Окупили смо се данас да одамо дужну почаст и сећање на оне које су положили своје животе у Великом рату. Овај сукоб је био без сумње један од најтрагичнијих епизода у историји модерног  човечанства. У свеопште разарање и погибију било је укључено 38 од укупно 59 држава које су тада постојале. За многе империје, које су вековима креирале токове глобалне политике, то је био и последњи рат. Више од 70 милиона људи, од чега 60 милиона у Европи је било под оружјем, а последице овог сукоба су биле стравичне – убијено је више од 15, а рањено више од 20 милиона људи.

Краљевина Србија нити је желела нити је хтела тај рат. У праведној одбрани своје независности од 1914. до 1918. године наша отаџбина је изгубила више од ¼ укупног броја њених становника. Погинуло је преко ½ мушког становништва, а пола милиона деце остало је без хранитеља. Земља је била на ивици демографске катастрофе, чије последице, заједно са губицима у Другом светском рату,  осећамо и дан-данас.

Поред страшне погибије, овај рат је представљао тријумфални повратак из стрмоглавог бездана у ког су Србију и српски народ бацили Аустро-Угарска и њени савезници. Бојеви на Церу, Колубари, Мачковом Камену, Црном врху, Добруџи, Кајмачкалану и Солунском фронту, концетрациони логори за цивиле, несташице хране и епидемије нису ослабили нити уздрмали жељу и наду за ослобођењем и националним  уједињењем. Поменуте борбе и победе, утемељене на страшној људској жртви цивила и војника, створили су морални и политички капитал који ће омогућити да се децембру 1918. године вишевековне тежње и снови о слободи постану јава.

Пробој Солунског фронта покренуо је лавину догађаја који  су довели до краја рата. И то је необорива чињеница која се у савременој историографији гласно прећуткује чиме се избегава признати чињеница одсудног Српског доприноса укупној савезничкој победи. А то је чињеница која се лако може доказати . 29 септембра у Солуну Бугарска је потписала капитулацију непосредно након пробоја Солунског фронта чиме су се отвориле могућности напредовања савезника. 30 октобра 1918 године услед прекида комуникација са Немачком и Аустро Угрском, које комуниацијске линије је пресекла Српска војска, капитулирала је Турска. 3 новембра капитулирала је Аустрија, али је Мађарски део двојне монархије наставио борбена дејства. 11 новембра потисано је примирије са Немачком и на крају Мађарска војска потписује13 . новебра Београдско примирије којим престају ратна дејства и установљавају се линије разграничења и то лично пред начелником штаба врховне команде Српске војске војводом Живојином Мишићем.  Ношени огромном љубављу према отаџбини, јунаци са Солунског фронта су већ 1. новембра ослободили читаву територију Краљевине Србије. 9 Новембра ослобођен је Нови Сад, дан касније и Суботица.  Данашњи дан обележава се као дан када завршен најкрвавији рат у дотадашњој историји човечанства, а Србија је била међу земљама победницама.  Њена армија дигла се из мртвих  и таква је домарширала до Алпа. Постоји прича по којој су војници сила осовине међу собом говорили, када су требали да се те 1918 године супротстве Српској војсци, „Бежите живи ево мртвих! Та силина воље за слободом никада у историји није виђена.

Херојске победе  и жртве српске војске и народа, политичка платформа за успостављање мира председника САД-а, Вудро Вислона као и опште убеђење да је Хабзбуршка круна изгубила сваки морални ауторите да продужи власт на јужнословенском простору отворили су могућност да  се оствари коначно политичко уједињење српско народа.

Туђинска власт је постала прошлост а слобода је постала кључни мотив свеопштег напретка и уздизања. Идеја поштовање националних права свих народа у нашој државу постала је главни правац политичког деловања све од 1918. године па до данас.

Овај рат је немилосрдно рушио царства, војске, земље и градове, устаљене норме понашања и морала. Управо због тога, поражавајућа статистика ратних разарања нам говори о важности дипломатије и мирољубиве коегзистенције. Увек је боље преговарати него ратовати, увек је боље градити него рушити. Ношени овим искуством, Република Србија, вођена Председником Александром Вучићем покренула је низ иницијатива за свеопшти напредак Западног Балкана. Само међусобно поштовање и разумевање може да постави темеље за одрживи економски и демографски раст овог Европског региона.

Никада не смемо заборавити оне који су се борили, они који су се жртвовали, и чинили  све да се изборе за нашу слободу. Њихова храброст и љубав према отаџбини морају нам бити вечни оријентир свих наших делања и хтења. Деценије неоправданог заборава заменило је ново време, у ком најславније поколење у историји нашег рода добија достојну љубав и поштовање својих потомака и државе.

Наслеђе Првог светског рата захтева од нас  да спознамо и последице овог колосалног сукоба на личном али и на националном нивоу. Лекција је веома јасна, мир и слобода немају цену, мир и слобода нису затечено стање већ нешто за чега се морамо борити и свакодневно. Ношени овим науком, подигнутих чела и озарених лица, сећајмо се великих подвига наших предака са убеђењем да ако невоља то затражи, да ћемо бити достојни њихови подвига и живота али и победа. Нека је вечна слава српским јунацима из Првог светског рата. Ослободиоцима и див јунацима. Онима који су само један сан сањали, којим су и нас заветовали а то је слободна и вечна наша отаџбина Србија.