Aa

Aa

Ђорђевић положио венац на Споменик погинулим борцима 1990. - 1999. године у Ваљеву

Ђорђевић положио венац на Споменик погинулим борцима 1990. - 1999. године у Ваљеву

Ђорђевић положио венац на Споменик погинулим борцима 1990. - 1999. године у Ваљеву

Читај ми

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић положио је венац на Споменик погинулим борцима 1990. - 1999. године у Ваљеву и обишао Спомен собу погинулим борцима и умрлим ратним војним инвалидима, која је урађена на иницијативу Удружења бораца рата од 1990., уз помоћ Министарства.

 

Министар Ђорђевић рекао је да се Влада Србије залаже за неговање традиције и очување сећања на све оне хероје које су у прошлости дали своје животе за нашу бољу будућност и слободу.

 

„Не смемо да заборавимо никога од њих, већ да се трудимо да и на нашу децу пренесемо све оно што знамо о српској богатој историји, верујући да ће и они урадити исто, како бисмо сачували наше хероје од заборава“, рекао је миистар.

 

Када је у питању Закон о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица министар је подсетио да је он усвојен у Скупштини, да су урађена подзаконска акта и правилници, као и да су у њиховој изради, како је и обећано, учествовали и чланови удружења и савеза, који су давали своје сугестије и предлоге. 

 

„Најбитније да ћемо као држава имати један кровни закон, који ће бити основ за све остало што нашим херојима треба да се омогући. Сада нам предстоји израда информационог система, који ће помоћи цивилним инвалидима рада, борцима и породицама погинулима да сва права која им  према поменутом закону припадају, добију на бржи, праведнији и транспарентнији начин. Верујемо да ће до краја године тај систем бити завршен и да ће се од јануара кренути са применом новог закона. То није крај, како је и наш председник Александар Вучић рекао, наставићемо и даље да се трудимо да им омогућимо још већа права, јер они то заиста заслужују“, рекао је министар.

 

Како је навео, неки од њих више нису у могућности да раде, неки нису са нама, али јесу њихове породице и зато држава увек мора да мисли на њих и омогући им боље услове живота, у оквиру својих могућности.