нашој слози и јединству. У томе је наша највећа снага. Није то заслуга једне партије и идеологије која је тада повела народ у борбу, већ производ вечне и неусахле љубави нашег народа за слободом. Због те љубави смо данас овде окупљени, да се сећамо и поклоним пред жртвом оних који су заветовани светој слободи оставили своје животе на олтар отаџбине. Да се сећамо оних хероја који устадоше са вилама против окупатора и створише армију, победничку и незаустављиву, јединствену у историји ратовања.
Драга браћо и пријатељи, молим вас да сви заједно одавде одамо пошту свим нашим прецима страдалим у удруженом злочиначком подухвату сила осовине и њихових сателита и да одамо признање и славу херојима наше антифашистичке и антинацистичке борбе.
Слава им!
Фото ТАНЈУГ