Часни оци, часни оче игумане и уважена братијо свете српске лавре манастира Крушедол, уважени државни секретару, уважени представници Војске Србије и Министарства одбране Републике Србије, уважени представници Општине Ириг, даме и господо, браћо и сестре. Окупили смо се данас, овде, у светионику српског православног народа у Срему, манастиру Крушедол, древној задужбини свете лозе Бранковића, месту у коме почивају земни остаци првог нововековног српског краља, краља Милана I Обреновића, на дан када обележавамо годишњицу његовог упокојења.

Сваке године на данашњи дан се представници државе, цркве и народа окупљају да одају почаст и пошту првом нововековном српском краљу. Човеку који на земљи није провео много времена, непуних 47 година живота, али у времену тешком, у времену бурном, у времену пресудном за судбину српске државе и српскога народа.

Милан Обреновић није био само први краљ нововековне Србије, то је био човек чијим је војевањем на бојном пољу, чијим је политичким деловањем на европској и светској сцени, Србија повратила своју међународно признату независност, и после вишевековног ропства под отоманским Турцима, вратила се у породицу независних, суверених, слободољубивих нација у свету.

Ове године када обележавамо 122 године од његове смрти, 13. јула навршава се и 145. година од завршетка Берлинског конгреса на коме је кнежевина Србија стекла своју међународну признату независност.

Када погледамо шта је остало иза краља Милана - то јесте повраћена међународно призната независност Србије, то јесте и краљевство на које је Србија уздигнута 1882. године, али то јесте и јака, снажна, добро уређена и реформисана српска војска, која је поучена како успесима, тако и неуспесима из српско-турских ратова 1876-1878. године, устројена управо захваљујући краљу Милану. Таква српска војска била је спремна, довољно силна и јака да извоји победе и у Балканским ратовима и у Првом светском рату.

Иза краља Милана остала нам је прва пруга у тадашњој Србији, која је ишла од Београда до Ниша, а после Ниша један крак ка југу, други ка истоку.

Има смисла сетити се и краља Милана управо у овим годинама и овим временима када данас Србија, Србија на чијем је челу председник Александар Вучић,  планира обнову те исте пруге, њено осавремењивање, и план да изгради пругу на начин да њоме саобраћају возови који је ићи преко 200 км на час.

Данашња Србија, која улаже озбиљно и у своју војску, своје оружане снаге, управо у ону војску коју је реформисао исти овај краљ Милан. Али, остало је иза краља Милана још много тога што видимо или чујемо свакога дана, а да нисмо тога ни свесни.

У Миланово време настао је данашњи грб наше Србије, у Миланово време настала је и прокламована за химну наша химна Боже правде, у Миланово време настале су и прве знамените, прелепе грађевине у нашој престоници, Београду, које су је учиниле европским градом и европском престоницом, трасиране на исправан начин и улице саграђене на предиван начин, као и зграда Главне железничке станице у којој се данас Србија спрема да отвори музеј свог средњег века.

Несрећна животна судбина нашег краља Милана учинила је једну велику срећу овом дивном крају наше Отаџбине, Срему. Управо овде, у њедрима Бранковића задужбине манастира Крушедол, крај великих поглавара Српске православне цркве од средњега века до данашњег дана, нашао је своје вечно почивалиште и наш краљ Милан.

Нама предстоји још много тога да себе учинимо достојним потомцима овог нашег великог владара.

У овој години 2023. године, када обележавамо 145 година од поновног васкрса српске државности, која је била међународно призната, ми из Министартсва за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а по функцији на челу Владиног одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, покренућемо припрему за обележавање велике годишњице - 150 година од независности. То нам следи кроз пет година, када ђемо обележити повратак у окриље мајке Србије и ослобођење четири велика округа, управо захваљујући војевању нашег славног краља Милана - Нишког, Пиротског, Топличког и Врањског. Данас је то пет округа, Пчињски, Нишавски, Топлички, Јабланички и Пиротски.

Покренућемо иницијативу, не само у овим крајевима, већ и у нашој престоници, Београду, да свој споменик први пут, после толико година, добије и краљ Милан, потпуно заслужено. Колико је заслужено о томе управо говоре његова велика дела, ослобођење јужних крајева наше Отаџбине, реформисање и успостављање стајаће војке, изградња пруге од Београда до Ниша. Па само то када се поброји, у не много година владавине у тешким и веома изазовним временима, у једном малој и сиромашној земљи, као што је била Србија, то је довољно да му подигнемо макар споменик у сваком оном граду у Србији који је он ослободио и у нашој престоници, коју је учинио краљевском престоницом.

Нека му је вечна слава и хвала, Бог да му душу прости и подари рајско насеље.

Живела Србија!