Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је да економска криза у којој се налази Србија, али и окружење свакако диктира и трендове рађања, али и не само те трендове.

Наводећи да су криза и економија проблеми, али не једини те да држава свакако брине, он је као пример навео да 40.000 породиља остварује право на месечно надокнаду, да више од 400.000 деце, односно 200.000 породица остварује право на дечији додатак, као и да је 52 милијарде динара буџет који се односи на финансијску подршку породицама са децом.

"Укупан буџет за социјалну заштиту је 150 милијарди динара што је висе од 30 одсто укупног буџета Владе Србије тако да и те како водимо рачуна", рекао је Вулин и додао да није смањено ниједно социјално давање ни када су у питању дечији додаци, породиљски, хранитељство.

Како каже, ипак, све то није довољно јер је то процес који ће да траје.

Директор Републичког завода за социјалну заштиту Предраг Петровић, такође, сматра да држава Србија пружа максмалну финансијску подршку породици са децом која је у разумним оквирима које може финансијски да поднесе.

"Ако имамо Закон о финансијској подршци породица са децом који је тежек 52 милијарде динара на годишњем нивоу онда никако не можемо говорити о томе да Србија мало чини за развој и подршку породице", рекао је Петровић.

Он је подсетио да су социјална давања задржала ниво који су имала.

"Оно што држава може да учини и завод, као кровна стручна инститција, јесте да развијају услуге у заједници које су намењене породици, биолошкој породици и на тај начин помажу родитељима да превазилазе проблеме које имају у родитељству", рекао је Петровић.

Директорка Центра за демографска истраживања Института друствених наука Мирјана Рашевић рекла је да се Србија са кризом рађања суочава још од 1960 године.

"Када би покушали да објаснимо зашто је последњих десетак година ниво рађања низак, али стаблизован могли би да кажемо да ту постоје фактори који су реакција или су везани за социјалну и економску кризу кроз коју Србија пролази", рекла је Рашевић.

Како каже, они су и последица дубоке трансформације друштва, промене које су у складу са онима које су се дешавале раније у развијеним земљама, а које су битне за недовољно рађање - развијање тежње ка потрошњи, слободном времену, али и јачање индивидуализма, тезња ка самореализацији, инститирању на квалитету жвота детета и сопственог живота.

Према њеним речима, јако је битно да је измењена не само породица него и да су другачији партнерски односи данас у Србији те тај фактор постаје све значајнији када се говори о кризи рађања.

"Криза рађана постоји на свим регионима, на свим подручијима, али општине које имају изразито старосну структуру су без демографске будућности", закључила је Рашевић.

Месечно 1,2 милијарде динара за кориснике социјалне помоћи

Сваког месеца се издвоји 1,222 милијарде динара само за кориснике новчане социјалне помоћи, рекао је данас министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, наводећи да у Србији има 146.000 корисника новчане социјалне помоћи који су радно способни.

Понављајући да није смањено ниједно социјално давање, Вулин је истакао да се за просечну породицу, која се налази на режиму социјалне помоћи, за наше појмове не мозе рећи да није збринута.

"Носилац новчане социјалне помоћи прима око 8.000 динара, свако пунолетно дете близу 3.000 динара, свако малолетно нешто испод 3.000 динара. Уколико има облик инвалидитета ту је и додатак за туђу негу и помоћ, а он је и енергетски заштићени корисник, односно, не плаћа струју, воду у одређеном проценту", рекао је Вулин.

Када је реч о родитељима деце са посебним потребама, министар је навео да они јесу у великом проблему, али да се држава труди да помогне.

Министар је истакао и да криза породице није почела сада, већ много раније, додајући да је неопходно радити и на едукацији да абортус није мера контрацепције и не сме да служи као једини начин да се изађе из проблема.

Према његовим речима, статистика каже да жена у Србији просечно рађа 1,43 детета, а да 2,80 прекине трудноћу.

"То је застрашујућ податак. Тих 1,43 није довољно ни за просту репродукцију", закључио је Вулин додајући да то није тренд само код нас већ и у много богатијим и уређенијим друштвима.

Подсећајући да се мења породични закон или бар неки његови делови, он је истакао да је брак заједница мушкарца и жрене и да се то неће променити.

Како каже, постоје традиционалне вредности, не само у народу, које треба да очувају породицу каква је била и која може да обезбеди репродукцију.

"То је наш посао и задатак. Законска решења ће ићи искључиво у том правцу", рекао је Вулин, оцењујући да породица као заједница више генерација једноставно не постоји и у саврменом друштвеном животу она није ни могућа.