Меморијални концерт поводом обележавања Међународног дана борбе против фашизма и антисемитизма одржан је у Народном позоришту у Београду, том приликом обратио се министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и поручио да је Србија слободарска земља, у којој је сваки њен грађанин поштован и уважен без обзира на своју националну или верску припадност. 

„У знак сећања на 9. новембар 1938. године, дан када је почело све оно што је у историографији познато као „коначно решавање јеврејског питања“ у Нацистичкој Немачкој, а заправо је геноцид, Холокауст, планско, систематично и државом подстрекавано, усмеравано и спровођено физичко уништење Јевреја у Трећем рајху, али и у оним деловима Европе који су већ били, или ће се недуго потом наћи под окупацијом нацистичке Немачке и данас, као и сваког 9. новембра, обележавамо Међународни дан борбе против фашизма и антисемитизма”, рекао је Ђорђевић.

Он је истакао да Адолф Хитлер и његови истомишљеници, у својој расистичкој заслепљености и мржњи нису желели да сагледају, да ће наношење зла другим народима, онима које су сматрали мање вредним, у крајњем исходу заправо резултирати наношењем непоправљиве штете интересима немачке државе, и учинити да све касније генерације Немаца осећају огроман терет моралне одговорности за злодела својих очева и дедова у Другом светском рату и стога имати потребу да јавно, јасно и гласно, изразе кајање и стид управо пред свим тим другим народима које су националсоцијалистичка идеологија и законодавство Трећег рајха прогласили за инфериорне народе и нижу расу. 

„Сви који данас негирају, умањују и релативизују злочин геноцида, који налазе некакве рационалне и квазиисторијске и објективне разлоге за страхоте холокауста – чинe исти злочин и симболички убијају, још једном, поново – сваког од 6 милиона невиних – и за такве не сме бити ни разумевања ни оправдања”, рекао је министар и додао да они који данас, у окружењу Републике Србије, негирају и умањују геноцид почињен над српским народом у Другом светском рату, чине исту ствар, и ни за њих, такође, не сме бити никаквог оправдања и разумевања. 

Министар је рекао да за оне који ускраћују људска и мањинска права и употребу српског језика и писма становништву на просторима на којима су Срби вековима чинили већину, оне који прогоне Српску православну цркву и својатају њену имовину, оне који покушавају да приграбе српску територију и културно-верску баштину којој не припадају и не желе да припадају, оне који скрнаве српска гробља и застрашују мирно цивилно становништво, који спаљују и бојкотују српске производе и спречавају српске спортисте да учествују у регуларним такмичењима, не сме бити никаквог оправдања нити разумевања. 

„Одлучна политика и чврсто опредељење председника Александра Вучића и Владе Републике Србије, насупрот томе, представљају најбољи израз континуитета са несумњивим доприносом српског народа ратним напорима антихитлеровске коалиције, који су довели до коначне победе савезника у Другом светском рату, као и синхронизованости са антифашистичким вредностима уграђеним у темеље Организације Уједињених Нација и Европске уније као гарантима континенталног, односно глобалног мира успостављеног након Другог светског рата”, рекао је Ђорђевић.

Он је подвукао да је Србија била и остала слободарска земља, у којој је сваки њен грађанин поштован и уважен као човек, као личност, без обзира на своју националну или верску припадност.

„Србија је била, јесте и биће – демократска земља, посвећена миру и правди, компромису и дијалогу – нарочито и стога што је кроз своју бурну историју нажалост добро упознала све ужасе рата, у коме су Срби били такође изложени геноциду и готово на ивици биолошког опстанка”, навео је министар.

Он је додао да су Срби страдални народ, који је и сам био на удару мрачних идеологија, народ који је поносан на свој отпор и борбу против тих сила зла и који се са пијететом сећа свих жртава, и својих и туђих. 

„Драги пријатељи, због свега наведеног, човек не мора да буде велики познавалац историје, те учитељице живота, да би био у стању да закључи како, свакоме од нас, генерације које долазе у сваком тренутку могу поставити питање за које вредности смо се залагали у времену у коме смо живели, какве смо поступке одобравали, а какве осудили, и какву моралну заоставштину им остављамо у наслеђе”, закључио је министар.